I боб. Кимёнинг стехиометрик цонунлари кимёнинг дастлабки тушунчалари



Download 1,55 Mb.
bet1/195
Sana15.04.2022
Hajmi1,55 Mb.
#553774
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   195
Bog'liq
Умумий кимё1 (2)









  1. Б У Л И М



I БОБ. КИМЁНИНГ СТЕХИОМЕТРИК ЦОНУНЛАРИ

  1. КИМЁНИНГ ДАСТЛАБКИ ТУШУНЧАЛАРИ

  1. Факат металл элементлардан ташкил топган каторни аникланг.

  1. азот, олтинтугурт, бор, фосфор.

  2. рубидий, стронций, хлор, титан.

  3. азот, углерод, кальций, кремний.

  4. бериллий, алюминий, кобальт, рух.

  1. Факат металмас элементлардан ташкил топган каторни аникланг.

  1. азот, олтингугурт, бор, фосфор.

  2. рубидий, стронций, кобальт, титан.

  3. азот, бериллий, кальций, кремний.

  4. водород, калий, углерод, магний.

  1. 2 та мураккаб ва 2 та оддий моддалар каторини курсатинг.

  1. ис гази, озон, кислород, фосфин

  2. селитра, этан, бензол, ацетон

  3. метан, олтингугурт, кислород, хлор

  4. фосфор, олтин, кумуш, пирит

  1. Молекуласи учта атомга эга булган моддани топинг.

  1. магний гипохлорит;

  2. натрий гипохлорит;

  3. натрий хлорат;

  4. кальций перхлорат;

  5. перхлорат кислота;

  6. водород сульфид

А) 1,3 В) 3,6 С) 1,5 D) 2,6

  1. Мураккаб моддаларни танланг.

  1. цор;

  2. кобалт;

  3. мармар;

  4. азот;

  5. озон;

  6. фосфин;

  7. карбин;

  8. олмос;

  9. "цуруц муз";

  10. бертоле тузи;

А) 2,4,5,8,10 В) 1,3,6,8,10 С) 2,4,5,7,8 D) 1,3,6,9,10

  1. Молекуласи бешта атомга эга булган моддаларни топинг.

  1. магний гипохлорит;

  2. натрий гипохлорит;

  3. натрий хлорат;

  4. кальций перхлорат;

  5. перхлорат кислота;

  6. водород сульфид.

А) 1,3 В) 3,6 С) 1,5 D) 2,6

  1. Мураккаб моддалар каторини курсатинг


  1. карбин;

  2. ацетилен;

  3. графит;

  4. кальций карбид;

  5. олмос.

А) 2,4 В) 2,3 С) 1,3 D) 3,4

  1. 1 та мураккаб ва 3 та оддий моддалар каторини курсатинг.

  1. ис гази, озон, кислород, фосфин.

  2. селитра, этан, бензол, ацетон.

  3. метан, олтингугурт, кислород, хлор.

  4. фосфин, олтин, кумуш, пирит.

  1. Мураккаб моддалар каторини курсатинг.

  1. аммиак, метан, гематит;

  2. сув, фосфин, совун;

  3. озон, хлор, цалдироц газ, водород пероксид;

  4. бронза, оц фосфор, марганец;

  5. малахит, оуактош, калий, магний.

А) 2,4 В) 3,4 С) 1,2 D) 2,5

  1. Оддий моддаларни танланг.

  1. сув (100 °С);

  2. титан;

  3. нефт;

  4. инерт газлар;

  5. озон;

  6. фосфин;

  7. в-stanium;

  8. цора фосфор;

  9. "цуруцмуз";

  10. мор тузи;

А) 2,4,5,8,10 В) 1,3,6,8,10 С) 2,4,5,7,8 D) 1,3,5,7,9

  1. Оддий моддалар каторини курсатинг;

  1. аммиак, метан, гематит;

  2. сув, фосфин, совун;

  3. озон, хлор, цалдироц газ, водород;

  4. бронза, оц фосфор, марганец;

  5. малахит, оуактош, калий, магний.

А) 2,4 В) 3,4 С) 1,2 D)2,5

  1. Х,аводан огир газлар аралашмасини топинг.

  1. уаво ва кислород;

  2. нам уаво;

  3. уаво ва азот (I) оксид;

  4. уаво ва углерод (IV) оксид;

  5. углерод (II) оксид ва азот.

А) 2,3,5 В) 1,2,3 С) 2,3,4 D) 1,3,4

  1. ^уйидаги бирикмалардаги турт валентли элементларни курсатинг.

  1. Ah(SOd3; 2) Na2SO3; 3) HCrOp

  1. HClO; 5) H2SiO3; 6) C2H6;

  1. олтингугурт, кремний, углерод

  2. хром, олтингугурт, углерод

  3. хром, хлор, углерод

  4. хлор, кремний, хром








  1. Оддий моддалар уни ташкил килган элемент номи билан аталадиган суюк моддани топинг.

  1. азот;

  2. симоб;

  3. йод;

  4. бром.

А) 4 В) 2,4 С) 2 D) 2,3,4

  1. Оддий моддаларни курсатинг.

  1. озон

  2. сув

  3. олмос

  4. силан

  5. графит

  6. карбид

  7. оц фосфор

  8. цизил фосфор

  9. фосфин

А) 2,4,6,9 В) 1,3,4,6,7 С) 1,2,4,5,9D) 1,3,5,7,8

  1. ^уйидагилардан кимёвий тоза моддаларни белгиланг.

  1. бронза

  2. табиий газ

  3. уаво

  4. кристаллик сода

  1. Мураккаб моддаларни курсатинг.

  1. озон

  2. сув

  3. олмос

  4. силан

  5. графит

  6. карбид

  7. оц фосфор

  8. цизил фосфор

  9. фосфин

А) 2,4,6,9 В)1,3,4,6,7 С)1,2,4,5,9 D) 3,5,7,8,9

  1. Оддий моддалар уни ташкил килган элемент номи билан аталадиган газ моддани топинг.

  1. азот; 2) симоб; 3) йод; 4) бром.

А) 2,4 В) 2,4 С) 2 D) 1

  1. Табиатда учрайдиган кимёвий тоза моддаларни белгиланг.

А) бронза В) табиий газ С) уаво D) олмос

  1. Келтирилган моддалар ичидан мурак- кабларни топинг.

  1. оц фосфор

  2. фосфин

  3. кальций фосфид

  4. цизил фосфор

  5. фосфат кислота

  6. цора фосфор

А) 1,4,6 В) 2,4,6 С) 1,2,5 D) 2,3,5


  1. ^уйидаги каторлардан кайси бирида оддий моддалар берилган?

  1. кислород, водород, темир (II) хлорид

  2. мис (I) оксид, азот, сув

  3. хлор, магний, калий

  4. фосфор (III) оксид, водород хлорид, олтингугурт

  1. Келтирилган моддалар ичидан оддийларини топинг.

  1. оц фосфор

  2. фосфин

  3. кальций фосфид

  4. цизил фосфор

  5. фосфат кислота

  6. цора фосфор

А) 1,4,6 В)2,4,6 С) 1,2,5 D) 2,3,5

  1. ^уйидаги каторлардан кайси бирида оддий моддалар берилган?

  1. кислород, водород, темир (II) хлорид

  2. мис (I) оксид, азот, сув

  3. озон, олмос, карбин

  4. фосфор (III) оксид, водород хлорид, олтингугурт

  1. Келтирилган моддалар ичидан мураккабларни топинг.

  1. оц фосфор

  2. силан

  3. кальций фосфид

  4. цизил фосфор

  5. арсин

  6. цора фосфор

А) 1,4,6 В) 2,4,6 С) 1,2,5 D) 2,3,5

  1. Келтирилган моддалар ичидан оддий моддаларни топинг.

  1. фуллерин

  2. фосфин

  3. кальций фосфид

  4. олмос

  5. фосфат кислота

  6. озон

А) 1,4,6 В) 2,4,6 С) 1,2,5 D) 2,3,5

  1. Келтирилган моддалар ичидан мураккабларни топинг.

  1. оц фосфор

  2. оуактош

  3. оуак

  4. цизил фосфор

  5. гипс

  6. цора фосфор

А) 1,4,6 В) 2,4,6 С) 1,2,5 D) 2,3,5

  1. ^уйидаги каторлардан кайси бирида мураккаб моддалар берилган?

  1. кислород, водород, темир (II) хлорид

  2. мис (I) оксид, азот, сув









  1. хлор, магний, калий

  2. фосфор (III) оксид, водород хлорид, фосфин

  1. ^уйидаги каторлардан кайси бирида оддий моддалар берилган?

  1. кислород, водород, олмос

  2. мис (I) оксид, азот, сув

  3. хлор, фосфин, калий

  4. фосфор (III) оксид, водород хлорид, олтингугурт

  1. ^уйидаги каторлардан кайси бирида оддий моддалар берилган?

  1. кислород, водород, темир (II) хлорид

  2. мис, азот, цалдироц газ

  3. огир сув, магний, калий

  4. фосфор (III) оксид, водород хлорид,

олтингугурт

  1. ^уйидаги каторлардан кайси бирида оддий моддалар берилган?

  1. кислород, водород, темир (II) хлорид

  2. мис (I) оксид, азот, сув

  3. фуллерин, магний, цалай

  4. фосфор (III) оксид, водород хлорид,

олтингугурт

  1. Молекуляр огирликлари йигиндиси энг катта булган моддалар каторини курсатинг.

  1. аммиак, азот (IV) оксид, водород

  2. сув, метан, азот (IV) оксид

  3. азот (II) оксид, сув, азот (IV) оксид

  4. сув, аммиак, метан

  1. ^уйидаги моддаларнинг кар биридан 1 моль микдорда олинганда, кайси модданинг массаси энг огир булади?

  1. глюкоза

  2. ош тузи

  3. бертоле тузи

  4. сахароза

  1. ^уйидаги моддаларнинг кар биридан 1 моль микдорда олинганда, кайси модданинг массаси энг огир булади?

  1. озон

  2. фосфат кислота

  3. бертоле тузи

  4. мальтоза

  1. ^айси элементларда аллотропия кодисаси учрайди?

  1. азот

  2. углерод

  3. бор

  4. фосфор

  5. кислород

  6. хлор

  7. темир

  8. цалай

  9. кремний





  1. водород

А) 2,4,5,8 В) 2,5,7 С) 2,4,8,10 D) 1,4,5,9

  1. ^айси элементларда аллотропия кодисаси учрамайди?

  1. азот

  2. углерод

  3. бор

  4. фосфор

  5. кислород

  6. хлор

  7. темир

  8. цалай

  9. кремний

  10. водород

А) 2,4,5,8 В) 2,5,7 С) 2,4,8,10 D) 1,3,6,9

  1. Таркибида аллотропик шакл узгаришга эга булган элементлари йук булган бирикмаларни аникланг.

  1. FeCI2, HCI, K2S

  2. KCI, NaCI, K2CO3

  3. NaCI, KF, HCI

  4. Zn3P2, CuCI2, NaCI

  1. Аллотропик шакл узгариши намоён килмайдиган элементлар каторини курсатинг.

  1. олтингугурт, фтор, рух, йод

  2. мишьяк, кислород, барий, бор

  3. хлор, азот, бром, симоб

  4. олтингугурт, углерод, висмут, литий

  1. Таркибида аллотропик шакл узгаришли элементлар булмаган моддаларни танланг.

  1. HCI; 2) CO2; 3) AsH3; 4) NaF; 5) PH3;

  1. AICI3;7) K2Se; 8) KBr

А) 3,5,6,7,8 В) 2,5,6,7,8 С) 4,6,8 D) 1,3,5,7,8

  1. Аллотропик шакл узгаришни намоён этадиган элементлар каторини курсатинг.

  1. олтингугурт, фтор, йод, рух

  2. теллур, кислород, барий, бор

  3. хлор, азот, бром, симоб

  4. фосфор, цалай, селен, олтингугурт

  1. Аллотропик шакл узгаришларга эга

булмаган моддани аникланг.
А) фосфор В) углерод С) йод D) олтингугурт

  1. Аллотропик шакл узгаришларга эга

булмаган моддани аникланг.

  1. кислород

  2. углерод

  3. азот

  4. олтингугурт

  1. Аллотропик шакл узгаришларга эга

булмаган моддани аникланг.

  1. цалай

  2. углерод

  3. алюминий

  4. олтингугурт









  1. Аллотропик шакл узгаришларга эга булмаган моддани аникланг.

А) фосфор В) темир С) водород D) азот

  1. Аллотропик шакл узгаришларга эга булган моддани аникланг.

А) мис В) натрий С) водород D) олтингугурт

  1. ^айси элементлар аллотропик шаклларга эга эмас?

  1. кислород

  2. водород

  3. фтор

  4. азот

  5. углерод

А) 1,2 В) 1,5 С) 2,3,4 D) 2,3

  1. ^айси элементлар аллотропик шаклларга эга?

  1. кислород

  2. водород

  3. фтор

  4. азот

  5. углерод

А) 1,2 В) 1,5 С) 2,3,4 D) 2,3

  1. ^айси элементлар аллотропик шаклларга эга эмас?

  1. цалай

  2. гелий

  3. хлор

  4. азот

  5. углерод

А) 1,2 В) 1,5 С) 2,3,4 D) 2,3

  1. ^айси элементлар аллотропик шаклларга эга?

  1. симоб

  2. кальций

  3. бром

  4. темир

  5. цалай

А) 1,2 В)4,5 С) 2,3,4 D) 2,3

  1. ^айси элементлар аллотропик шаклларга эга эмас?

  1. олтингугурт

  2. бор

  3. магний

  4. азот

  5. фосфор

А) 1,2 В) 1,5 С) 2,3,4 D) 2,3

  1. ^айси элементлар аллотропик шаклларга эга?

  1. цалай

  2. хром

  3. калий

  4. платина

  5. олтингугурт

А) 1,2 В) 1,5 С) 2,3,4 D) 2,3






  1. ^уйидагилардан физикавий х,одисаларни аникланг.

  1. цировнинг уосил булиши

  2. шамнинг ёниши

  3. циздирилган шакарнинг цорайиши

  4. темирнинг занглаши

52Дуйидагилардан кимёвий х,одисаларни
аникланг.

  1. азотнинг суюцланиши

  2. уаводан кислород олиш

  3. цалайнинг суюцланиши

  4. цаттицнинг ивиши

  1. ^уйидагилардан физикавий х,одисаларни аникланг.

  1. уавонинг суюцланиши

  2. шамнинг ёниши

  3. циздирилган шакарнинг цорайиши

  4. темирнинг занглаши

  1. ^уйидагилардан кимёвий х,одисаларни аникланг:

  1. азотнинг суюцланиши

  2. уаводан кислород олиш

  3. цалайнинг суюцланиши

  4. сутнинг ачиши

  1. ^уйидаги кайси модда учун молекула ва атом тушунчалари бир хил булади?

А) азот В) аргон С) хлор D) бром

  1. ^уйидагиларни кайси бири тугри маънони англатади?

  1. чумоли атоми

  2. сув молекуласи

  3. сут атоми

  4. сирка атоми

  1. ^уйидаги иборалардан кайси бири маънога эга эмас?

  1. % моль мис атомлари

  2. 0,5 моль натрий атомлари

  3. уаво азот ва кислород атомлари аралаш- масидан иборат

  4. СО2 молекулалари

  1. ^уйидаги иборалардан кайси бири маънога эга эмас?

  1. % моль мис атомлари

  2. 0,5 моль натрий атомлари

  3. фуллерин кислород аллотропияси

  4. СО2 молекулалари

  1. ^уйидаги кайси модда учун молекула ва атом тушунчалари бир хил булмайди?

А) гелий В) аргон С) неон D) водород

  1. ^уйидагиларни кайси бири тугри маънони англатади?

  1. чумоли атоми

  2. озон молекуласи

  3. уаво молекуласи









  1. сирка атоми

  1. ^уйидаги кайси модда учун молекула ва атом тушунчалари бир хил булади?

А) водород В) гелий С) фтор D) озон

  1. Узгаришлар орасидан физикавий жараёнларга таълукли булганларини топинг.

  1. кислороднинг озонга айланиши;

  2. кислородни суюлтирилган цаводан олиш;

  3. симоб (II) оксиддан кислородни олиш;

  4. сувни цайнатиш.

А) 1,3 В) 1,4,5 С) 2,3,4 D) 2,4

  1. ^уйидагилардан кайси бири кимёвий х,одиса х,исобланмайди?

  1. мис идишининг цавода цорайиши;

  2. сувнинг музлаши;

  3. кислотага асос таъсир эттириш;

  4. цумни цемент билан аралаш-тириш;

  5. цавони совутиб кислород олиш;

  6. металлнинг цавода оксидланиши.

А) 2,4,5 В) 2,3,6 С) 1,2,3 D) 1,3,6

  1. Узгаришлар орасидан кимёвий жараёнларга таълукли булганларини топинг.

  1. кислороднинг озонга айланиши;

  2. кислородни суюлтирилган цаводан олиш;

  3. симоб (II) оксиддан кислородни олиш;

  4. сувни цайнатиш;

А) 1,3 В) 2,4 С) 2,3,4 D) 1,3,4 Е) 1,4

  1. Узгаришлар орасидан кимёвий жараёнларга таълукли булганларини топинг.

  1. кислороднинг озонга айланиши;

  2. кислородни суюлтирилган цаводан олиш;

  3. симоб (II) оксиддан кислородни олиш;

  4. сувни цайнатиш;

  5. темирнинг занглаши.

А) 1,3,5 В) 2,4 С) 2,3,4 D) 1,3,4

  1. Факат кимёвий элементлар келтирилган каторни аникланг.

  1. озон, кислород, олмос, водород

  2. олмос, озон, графит, углерод

  3. углерод, кислород, водород, азот

  4. азот, озон, водород, кислород

  1. Факат кимёвий элементлар келтирилган каторни аникланг.

  1. озон, карбин, олмос, водород

  2. цаво, озон, графит, углерод

  3. темир, мис, цургошин, азот

  4. азот, озон, водород, фуллерин

  1. Факат кимёвий элементлар келтирилган каторни аникланг.

  1. озон, кислород, олмос, водород

  2. олмос, озон, графит, углерод

  3. цалай, симоб, темир, водород

  4. азот, озон, водород, кислород


  1. ^уйидаги х,одисаларнинг кайси гурух,и кимёвий жараёнга таълукли?

  2. сувнинг музлаши, цургошиннинг суюцланиши

  3. сувнинг цайнаши, симоб оксиднинг парчаланиши

  4. кислотадан водороднинг сициб чицарилиши, йоднинг сублиматланиши

  5. темирнинг хлорланиши, кальций карбонатнинг парчаланиши

  6. ^уйидаги х,одисаларнинг кайси гурух,и физикавий жараёнга таълукли?

  7. сувнинг музлаши, цургошиннинг суюцланиши

  8. сувнинг цайнаши, симоб оксиднинг парчаланиши

  9. кислотадан водороднинг сициб чицарилиши, йоднинг сублиматланиши

  10. темирнинг занглаши, цор устига калий булакчасининг ташлаш

  11. ^уйидаги х,одисаларнинг кайси гурух,и кимёвий жараёнга таълукли?

  12. сувнинг музлаши, цургошиннинг суюцланиши

  13. сувнинг цайнаши, симоб оксиднинг парчаланиши

  14. кислотадан водороднинг сициб чицарилиши, йоднинг сублиматланиши

  15. темирнинг хлорланиши, оцакни сувда эритиш

  16. ^уйидаги х,одисаларнинг кайси гурух,и физикавий жараёнга тааллукли?

  17. сувнинг музлаши, музнинг эриши

  18. сувнинг цайнаши, малахитнинг парчаланиши

  19. кислотадан водороднинг сициб чицарилиши, йоднинг сублиматланиши

  20. темирнинг хлорланиши, темирнинг занглаши

  21. ^уйидаги х,одисаларнинг кайси гурух,и кимёвий жараёнга таълукли?

  22. сувнинг музлаши, цургошиннинг суюцланиши

  23. сувнинг цайнаши, симоб оксиднинг парчаланиши

  24. кислотадан водороднинг сициб чицарилиши, йоднинг сублиматланиши

  25. темирнинг занглаши, сутнинг ачиши

  26. Кимёвий х,одисаларга кирмайдиган жараённи курсатинг.

  27. бензиннинг ёниши

  28. узум шарбатининг бижгиши

  29. оцакнинг сундирилиши

  30. ёгнинг совуцда цотиши

  31. Физикавий х,одисаларга кирадиган жараённи курсатинг.

  32. сутнинг ачиши

  33. узумдан сирка олиш


















  1. оуакнинг сувда эриши

  2. шамнинг эриши

  1. Кимёвий ходисаларга кирадиган жараённи курсатинг.

  1. йоднинг сублиматланиши

  2. узум шарбатининг бижгиши

  3. темирнинг магнитга тортилиши

  4. ёгнинг совуцда цотиши

  1. ^уйидаги жараёнлардан физикавий ходисаларни ажратинг.

  1. олтингугуртнинг суюцланиши

  2. олтингугуртнинг ёниши

  3. шиша пишириш

  4. шакарнинг эриши

  5. шакарнинг кумирланиши

  6. спиртнинг бугланиши

А) 1,4,6 В) 1,2,3 С) 1,4,5 D) 4,5


  1. Download 1,55 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   195




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish