Huzuridagi davlat va jamiyat qurilishi akademiyasi



Download 6,19 Mb.
Pdf ko'rish
bet408/467
Sana02.01.2022
Hajmi6,19 Mb.
#311527
1   ...   404   405   406   407   408   409   410   411   ...   467
Bog'liq
ozbek filologiyasi bakalavri ixtisosligi

Termiz shahrining 

2500 yilligiga bag‘ishlangan tantanali 

marosimda so‘zlangan nutq, 

2002-yil 2-aprel

 

 



Qashqadaryo vohasining zumrad gavhari 

 

Assalomu alaykum, aziz vatandoshlar! 



Muhtaram mehmonlar! 

Bugun qadimiy Kesh vohasida katta bayram, katta tantana. 

Alloh  nazari  tushgan  Vatanimiz  tarixining  eng  ko„hna  va  teran  ildizlaridan  biri 

bo„lgan  qadimiy  va  doimo  navqiron  Shahrisabz  bugun  o„zining  2700  yillik  qutlug„ 

to„yini  nishonlamoqda.  Dunyoga  o„zining  ko„rk-u  kamoli,  qaddi-bastini  namoyon 

qilmoqda. 

Bu go„zal shahar bugun mana shu zaminning umrboqiy qadriyatlarini, O„zbekiston 

deb  atalmish  yurtimizning  naqadar  qadimiy  va  muqaddasligini  butun  jahonga 

namoyon etmoqda. 

Qadrli do„stlar! 

Shahrisabz  deganda,  biz,  avvalo,  olis  zamonlarda  ajdodlarimiz  yashagan,  tarixda 

goh Gava So„g„da, goh Nautaka, goh Kesh deb nom olgan qadimiy makonni tasavvur 

qilamiz. 

Bu  shahar  o„zining  uzoq  o„tmishi  davomida  ne-ne  kunlarni  ko„rmadi.  Tarix 

to„fonlari, bosqinlar oqibatida necha bor vayronaga aylanib, kultepalar ustidan necha 

bor qayta tiklandi. 

Ammo na zamonning murakkab sinovlari, na istilo-yu urushlar, na tabiiy ofatlar bu 

shaharni tarix sahifasidan o„chira olmadi. 

Shu tabarruk zaminda dunyoga kelib, uning tarbiyasini olib voyaga yetgan, doimo 

mag„rur  bo„lib  yashagan  insonlar  ming  yillar  davomida  mardlik  va  bunyodkorlik 

namunalarini dunyoga namoyon etib keldi. 

Shahrisabz  deganda,  dastavval,  xayolimizda  o„zining  aql-zakovati,  beqiyos 

salohiyati  bilan  jahonni  hayratga  solgan  Amir  Temur  bobomizning  o„lmas  siymosi 

jonlanadi. 




 

502 


Shahrisabz bu ulug„ zotning beshigini tebratgan, uni kamolga yetkazgan mo„tabar 

maskandir. 

Bobokalonimizning 

el-ulusni 

birlashtirish, 

ona 


diyorimizni 

bosqinchilardan ozod qilishida, jahon tarixida o„chmas iz qoldirgan buyuk va qudratli 

davlat  qurishida  aynan  shu  zamin  unga  kuch-quvvat  va  madad  bergan.  Amir  Temur 

bobomiz  Shahrisabz  va  Kesh  vohasini  joni-dilidan  sevgan,  qadrlagan,  hatto  o„z 

saltanatining  poytaxti  qilmoqchi  bo„lgan.  Bu  yerda  qanchadan-qancha  go„zal  va 

betakror inshootlarni barpo etib, shaharni qayta qurib, butun dunyoga tanitgan, uning 

rivojiga cheksiz hissa qo„shgan. 

Sohibqironning:  «Kimki  bizning  qudratimizni  bilmoqchi  bo„lsa,  biz  qurgan 

imoratlarni kelib ko„rsin», degan so„zlari bugun ham o„z ma‟no-mazmunini yo„qotgan 

emas. 


Shahrisabz  deganda,  tasavvurimizda,  avvalo,  mangu  yashil  shahar,  yulduzlarga 

to„la beg„ubor osmon, yuksak Hisor tog„lari namoyon bo„ladi. 

Va, tabiiyki, Shahrisabz deganda, biz «Ilm-u adab qubbasi» deb e‟tirof etilgan ilm-

fan, madaniyat va nafosat maskanini anglaymiz. Bu shahar qadim-qadimdan o„zining 

qo„li gul ustalari, mohir hunarmandlari bilan shuhrat qozongan. 

Mana  shu  zaminda  qad  ko„targan,  yetti  iqlimga  ma‟lum  va  mashhur  Oqsaroy, 

Dorus-saodat,  Dorut-tilovat,  Ko„kgumbaz  kabi  muhtasham  obidalar  va  boshqa 

betakror  me‟moriy  yodgorliklar,  shu  tuproqdan  topilgan  noyob  osori-atiqalar  bu 

haqiqatni yaqqol tasdiqlaydi. 

Shu muborak yurt farzandlari bo„lgan Abu Muhammad Keshiy, Shamsiddin Kulol 

va  Hazrati  Bashir  kabi  aziz-avliyolar,  Firoqiy  va  Xiromiy,  Ravnaqiy  va  Faqiriy 

singari shoir-u allomalar Shahrisabz dovrug„ini dunyoga taratgan. 

Jahon  madaniyati  xazinasiga  beqiyos  hissa  qo„shgan  Xusrav  Dehlaviy,  Mirzo 

Bedil,  Mirzo  G„olib  kabi  mumtoz  siymolarning  nasl-nasabi  Shahrisabz  zaminidan 

chiqqani  ham  bu  tuproqning  ilohiy  xosiyatidan  dalolat  beradi.  Shu  o„rinda,  aziz 

do„stlarim, sizning e‟tiboringizni sirli bir alomatga qaratmoqchiman. 

Jahongir Mirzo maqbarasi yonida bugun ham yashnab turgan qadimiy chinorlarni 

ko„pchiligimiz ko„rganmiz. Men har gal bu yerda bo„lganimda, bunday daraxtlar faqat 

muqaddas  joylarda  o„sadi,  degan  fikr  beixtiyor  ko„nglimdan  o„tadi.  Balki  bu 

chinorlarning niholini bir paytlar Amir  Temur bobomiz o„z qo„li bilan ekkan bo„lsa, 

ajab emas, deb o„ylayman. 

Va Shahrisabzning muqaddas timsollari bo„lmish bu azamat daraxtlarni ilohiy bir 

kuch asrab, bugungi va kelajak avlodlarga yetkazib kelayotgandek tuyiladi. 

Aziz do„stlar! 

Bugun  Shahrisabz  fayz-u  tarovati  bilan  ko„zlarni  qamashtirib,  jahon  e‟tiborini 

o„ziga  qaratib  turibdi.  U  jahon  sivilizatsiyasining  eng  qadimiy  shaharlaridan  biri 

sifatida  nufuzli  xalqaro  tashkilot  bo„lmish  YuNESKO  tomonidan  e‟tirof  etilgan  va 

Butunjahon merosi ro„yxatiga kiritilgan. 

Hech  shubhasiz,  Shahrisabz  va  Qashqadaryo  vohasining  naqadar  katta  tarixiy  va 

madaniy  merosga  ega  ekani,  uning  betakror  yer  osti  va  yer  usti  boyliklari  haqida 




 

503 


gapirishimiz  bugun  albatta  o„rinlidir.  Bugun  bu  haqiqatni  nafaqat  Markaziy  Osiyo 

mintaqasi, balki butun dunyo tan olmoqda. 

Lekin mendan bu yurtning eng haqiqiy boyligi haqida so„rasa, hech ikkilanmasdan, 

Yaratganning  nazari  tushgan  bu  yurtning  asosiy  boyligi  mana  shu  zaminda 

yashayotgan  bag„rikeng,  mard  va  oriyatli,  ko„p-ko„p  qiyinchilik  va  sinovlarda 

toblangan,  yaxshilikni  hech  qachon  unutmaydigan  Qashqadaryo  eli  va  xalqi,  deb 

javob bergan bo„lur edim. 

Men  siz,  Qashqadaryolik  qadrdonlarim  bilan  yelkama-yelka,  hamfikr  bo„lib 

mehnat  qilgan,  hayotimning  aziz  damlariga  aylangan  kunlarimni  hech  qachon 

unutmayman.  O„sha  murakkab  davrda  sizlar  menga  bildirgan  hurmat  va  ishonchni, 

ta‟bir joiz bo„lsa, menga qanot berganingizni umrbod minnatdorlik bilan eslayman. 

Qadrli vatandoshlar! 

Bizning  istiqlol  yillarida  Shahrisabz  markazida  sohibqiron  Amir  Temur 

bobomizning  muazzam  haykalini  tiklaganimiz,  bu  muborak  zaminda  yotgan  buyuk 

zotlarning  maqbaralarini  obod  qilib,  ajdodlarimiz  ruhi  oldidagi  farzandlik  burchini 

ado etganimiz yangi tariximizdagi katta unutilmas voqeadir. 

