I ноосфера – табиат тара³³иётининг янги бос³ичи


Эволюцияда мослашиш (адаптация)



Download 1,16 Mb.
bet10/87
Sana04.04.2023
Hajmi1,16 Mb.
#924756
TuriЛекция
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   87
Bog'liq
Ноосфера, геосиёсат ва мафкура

Эволюцияда
мослашиш (адаптация).
Фанда “механизм” сỹзи кỹп қўлланилади. Масалан, бозор муносабатлари механизми, генетика механизми, нарх – навонинг шаклланиши механизми ва ҳоказо. Бу сỹз ёрдамида баъзи мантиқий алоқадорликлар, турли ходисаларнинг юзага келиши ва давом этиш тартибини ҳам англаб оламиз. ¤згарувчанлик, ирсият, танлов атамалари ёрдамида материя ỹзини-ỹзи ташкиллашнинг турли механизмларини ёритишнинг ỹта ỹзгарувчан воситаларини англаб олиб, ҳар қандай ривожланишнинг, жумладан ижтимоий ҳаётга хос ривожланишнинг ҳам умумий холатларини англаб оламиз. Ҳозирча турли-туман физикавий табиат ходисаларига хос бỹлган эволюция механизмларини иккита йỹналишини кỹриб чиқайлик
1-си “адаптация ” (мослашувчанлик, кỹникувчанлик) механизми.
2-си бифуркация (икки тармоққа ажралиб кетиш ёки ҳалокат) механизми.
Адаптация механизмида муайян жараён мантиқий занжирчасида ỹзгариш бỹлса, у мослаштириб олган система (жумладан, организм) даги «адаптация» типи механизми бỹлишдан тỹхтайди. Адаптация механизми асосий хусуятларини билиб олиш натижасида принцип жиҳатидан воқеалар ривожининг натижаларини ҳам олдиндан айта оламиз, яъни тахмин қилиш имкониятига эга бỹламиз. Адаптация натижасида ривожланаётган системада ташқи муҳитнинг конкрет шароитларда муайян барқарорлик вужудга келади. Бинобарин, муҳит хусусияти, ушбу шароитни ўрганиб, ана шу механизм таъсири остида системанинг параметрларида содир бỹлаётган ỹзгариш майлларини олдиндан айта оламиз. Бошқача айтганда, жуда кỹп холатларни у ёки бу даражада олдиндан аниқ белгилаш қобилиятига эга бỹламиз. Бу холатдан селексионерлар кỹпдан бери фойдаланиб келадилар. Физика ва техникада ỹзини-ỹзи ташкиллашда кỹпдан буён ва кенг равишда адаптацияни таъминлашда фойдаланиб келинади. Атроф муҳит тỹғрисида етарли ахборот бỹлган тақдирда, бу назарияга биноан, у ҳаракат натижаларини олдиндан катта ишонч билан айтиш мумкин. Адаптация механизмлари шундай ноёб хусусиятга эгаки, на ташқи жисмлар тойилиши, на ички тартибсизликлар ушбу механизм туфайли система (бутунлик)ни шу система учун табиат тайёрлаган «эволюциянинг кỹзга чалинадиган канали» остонасидан ташқарисига чиқара олмайди. Шунинг учун ҳам ривожланиш йỹлларини анчайин аниқ олдиндан айтиш мумкин.


Download 1,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   87




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish