I боб. Кимёнинг стехиометрик цонунлари кимёнинг дастлабки тушунчалари



Download 1,55 Mb.
bet38/195
Sana15.04.2022
Hajmi1,55 Mb.
#553774
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   195
Bog'liq
Умумий кимё1 (2)

А) 28,54 В) 19,44 С) 25,17 D) 17,82

  1. ^уйида берилган ядро реакцияси асосида

12,8 мг эйнштений-256 емирилишида 9,03*1019 дона электрон х,осил булса, реакция
тенгламасидаги х ва у кийматларини топинг. 2l%Es—214U + ха + у_ 3 +201п
А) 5,3 В) 7,3 С) 8,5 D) 3,4

  1. Ра—2ЦРЪ + ха + у_ 3 Протактиний

изотопи парчаланганда 41,6 мг кургошин ва 6,02*1020 дона электрон х,осил булди.
Реакцияга катнашган протактиний








изотопининг нисбий атом массасини курсатинг.
А) 239 В) 235 С) 231 D) 236

  1. 2ЦСш + 3а —х+ ( + у\И + 2HNp Ушбу ядро реакциясида 675 г кюрий реакцияга киришган булса, х,осил булган позитрон (+Р) микдорини х,исобланг.

А) 20 В) 16 С) 12 D) 4

  1. Радий изотопи парчаланганда (Ra^ 2ЦРо + ха + у In) 64,2 мг полоний ва 54,08»1019 дона нейтрон х,осил булди. Реакцияга катнашган радий изотопининг нисбий атом массасини аникланг.

А) 217 В) 225 С) 235 D) 230

  1. HlFm Bk + х4а + у_(3. 15,18 мг фермий емирилганда 36,12*10 та электрон х,осил булса, берклий изотопининг нисбий атом массасини аникланг.

А) 247 В) 241 С) 249 D) 245

  1. 70,5 мг плутоний парчаланганда

(2ЦРи —Th + ха+у\п) 36,12*10
19 дона
нейтрон х,осил булса, реакция натижасида олинган торий изотопидаги нейтронлар сонини аникланг.
А) 135 В) 140 С) 225 D) 230

  1. H^No —ух 4а + у_ (+2ЦСт Ушбу ядро реакцияси асосида 12,7 мг нобелий емирилишидан х,осил булган электронлар сонини х,исобланг.

А) 12,04*1019 В) 6,02Ч019 С) 36,12'1019 D) 18,06,1020

  1. 11,2 мг радон парчаланганда

2l4Ra — Bi + ха+у_ (+2\п 15,05*1019 дона
электрон х,осил булса, реакция натижасида олинган висмут изотопидаги нейтронлар сонини аникланг.
А) 114 В) 110 С) 206 D) 123

  1. 946Ст +24а — х ( + y\p + NpУшбу ядро реакцияси асосида 48,2 мг кюрий емирилганда 24,08*1019 дона электрон ажралса, х,осил булган нептуний изотопидаги нейтронлар сонини х,исобланг.

А) 147 В) 152 С) 240 D) 144

  1. 10,9 мг франций парчаланганда

2g78Fr TI + ха+у_ ( +2\п 12,04*1019 дона
электрон х,осил булса, реакция натижасида олинган таллий изотопининг нисбий атом массасини топинг.
А) 196 В) 204 С) 194 D) 200
72.25С —х\а+у_( + Cm 63,25 мг
калифорний емирилишидан 6,02*1020 дона






электрон ажралган булса, реакция натижасида олинган кюрий изотопининг нисбий атом массасини топинг.
А) 234 В) 247 С) 241 D) 238

  1. 10,9 мг франций парчаланганда 2g78Fr TI + ха + у_ ( +201п 12,04*1019 дона

электрон х,осил булса, реакция натижасида олинган таллий изотопининг нисбий атом массасини топинг.
А) 196 В) 204 С) 194 D) 200

  1. ^Es—^U + х\а+у_(+501п Ушбу ядро реакциясида 12,6 мг эйнштейний емирилишидан х,осил булган электронлар сонини х,исобланг.