Bu  yurtning  chiroyiga  chiroy,  salohiyatiga  yana  salohiyat  qo„shadigan  ibratli 

ishlarni  davom  ettirishimizga  hech  qanday  shubha  yo„q.  Va  Shahrisabz  nafaqat 

dehqonchilik,  sanoat,  hunarmandchilik  va  madaniyat  maskaniga,  balki  butun 

dunyodan  ziyoratchi  va  sayyohlar  oqib  keladigan  go„zal  va  zamonaviy  shaharga 

aylanishi muqarrar. 

Bu yil Shahrisabz, butun Qashqadaryo ahlining barcha sohalarda omadi keldi. Men 

fursatdan  foydalanib,  qishloq  xo„jaligi  uchun  tabiiy  sharoit  og„ir  bo„lgan  mana  shu 

mavsumda  belni  mahkam  bog„lab,  fidokorona  mehnat  qilgan,  mamlakatimizda  eng 

ko„p  –  684  ming  tonnadan  ziyod  g„alla,  420  ming  tonnadan  ortiq  paxta  hosili 

yetishtirgan  azamat  dehqonlarni,  siz  lafzi  halol  qashqadaryoliklarni  qo„lga  kiritgan 

ulkan  g„alabangiz  bilan  chin  qalbimdan  tabriklayman  va  o„zimning  cheksiz 

hurmatimni bildiraman. 

Hurmatli do„stlar! 

Mana shu unutilmas, quvonchli kunda mening suyanchim, tayanchim bo„lgan siz, 

Qashqadaryo  yoshlariga,  sizning  timsolingizda  butun  O„zbekiston  yoshlariga  bir 

da‟vat bilan murojaat qilmoqchiman. 

Aslida  bu  mening  da‟vatim  emas,  balki  ulug„  ajdodlarimizning  bizga  qoldirgan 

o„lmas  ma‟naviy  o„gitlaridir.  Men  shu  da‟vatni  sizlarga  yana  bir  marta 

eslatmoqchiman. 

G„urur-iftixorimiz timsoli bo„lmish Amir Temur bobomizning xuddi shu zaminda 

turib,  kelgusi  nasllarga  qarata  aytgan  «Biz  kimmiz,  kimlarning  avlodimiz?»  degan 

so„zlari hech qachon yodingizdan chiqmasin. 

Toki  yuragingizda  o„t,  bilagingizda  kuch-qudrat  bor  ekan,  O„zbekiston  jahon 

hamjamiyatida  o„z  o„rnini  egallab  borayotgan  bugungi  kunda  ana  shu  da‟vatga 

hamisha munosib bo„ling. 



 

504 


Biz  dunyoda  hech  kimdan  kam  bo„lmaymiz,  deb  ko„targan  istiqlol  bayrog„ini, 

hurriyat bayrog„ini sizlar yanada baland ko„tarasiz, deb ishonaman. 

Aziz vatandoshlarim! 

Men  ushbu  hayajonli  lahzalarda  Shahrisabz  elini,  butun  xalqimizni  bugungi 

shodiyona  bilan  yana  bir  bor  qutlar  ekanman,  sizlarning  ochiq  chehrangizga  boqib, 

mana shunday yorug„ kunlarimiz ko„p bo„lsin. Qashqa vohasining zumrad gavhari  – 

Shahrisabz dunyo turguncha tursin, deyman. 

Ikki ming yetti yuz yillik tarixni o„z yelkasida ko„tarib turgan bu afsonaviy shahar 

qoshida  bosh  egib,  uning  shuhratini  dunyoga  tarannum  etayotgan  siz,  aziz 

yurtdoshlarimga ta‟zim qilaman. 

Men  noyob  asriy  obidalarimizni  ko„z  qorachig„idek  saqlab  kelayotgan,  keng 

ko„lamdagi  ta‟mirlash  va  bunyodkorlik  ishlarini  amalga  oshirayotgan,  yangi-yangi 

inshootlar  barpo  etayotgan  mohir  quruvchi  va  ustalarimiz,  muhandis  va 

me‟morlarimizga,  mana  shu  savobli  ishlarga  munosib  hissa  qo„shayotgan  barcha 

insonlarga o„z nomimdan, butun xalqimiz nomidan samimiy minnatdorlik bildiraman. 

Bugungi  shodiyonamizda  ishtirok  etayotgan  YuNESKO  xalqaro  tashkiloti  va 

xorijiy elchixonalar vakillariga chin dildan tashakkur aytaman. 

Hammangizga  sihat-salomatlik,  baxt  va  omad,  xonadonlaringizga  fayz-u  baraka 

yor bo„lsin. 

 


Download 6,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   404   405   406   407   408   409   410   411   ...   467




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish