Huzuridagi davlat va jamiyat qurilishi akademiyasi

Nukus shahrining 70 yilligiga 

bag‘ishlangan tantanali 

marosimdagi so‘z, 

2003-yil 12-sentabr

 

Muazzam va mukarram shahar shodiyonasi 

 

Assalomu alaykum, muhtaram vatandoshlar! 

Xonimlar va janoblar! 

Aziz mehmonlar! 

Bugun O„zbekiston xayotida unutilmas kun, ulkan tantana. Qashqadaryo eli, butun 

xalqimiz  go„zal  va  betakror  diyorimiz  tarixidagi  qutlug„  sana  –  qadimiy  Nasaf  – 

navqiron  Qarshi  shahrining  2700  yillik  to„yini  katta  xursandchilik  bilan    nishon-

lamoqda. 

Mana shu quvonchli ayyom munosabati bilan siz, aziz yurtdoshlarimni, sizlarning 

timsolingizda Qashqadaryo ahlini, butun o„zbek xalqini chin qalbimdan muborakbod 

etib,  barchangizga  o„zimning  hurmat-ehtiromim  va  ezgu  tilaklarimni  izhor  etishdan 

baxtiyorman. 

Fursatdan  foydalanib,  bugungi  bayramga  uzoq-yaqindan  tashrif  buyurgan  qadrli 

mehmonlarimizni,  YuNESKO  tashkiloti,  xorijiy  davlatlar  elchilari  va  xalqaro 

tashkilotlar vakillarini, chet el ommaviy axborot vositalari xodimlarini bag„rikeng va 

mehmondo„st xalqimiz nomidan samimiy qutlashga ijozat bergaysiz. 

Hurmatli  yurtdoshlar! 

Har bir qarich yeri muqaddas bo„lgan ona O„zbekistonimiz tuprog„ida joylashgan 

va  butun  jahon  ahliga  o„zini  tanitgan,  yoshi  asrlar,  ming  yillarga  teng  keladigan 

mashhur shahar va maskanlar, bebaho moddiy va ma‟naviy meros yodgorliklari bilan 

xalqimiz,  barchamiz  haqli  ravishda  faxrlanamiz.  Birgina  saxovatli  Qashqadaryo 

---

 

509 

zaminida  2700  yillik  tarixga  ega,  nufuzli  YuNESKO  xalqaro  tashkiloti  tomonidan 

e‟tirof etilgan Shahrisabz va Qarshi kabi shaharlarning mavjudligi ham bizning tarixiy 

ildizlarimiz naqadar chuqur va naqadar qadimiy ekanidan yaqqol dalolat beradi. 

O„zining  uzoq  va  boy  o„tmishi  davomida  goh  Nikshapa,  goho  Naxshab, 

keyinchalik  Nasaf  degan  nomlar  bilan  atalgan  ko„hna  Qarshi  shahri  tarix  va 

bashariyat  uchun  avvalo  betakror  sivilizatsiya  va  madaniyat  beshigi  sifatida,  ko„p-

ko„p ulug„ siymolar, buyuk mutafakkir zotlar, aziz-avliyolarning vatani sifatida qadrli 

va mukarramdir. Bu yurt o„z tarixida kimlarni, qanday og„ir va mashaqqatli sinovlar, 

to„fon  va  suronlarni  ko„rmagan.  Bu  yerga  kimlar  kelib  ketmagan.  Aleksandr 

Makedonskiy  bosqini,  sosoniylar  xujumi,  arab  istilosi,  Chingizxonning  qonli 

yurishlari, tabiiy ofatlar oqibatida Qarshi shahri necha bor yakson bo„lib, vayronaga 

aylangan.  Bu  yurt  ne-ne  xonlar,  amirlar,  chor  istilosining  zulm  va  zo„ravonliklarini 

boshidan kechirgan. 

Yaqin  o„tmishda,  mustabid  tuzum  davrida  ham  shu  betakror  yerda  yashayotgan, 

o„z qadr-qimmatini chuqur anglaydigan elni qatag„on qilish, tazyiq ostiga olish, uning 

ustidan turli bo„hton va uydirmalarni to„qish, sha‟ni va g„ururini toptash kabi qanday 

azob-uqubatlarni  Qashqadaryo  ahli  boshidan  kechirgani,  jabr  tortgani  hali-beri 

yodimizda.  Lekin,  har  qanday  qirg„in  va  fojialarga  qaramasdan,  bu  vohaning, 

Qarshidek umri  boqiy  shaharning hayot  va  davr  sinovlaridan  omon  o„tib,  mana  shu 

yorug„ kunlarga yetib kelgani shu zaminda yashab o„tgan ajdodlarimiz, bugun hayot 

kechirayotgan  avlodning  mustahkam  irodasi,  erkinlik  va  ozodlikka  intilish  tuyg„usi 

naqadar kuchli ekanining tasdig„idir, desam, hech qanday mubolag„a bo„lmaydi. 

Bugungi kunda Qarshi shahrining nafaqat ko„hna tarixiy maskan, balki har qanday 

odamning  ham  e‟tiborini  o„ziga  tortadigan  navqiron,    zamonaviy  shaharga  aylanib 

turgani istiqlolimizning beqiyos qudrati, xalqimiz bunyodkorlik salohiyatining amaliy 

isbotidir. 

Aziz do„stlar! 

Qadimiy Nasaf shahri nafaqat o„zining muhtasham asriy obidalari, balki ilm-u fan, 

hunarmandchilik,  adabiyot  va  san‟at,  muqaddas  islom  dini,  islom  falsafasi  rivojiga 

ulkan hissa qo„shgan buyuk farzandlari bilan tariximizda alohida o„rin tutadi. Uning 

o„z  davrida  musulmon  olamidagi  madina,  ya‟ni  muazzam  shahar  maqomiga  ega 

bo„lgan  sakkiz  shaharning  biri  sifatida  tarixiy  manbalarda  e‟tirof  etilishi  ham  bu 

fikrning yorqin dalilidir. 

Ayniqsa,  bu  tabarruk  maskanda  shakllangan  yuksak  madaniyat,  ilmiy-ma‟naviy 

muhit  tufayli  bu  yerdan  Nasafiy  taxallusi  bilan  nom  qozongan  yuzlab  fozil  insonlar 

yetishib chiqqan va ular o„z ona yurti shuhratini butun dunyoga tarannum yetgan. Ana 

shunday  betakror  siymolar  qatorida  hadis  ilmining  bilimdonlaridan  Abul  Abbos  al-

Mustag„firiy,  Abu  Turob  Naxshabiy,  yetuk  shoir  va  olimlar  Ziyoviddin  Naxshabiy, 

Muyididdin Nasafiy, Sayido Nasafiy, huquqshunos alloma Najmiddin Nasafiy, kalom 

ilmining  namoyandasi  Abul  Mu‟in  Nasafiy,  faylasuf  Aziziddin  Nasafiy,  mohir 

me‟morlar  Ali  Nasafiy,  Olim  Nasafiy  va  boshqa  ko„plab  ulug„  zotlarning  mo„tabar 

nomlarini bugun hurmat  va  ehtirom  bilan  tilga olamiz. Ularning boy  ilmiy  va  ijodiy 

---

 

510 

faoliyati,  qoldirgan  merosini  har  tomonlama  chuqur  o„rganish,  bu  bebaho  boylikni 

kelgusi avlodlarimizga yetkazish har birimiz uchun ham qarz, ham farzdir.  

Taassufki,  yurtimizda  istilochi  va  mustabid  tuzumlar,  qadriyatlarimizni  yo„q 

qilishga  qaratilgan  zo„ravon  mafkura  hukmronlik  qilgan  yillarda  bizni  ana  shunday 

buyuk madaniy meros, ma‟naviy boyliklardan, o„zligimiz, din-u diyonatimizdan judo 

qilish,  xalqimizning  milliy  g„ururini  sindirish  maqsadida  Qarshi  shahridagi  ko„plab 

qadimiy  va  betakror  obidalar  buzib  tashlandi,  Abdulaziz  va  Qilichbek  madrasalari, 

Odina  masjidi  kabi  omon  qolgan  ayrim  me‟moriy  obidalar  esa  qamoqxonalarga 

aylantirildi. Allaqanday, «Ardom», «Damzah» degan mudhish nomlar bilan ataldi. 

Mana  shuning  uchun  buyuk  tariximizni  har  tomonlama  chuqur  o„rganish,  undan 

zarur  saboq  chiqargan  holda  yo„l  tutish,  boshqacha  aytganda,  moziyga  qaytib  ish 

ko„rish  xayrlidir.  Bugungi  dorilamon  kunlarda  erkin  va  ozod  nafas  olib  yashar 

ekanmiz,  yaqin  o„tmishimizda  yuz  bergan  ana  shunday  mash‟um  kunlarni,  ularning 

saboqlarini hech qachon unutmasligimizni istardim. 

Qadrli vatandoshlar!  

Biz  Qarshi  shahrining  2700  yillik  to„yini  nafaqat  milliy  tariximiz,  balki 

umumbashariy taraqqiyot tarixida beqiyos o„rin egallaydigan ulug„ ajdodimiz, buyuk 

davlat  arbobi  va  sarkarda,  sohibqiron  Amir  Temur  bobomizning  670  yillik  tavallud 

ayyomi bilan birga nishonlamoqdamiz. Buning zamirida teran ramziy ma‟no, o„ziga 

xos tarixiy bog„liqlik bor, albatta. Nega deganda, o„z timsolida millatimiz, xalqimizga 

mansub  bo„lgan  aql  va  zakovat,  bag„rikenglik  va  Vatanga  sodiqlik,  qat‟iyatlik  va 

bunyodkorlik  salohiyatini  mujassam  etgan  va  dunyoga  namoyish  qilgan  Amir 

Temurning  hayoti  va  faoliyatini,  uning  milliy  ozodlik  uchun,  mustaqil  va  qudratli 

davlat  barpo  etish  uchun  olib  borgan  kurashini  Qarshi  shahrisiz  tasavvur  etib 

bo„lmaydi. 

Sohibqiron  hazratlarining  xalqimizni  mo„g„ul  zulmidan  xalos  etish,  parokanda  el 

va  elatlarni  birlashtirish,  diyonat  va  adolatni  qaror  toptirish,  ilm-fan,  ma‟rifat  va 

madaniyatni yuksaltirish yo„lidagi buyuk orzu-niyat va intilishlariga mana shu Qarshi 

zamini  mustahkam  qanot  bergan,  desak,  haqiqatni  aytgan  bo„lamiz.  Ayni  Qarshi 

diyoridan  yetishib  chiqqan  tabarruk  zot  piri  murshid  Shamsiddin  Kulolning  oq 

fotihasini  olib,  Amir  Temur  ezgu  maqsadlar  yo„lida  ilk  qadamlar  qo„ygani, 

Sohibqiron  bobomizning  oqilona  siyosati  va  sa‟y-harakatlari  tufayli  ushbu  shahar 

Movarounnahrning yirik siyosiy, iqtisodiy va madaniy markazlaridan biriga aylangani 

haqida ko„hna tariximiz guvohlik beradi. 

Mana,  qariyb  yetti  asrdirki,  Amur  Temur  bobomizning  o„lmas  nomi,  so„nmas 

shon-shavkati,  bunyodkorlik  faoliyatiga  bo„lgan  qiziqish  butun  dunyoda  tobora 

kuchayib bormoqda. Buni birgina shu yilning o„zida Ispaniya, Belgiya, Fransiya kabi 

mamlakatlarda  ulug„  ajdodimizning  tavallud  ayyomiga  bag„ishlab  o„tkazilgan  qator 

ilmiy  anjuman  va  ma‟rifiy  tadbirlar,  xususan,  kuni  kecha  Parijda  mashhur  olim 

Lusyen  Keren  tomonidan  «Samarqandga  –  Amir  Temur  davriga  sayohat»  nomli 

fundamental asarning nashr etilgani misolida ham ko„rish mumkin. 

---

 

511 

Bir  so„z  bilan  aytganda,  o„z  davrining  yengilmas  qahramoni,  millatning  haqiqiy 

yetakchisi, favqulodda buyuk shaxs, buyuk inson bo„lgan Amir  Temurning betakror 

hayoti  va  faoliyati,  jasorati  va  ibrati  bugungi  kunda  bizning  yorug„  kelajagimizga 

ishonch  bag„ishlaydi,  oldimizga  qo„ygan  maqsadlarga  erishish  uchun  cheksiz  kuch-

quvvat, qat‟iyat va shijoat baxsh etadi. 

Hurmatli do„stlar! 

Taqdir  deymizmi,  tuz-nasiba  deymizmi,  hayotimning  uzviy  bir  qismi,  hech 

unutilmas  davri  mana  shu  Qashqadaryo  zaminida  kechdi.  Shu  bois,  men  bu  go„zal 

yurtga  nisbatan  qalbim  to„rida  mehr-muhabbat  tuyg„usini  saqlab,  qizg„in  mehnat, 

ezgu  orzu-niyat  va  intilishlar  bilan  o„tgan  o„sha  yillarni  doimo  minnatdorlik  bilan 

eslayman.  O„sha  murakkab  paytlarda  og„ir  muammolar  girdobida  qolib  ketgan 

Qashqadaryo  viloyatida  mavjud  bo„lgan  nochor  ahvolni  o„nglash,  yurtni  obod  etish 

yo„lida siz, azizlar bilan qanday harakatlar, qanday katta maqsad va rejalarni amalga 

oshirishga  erishganimiz,  o„ylaymanki,  barchamizning  xotiramizda  yorqin  sahifa 

bo„lib qolajak. 

Shaxsan men umrimning eng qizg„in, suronli va baxtli damlarini Qashqa vohasida 

o„tkazganimni,  shu  yurtda  o„zim  uchun  hayotiy  maktab,  katta  tajriba  topganimni, 

sizlarning quvonch va tashvishlaringizga sherik bo„lib, mehr-oqibat ko„rganimni hech 

qachon unutmayman. 

Oradan yillar o„tib, istiqlolga erishib, o„z taqdirimizni o„z qo„limizga olganimizdan 

so„ng,  Qashqa  vohasining  qadimiy  tarixi,  yuksak  nufuzini  qayta  tiklashga,  Qarshi 

shahrini  o„z  salohiyati  va  avvalo,  shu  yurtda  yashayotgan  mard  va  tanti  xalqning 

mehnati  bilan  mamlakatimizning  eng  go„zal  va  ko„rkam  shaharlaridan  biriga,  yirik 

sanoat  va  madaniyat  markaziga  aylantirishga  muyassar  bo„ldik.  Qarshi  shahrining 

qutlug„  to„yi  munosabati  bilan  viloyatda  faqat  so„nggi  ikki  yil  davomida  ko„plab 

obyektlarda amalga oshirilgan qurilish, kapital ta‟mirlash va rekonstruksiya ishlariga 

qariyb  50  milliard  so„m  mablag„  sarflanganining  o„ziyoq  bajarilgan  ishlar  ko„lami 

qanchalik ulkan ekanini yaqqol ko„rsatib turibdi. 

Bu  haqda  gapirganda,  avvalambor,  bu  qadimiy  shaharning  tarixiy  qiyofasini 

tiklash  maqsadida  qilingan  ishlarni,  xususan,  eski  shahar  qismining,  Registon 

maydoni, o„nlab me‟moriy obidalarning tubdan qayta tiklanib-ta‟mirlangani, yangicha 

ko„rk-u  salobat  kasb  etgani  barchamizga  mamnuniyat  bilan  birga,  beixtiyor 

xalqimizning  ruhini  ko„taradigan  bunday  bunyodkorlik  ishlarini  davom  ettirishga 

ishonch bag„ishlaydi. 

Ayni  paytda  Mustaqillik  maydoni,  Markaziy  va  Bolalar  istirohat  bog„i,  amfiteatr 

maydoni,  ko„plab  yangi  turarjoylar,  tibbiyot  va  madaniyat  muassasalari,  keng  va 

ravon  ko„chalar,  obod  bozor  va  ko„rkam  xiyobonlar  misolida  Qarshi  shahrining 

zamonaviy  qiyofasini  ko„rishimiz  mumkin.  Ayniqsa,  bizning  oliy  maqsadimiz 

bo„lmish  sog„lom  va  barkamol  avlodni  voyaga  yetkazish  ishiga  xizmat  qiladigan 

zamonaviy  litsey  va  kollejlar,  yangi  maktablar,  Olimpiya  zaxiralari  sport  kolleji, 

yengil  atletika  maneji  va  yopiq  suv  sporti  havzasi,  yangi  markaziy  stadion,  xotin-

---

 

512 

qizlar  sport  majmuasi  nafaqat  viloyatda,  balki  butun  mamlakatimizda  alohida  o„rin 

egallaydi. 

Qadrli  do„stlar,  birodarlar,  menga  buyursa,  mana  shunday  hayajonli  daqiqalarda 

Sohibqiron Amir Temur bobomizning yuksak g„urur va iftixor to„la so„zlarini davom 

ettirib,  shunday  degan  bo„lardim:  kimki  bizning  kuch-qudratimizni,  xalqimizning 

azm-u  shijoatini,  qanday  buyuk  ishlarga  qodir  ekanini  ko„rmoqchi  bo„lsa,  mana  shu 

Qarshi shahrida, butun O„zbekistonda amalga oshirayotgan bunyodkorlik ishlarimizni 

kelib ko„rsin. 

Azizlarim,  «Qarshi»  degan  so„zning  «qasr,  saroy»  degan  ma‟noni  anglatishini 

ko„pchiligingiz  yaxshi  bilasiz.  Men  bugungi  xursandchilik  kunida  qadimiy  Qarshi 

shahrini saroydek go„zal shaharga aylantirish uchun kechani kecha, kunduzni kunduz 

demasdan sidqidildan mehnat qilgan qo„li gul quruvchi va ishchilarga, muhandis va 

me‟morlarga, pudratchi va homiy tashkilotlarga, respublika vazirliklari va hokimiyat 

idoralari mutasaddilariga, bu olijanob ishga o„z hissasini qo„shgan barcha insonlarga 

o„z nomimdan, butun xalqimiz nomidan samimiy minnatdorlik bildiraman. Fursatdan 

foydalanib,  qariyb  700  ming  tonna  g„alla,  435  ming  tonnadan  ziyod  ulkan  paxta 

xirmonini  bunyod  etib,  bugungi  bayramni  yorug„  yuz  bilan  kutib  olayotgan  Qarshi 

vohasining  mirishkor  va  fidoyi  dehqonlarini,  barcha  mehnatkashlarini  qutlab, 

bag„rimga bosib, qalbimdagi eng ezgu tilaklarimni izhor etaman. 

Aziz va muhtaram vatandoshlarim! 

Ishonchim  komilki,  yosh  avlodimiz,  kelgusi  nasllar  biz  boshlagan  mana  shu 

ishlarning  munosib  davomchilari  bo„lib,  ona  yurtimiz,  bebaho  tariximiz,  ulug„ 

ajdodlarimiz,  qadimiy  shaharlarimiz  bilan  hamisha  g„ururlanib  yashaydi.  Ulardan 

kuch  va  ruhiy  quvvat  olib,  jonajon  O„zbekistonimiz  dovrug„ini  butun  olamga 

tarannum etadi. 

Go„zal Qarshi shahrining qutlug„ to„yi bilan sizlarni yana bir bor muborakbod etib, 

barchangizga sihat-salomatlik, baxt-u saodat tilayman. 

Ona  zaminimiz doimo gullab-yashnasin, fayz-u barakaga to„lsin! 

El-yurtimizni Yaratganning o„zi panohida asrasin! 

Qarshi shahri, Qashqadaryo ahli hamisha omon bo„lsin!