А) 12,04Ч019 В) 6,02*1018
С)18,06т1018 D) 3,0Р1019

  1. Радий изотопи парчаланганда

Ra—^Po + ха + y In 64,2 мг полоний ва 54,18*1019 дона нейтрон х,осил булди.
Реакцияга катнашган радий изотопи ядросидаги нейтронлар сонини аникланг.
А) 137 В) 133 С) 225 D) 141

  1. 2HEs Pu + х\а + y_ ( Ушбу ядро реакциясида 15,12 мг эйнштейний емирилишидан 108,36*10 дона электрон ажралган булса, плутоний изотопининг нисбий атом массасини аникланг.

А) 244 В) 230 С) 240 D) 236

  1. 75,9 мг калифорний парчаланганда

(21ЪС — ха+ y_ ( + 6у + Cm) 72,24*1019 дона электрон х,осил булса, реакция натижасида олинган кюрий изотопининг нисбий атом массасини топинг.
А) 245 В) 241 С) 247 D) 238

  1. 21С —х 4а + y _ ( + Cm 63,25 мг

калифорний емирилишидан
6,02*1020 дона электрон ажралган булса, реакция натижасида олинган кюрий изотопининг нисбий атом массасини топинг.
А) 234 В) 247 С) 241 D) 238

  1. 2HPu —х\а+ y_(+2ltBi +90хп Ушбу ядро реакциясида 54,18*1019 дона позитрон х,осил булса, реакцияда парчаланган плутоний микдорини (мг) х,исобланг.

А) 42,5 В) 53,6 С) 67,4 D) 71,7

  1. 70,5 мг плутоний парчаланганда

(29)lPu — Th + ха+yln) 36,12*1019 дона
нейтрон х,осил булса, реакция натижасида олинган торий изотопидаги нейтронлар сонини аникланг.
А) 135 В) 140 С) 225 D) 230









**kompyuter markazi


**






  1. БОБ КИМЕИИ БОГЛАНИШ

  1. КОВАЛЕНТ БОГЛАНИШ ВА УНИНГ ХОССАЛАРИ

  1. Ковалент (кутбсиз) боглар х,исобига тузилган молекулали моддаларнинг хусисиятлари кайси жавобда тугри курсатилган?

  1. молекуляр массалари нисбатан юцори;

  2. суюцланиш температураси нисбатан паст;

  3. сувда эрувчанлиги яхши;

  4. органик эритувчиларда эрувчанлиги яхши;

  5. молекулалардаги богларнинг туйинувчан булмаслиги;

  6. молекулалардаги богларнинг йуналувчан булиши;

A) 1,3,5 B) 2,4,6 C) 1,4,6 D) 2,5,6

  1. Сув моддасида кайси турдаги кимёвий боглар мавжуд?

  1. ионли; 2) ковалент; 3) цутбли ковалент; 4) водород;

A) 1,2 B) 1,3 C) 1,4 D) 3,4

  1. Сарик кон тузи - K4[Fe(CN)6] таркибидаги марказий атом билан лигандлар орасидаги бог кайси турга мансуб?

A) водород B) металл C) ионли D) донор - акцептор

  1. SiF4 билан HF бирикиб H2[SiF6] ни х,осил килади. CF4 шундай бирикма х,осил килмайди. Бунинг сабаби нимада?

  1. углерод атомида акцепторлик вазифасини бажарадиган буш орбиталь йуц

  2. углерод атомининг электроманфийлиги кремнийникидан катта

  3. углерод атоми радиуси кичик булиши

  4. C - F боги цутблилиги Si - F никидан кичик булиши сабабли

  1. Углерод, галлий, мишьяк, магний, бром атомларидаги энг куп валент электронлар сонини аникланг.

A)2,4,3,5,7B)2,5,3,2,1 C)4,3,5,2,7D) 4,3,3,2,7

  1. ^уйидаги бирикмаларни уларда бог баркарорлиги ортиб бориш тартибида жойлаштиринг.

  1. HCl; 2) HF; 3) HBr; 4) HI

A) 4,3,1,2 B) 1,2,4,3 C) 1,4,2,3 D) 4,3,2,1

  1. ^айси бирикмалар ковалент богланиш ёрдамида х,осил булган?

  1. H2; 2) Шг(газ); 3) TiO; 4) FeCl2; 5) CH2O;

A) 1,3,5 B) 1,2,5 C) 1,2,4 D) 1,2,3

  1. ^айси бирикмада элемент билан водород орасидаги бог энг кутбли?

A) CH4 B) HCl C) HS D) CH3COOH


  1. II давр элементлари атомлари водородли бирикмаларининг моляр массалари ортиб бориш тартибида атомлараро масофа кандай узгаради?

  1. ортиб боради

  2. аввал ортади, кейин камайади

  3. узгармайди D) максимумдан утади

  1. кутбсиз ковалент боги булган молекулаларни танланг.

1) этан; 2) хлор; 3) метиламин;

  1. метилмеркаптан (CH3SH);

  2. метилхлорид; 6) чумоли альдегид;

A) 1,2,3 B) 1,2,4 C) 2,4,5 D) 2,4,6

  1. Таркиби [CF6f~ булган ионда кайси турдаги богланиш булиши мумкин?

A) цутбли ковалент B) ионли

  1. донор - акцептор

  1. цутбли ковалент ва донор - акцептор

  1. Аммоний темир (II) аччиктош - (NH4)Fe(SO4)2 6H2O таркибидаги кайси элементлар атоми акцептор вазифасини бажаради?

1) водород; 2) кислород;

  1. азот; 4) темир; 5) олтингугурт;

A) 1,4 B) 2,3 C) 3,4 D) 4,5

  1. Аммоний темир (II) аччиктош - (NH4)Fe(SO4)2 6H2O таркибидаги кайси элементлар атоми донор вазифасини бажаради?

1) водород; 2) кислород; 3) азот; 4) темир;

  1. олтингугурт;

А) 1,2 В) 2,3 С) 3,4 D) 4,5

  1. богланишдаги бог кутблилиги

Y атомининг даврий системадаги х,олати билан кандай вазиятда булади?

  1. Y элемент цолати унг томонга силжиши билан цутблилик ортиб боради;

  2. Y элемент цолати юцоридан пастга тушганда, цутблилик ортиб боради;

  3. гуруцда элемент цолати юцоридан пастга тушганда, цутблилик ортиб боради;

  4. гуруцда элемент цолати пастдан юцорига утганда цутблилик ортиб боради;

A) 2,3 B) 1,2 C) 2,4 D) 1,4

  1. ^утбсиз ковалент богланиш кандай элемент атомлари орасида х,осил булади?

  1. бир хил металлнинг турли атомлари орасида

  2. турли металлар орасида

  3. металл билан металлмас атомлари орасида

  1. бир хил металлмас атомлари орасида








  1. Водород ва хлор молекулаларида атомлар орасида богланиш кайси энергетик погоначадаги электронлар х,исобига булади?

A) 2 s, 2p B) 1s, 2p C) 1s, 3p D) 2 s, 3p

  1. ^айси молекулаларда атомлар кутбли ковалент бог воситасида богланган?

  1. водород оксид; 2) азот; 3) водород хлорид;

  1. калий бромид; 5) аммиак;

  1. фтор;

A) 1,3,5 B) 2,4,6 C) 1,3,4D) 2,5,6

  1. ^утбсиз ковалент богга эга булган молекулалардан ташкил топган моддаларга кайси хусусият характерли?

  1. юцори температурада цайнайди

  2. паст температурада цайнайди

  3. юцори температурада суюцланиди

  4. электр токини яхши утказади

  1. ^уйидаги бирикмаларнинг кайси бирида донор - акцептор бог мавжуд?

A) CaS B) CH4 C) CO2 D) NH4I

  1. п- богларини х,осил килишда p - орбиталлар кандай вазиятда коплашади?

  1. икки ядрони богловчи уц устида

  2. икки ядрони богловчи уцдан ташцарида

  3. икки ядрони богловчи уцнинг томонида

  4. mrn ядрони богловчи уцнинг бир томонида

  1. ^уйидаги моддалар орасида энг кам кутбланган ковалент богланишли молекулани топинг.

A) CH4 B) NH3 C) PH3 D) H2S

  1. ^уйидаги гидридлар- сув, натрий гидрид, водород фторид, кальций гидрид ва метанда богловчи электрон жуфтлари кайси элемент атоми томон силжиган?

A) H,Na,F,H,C B) O,Na,F,Ca,C

  1. O,H,F,H,C D) H,H,H,H,H

  1. ^уйидаги гидридлар каторида ковалент бог баркарорлиги кайси каторда ортиб боради? 1.H2O; 2.H2S; 3.H2Se; 4.H2Te;

A) 1.2.3.4 B) 2.1.4.3 C) 3.2.1.4 D) 4.3.2.1

  1. Протон билан сув молекуласи бирикканда х,осил булган янги бог табиати?

A) ковалент B) ион C) донор - акцептор D) водород бог

  1. Келтирилган бирикмаларнинг кайси

бирида кутбли ковалент бог кучли?
A) CO B) H2O C) NH3 D) NO

  1. Келтирилган бирикмаларнинг кайси

бирида атомлар узаро донор - акцептор бог оркали богланган?
A) H2O B) Mg(OH)2 C) C2H6

  1. [Cu(NH3)]Ch

  1. ^айси молекулаларда атомлар узаро кутбли ковалент боглар воситасида бирикади?






1) H2O; 2) N2; 3) HCl; 4) KBr; 5) NH3; 6) F2;
A) 1,3,5 B) 2,4,6 C) 1,3,4 D) 2,5,6

  1. Углерод сульфид (CS2) молекуласидаги богловчи электрон жуфтлар кайси атом томон силжиган булади?

  1. цисман олтингугурт атоми томон

  2. икки атомнинг тенг уртасида

  3. цисман углерод атоми томон

  4. углерод атоми томон купроц

  1. ^уйидаги бирикмаларни улардаги бог кутблилиги ортиб бориш тартибида жойлаштиринг.

1) магний оксиди; 2) бор оксиди;

  1. углерод (IV) оксиди;

  2. азот (II) оксиди; 5) водород оксид;

A) 4,3,5,2,1 B) 3,4,5,1,2 C) 1,2,3,4,5 D) 5,4,3,2,1

  1. ^утбсиз ковалент богга эга булган моддаларни курсатинг.

1) метан; 2) олтингугурт(^)оксиди;

  1. натрий фторид; 4) водород; 5) водород хлорид; 6) кислород; 7) аммиак; 8) бром;

  1. аммоний гидроксид;

A) 4,6,8 B) 1,4,6 C) 3,8,9 D) 2,5,6

  1. ^уйидаги богларнинг кайси бири водород сульфид молекуласидаги кимёвий богга тааллукли?

A) ион B) цутбсиз ковалент C) цутбли ковалент D) металл

  1. ^уйидаги каторлардаги бирикмаларда богнинг баркарорлиги чапдан унгга кандай узгаради?

  1. NH3 - PH3 - AsH3 - SbH3;

  2. CH4 - NH3 - H2O - HF;

  3. HF - HCl - HBr - HJ;

  4. H2O - H2S - H2Se - H2Te;

  1. 1,3-камаяди; 2,4-кучаяди

  2. 1,3,4-камаяди; 2-кучаяди

  3. 1,2-камаяди;3,4-кучаяди

  4. 2-камаяди; 1,3,4-кучаяди

  1. ^айси моддалар жуфтида богдаги электрон зичлик кислород атоми томон силжиган?

A) OF2 ва CO B) Cl2O ва NO C) H2O ва OF2 D) P2O5 ва OF2

  1. Цутбсиз ковалент богли молекулалар жуфтини курсатинг.

A) MgI2, SO2 B) NaBr, HBr C) HBr, PH3 D) S8, F2

  1. Атомлар орасидаги богланиш факат s - орбиталлардаги электронлар х,исобига булган моддани аникланг.

A) Cl2 B) H2 C) CH4 D) HCl

  1. Энг баркарор булган гидридни белгиланг.

A) BiH3 B) NH3 C) PH3 D) AsH3












  1. Молекуласи кутбли ковалент богланишга эга булган моддани аникланг.

A) азот B) кислород C) водород D) водород хлорид E) литий хлорид

  1. Молекуласи кутбли ковалент богланишга эга булган моддалар каторини белгиланг.

  1. водород хлорид, стибин, аммиак

  2. азот, водород, водород хлорид

  3. водород фторид, водрод хлорид, водород

  4. магний сульфид, углерод (IV) оксид, фтор

  1. кутбли ковалент богга эга булган моддаларни танланг.

  1. аммиак, водород сульфид

  2. нитрат кислота, барий хлорид

  3. натрий гидроксид, натрий сульфид

  4. магний бромид

  1. Электрон формулалари келтирилган кайси элементлар узларининг бирикмаларидан бирида донор - акцептор богланиш уосил килиши мумкин?

  1. 1s2; 2) 1s1; 3) 1s22s22p2; 4) 1s22s22p3;

  1. 1s22s1; A) 1,5 B) 2,3 C) 2,4 D) 1,2

  1. ^уйидаги газ уолдаги водородли бирикмаларнинг тургунлиги келтирилган каторда кандай узгаради?

CH4 - SiH4 - GeH4 - SnH4 - PbH4

  1. ортиб боради B) камайиб боради

C) узгармайди D) металлмасларникида ортиб боради, металларникида камайиб боради

  1. Молекуласи кутбсиз ковалент богланишга эга булган моддаларни топинг.

A ) водород хлорид, хлор, водород, азот

  1. Ош тузи, натрий гидроксид, хлор, водород

  2. олмос, графит, хлор, водород

  3. олмос, хлор, водород хлорид, йод

  1. Молекуласи кутбсиз ковалент богланишли моддалар учун хос булган хоссаларни аникланг.

  1. молекуласи цутбсиз;

  2. цутбли эритувчиларда ионланади;

  3. цайнаш ва суюцланиш температуралари юцори булади;

  4. цайнаш ва суюцланиш температуралари паст булади;

  5. цутбли эритувчиларда ионланмайди;

A) 1,2,3 B) 1,3,4 C) 1,4,5 D) 2,3,4

  1. Молекуласи кутбли ковалент богланишли моддалар учун хос булган хоссаларни аникланг.

  1. молекуласи цутбли;

  2. цайнаш ва суюцланиш температуралари

цутбсиз ковалент богланишли
моддаларникидан паст булади;


  1. цутбли эритувчиларда ион богланишли
    моддаларга айланади;


  2. цайнаш ва суюцланиш температуралари
    цутбсиз моддаларникидан юцори булади;


A) 1,2,3 B) 1,2,4 C) 1,3,4 D) 1,4

  1. ^уйидаги моддаларни богланиш энергияси
    ортиб бориш тартибида жойлаштиринг.

1) азот; 2) водород; 3) кислород; 4) хлор;
A) 1,2,4,3 B) 1,3,2,4 C) 2,4,3,1 D)4,2,3,1

  1. ^уйидагилардан кайсиларида донор -
    акцептор богланиш мавжуд?

  1. сульфат кислота;

  2. аммоний хлорид;

  3. карбонат кислота аниони;

  4. натрий ортофосфат;

  5. гидроксоний катиони;

  6. углерод (II) оксид;

  7. азот (V) оксиди;

A) 1,2,3,4 B) 2,5,6,7 C) 3,4,5,6 D) 4,5,6

  1. Кимёвий богнинг узунлиги каттарок булган
    молекулани курсатинг.

A) бром B) водород йодид C) йод
D) кислород


  1. Кимёвий богнинг узунлиги энг катта
    булган молекулани курсатинг.

  1. кремний фторид

  2. фосфор (V) фторид

  3. фтор оксид

  4. бром (V) фторид

  1. ^айси молекулада кимёвий богнинг
    узунлиги энг кичик булади?

A) NBr3 B) I2 C) NCl3 D) PCl3 E) NH3

  1. Ковалент богнинг кутблилиги камайиб
    борадиган каторни курсатинг.

  1. арсин, аммиак, фосфин

  2. водород бромид, водород хлорид, водород
    йодид


  3. аммиак, фосфин, арсин

  4. селен (IV) оксид, теллур (IV) оксид,
    олтингугурт (IV) оксид


  1. Ионлар орасида


лекин


лар мавжуд,
була олмаслигининг сабабини


аникланг.

  1. углерод беш валентли була олмайди

  2. углерод уз бирикмаларида тетраэдр тузилишга эга

  3. углероднинг цузголган цолатида тацсимланмаган электрон жуфтлар йуц, унда эркин электрон орбиталлари цам йуц

  4. углерод атомида d - погонача йуц

  1. Оддий моддаларда кимёвий богларнинг кайси турлари уосил булиши мумкин?

1) ионли; 2) цутбсиз ковалент;

  1. цутбли ковалент;








  1. металл; 5) донор - акцептор; б.водород;

A) 1,2,6B) 2,4,5 C) 2,4 D) 1,5,6

  1. Бром атомининг ковалент радиуси 0,114 нм га тенг. Агар водород атомининг ковалент радиуси 0,030 нм га тенг булса, бром молекуласи ва водород бромиддаги ядролараро масофаларни аникланг.

A) 0,114; 0,053 B) 0,258; 0,03

  1. 0,117; 0,372 D) 0,228; 0,144

  1. ^уйидаги заррачалар таркибидаги донор - акцептор боглар сонининг ортиб бориши тартибида жойлаштирилган каторни топинг.

  1. азот (V) оксид; 2) углерод (II) оксид;

  1. тетраамминомис (II) сульфат;

  2. сариц цон тузи;

A) 2,1,3,4 B) 1,2,3,4 C) 2,1,4,3 D) 4,3,1,2

  1. ^уйидаги заррачалар таркибидаги донор - акцептор боглар сонининг ортиб бориши тартибида жойлаштирилган каторни топинг.

1) калий нитрат; 2) азот (V) оксид; 3) хром (III) нитрат 4) цизил цон тузи A) 1,2,3,4 B) 4,5,6 C) 2,3,5

  1. цаммасида бир хил

  1. ^айси заррачаларда донор - акцептор богланиш мавжуд?

1) гидроксоний катиони; 2) аммиак;

  1. нитрат кислота;

  2. углерод (IV) оксид;

  3. углерод (II) оксид; 6) азот (I) оксиди;

  1. азот (III) оксид; 8) азот (IV) оксид;

A)1,3,5,7B)2,4,6,8C)1,2,3,5 D)
1,3,5,8 E) 1,3,5 57Дуйидаги каторлар буйича бирикмаларнинг баркарорлиги кандай узгаради?
CH4, SiH4, GeH4, SnH4, PbH4 ва HTe, H2Se, H2S, H2O A) ортади, камаяди B) ортади, ортади

  1. камаяди, камаяди

  1. камаяди, ортади E) узгармайди

  1. Ковалент богнинг кутблилиги камайиб борадиган каторни курсатинг.

A) PH3, PCl3, PF3 B) H2O, H2S, HF C) HCl, HI, HBr D) CF4, CCl4, CBr4

  1. Водород хлорид молекуласида кандай кимёвий бог мавжуд?

A ) ион B) координацион
C) цутбли ковалент D) цутбсиз ковалент

  1. Кимёвий богнинг узунлиги кайси молекулада энг катта кийматга эга?

A) HCl B) VF5 C) WF6 D) SF6

  1. Brom atomining kovalent radiusi 0,085 mm ga teng. Agar vodorod atomining kovalent radiusi 0,05 mm ga teng bo'lsa, brom molekulasi va vodorod bromiddagi yadrolararo masofalarni aniqlang.






A) 0,258; 0,03 B) 0,114; 0,053 C) 0,17;0,135 D) 0,117;0,372

  1. Molekulalardagi bog' qutbliligi (E-H) ortib borish tartibini toping.

  1. vodorod xlorid, vodorod ftorid, suv

  2. ammiak, suv, vodorod ftorid В

  3. suv, vodorod ftorid, vodorod bromid

  4. vodorod xlorid, vodorod ftorid, vodorod bromid

  1. Qaysi molekuladagi bog'ning qutbliligi kamroq?

A) magniy oksid B) berilliy oksid C) stronsiy oksid D) kalsiy oksid

  1. Quyidagi termokimyoviy tenglama asosida 10 ta metan molekulasi hosil bolishidagi bog'lanish energiyasining qiymatini (J) toping. C + 4H = CH4+1656kJ

A) 6,021023 B)2,751ff20 C) 1,8210-21 D)2,7510-17

  1. Quyidagi termokimyoviy tenglama asosida 4 ta metan molekulasi hosil bolishidagi bog'lanish energiyasining qiymatini (J) toping

C + 4H = CH4+1656kJ A) 6,0210-23B) 1,1510-20 C) 1,82 1 021 D) 1,110-20

Download 1,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   195




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish