Huzuridagi davlat va jamiyat qurilishi akademiyasi


Imom Moturidiy tavalludining 1130 yilligiga bag„ishlangan tantanali marosimda



Download 6,19 Mb.
Pdf ko'rish
bet405/467
Sana02.01.2022
Hajmi6,19 Mb.
#311527
1   ...   401   402   403   404   405   406   407   408   ...   467
Bog'liq
ozbek filologiyasi bakalavri ixtisosligi

Imom Moturidiy tavalludining 1130 yilligiga bag„ishlangan tantanali marosimda 

so„zlangan nutq 

 

Bismillohir rahmanir rohim. 



Assalomu alaykum, aziz vatandoshlar! 

Muhtaram mehmonlar! 

Qadimiy  va  betakror  Samarqand  zaminida,  mana  shu  muborak  kunda  siz,  aziz 

yurtdoshlarimni,  uzoq-yaqindan  kelgan  mehmonlarni  yana  bir  bor  chin  qalbimdan 

samimiy qutlab, barchangizga o„z hurmatimni bildirib, bag„oyat mamnun bo„lganimni 

izhor etmoqchiman. 

Qadrli do„stlar! 

Kuni kecha biz ko„hna Marg„ilonda buyuk bobomiz Burhoniddin Marg„iloniyning 

tavallud ayyomini o„tkazib, ul zotning ruhi poklarini shod etgan bo„lsak, bugun yana 

bir  ulug„  alloma  –  Imom  Abu  Mansur  Moturidiy  hazratlarini  xotirlab,  bu  benazir 

siymo oldidagi insoniy burchimizni ado etmoq uchun bu yerga yig„ildik. 

Diyorimizda Imom Moturidiy va Burhoniddin Marg„inoniyning tavallud ayyomlari 

bir paytda o„tayotganida chuqur ramziy ma‟no bor. 

Bu ma‟no, avvalambor, bu aziz insonlarning ibratli taqdirida, ularning ilm-ma‟rifat 

va ezgulikka bag„ishlangan hayotida, muqaddas dinimizni asrab-avaylash va rivojlan-

tirishga qo„shgan ulkan hissalarida mujassamdir. 

Hayotining mazmuni, olijanob intilishlari mushtarak bo„lgan bu ikki ulug„ zotning 

mana  shu  muqaddas  makon  –  Chokardiza  qabristonida  mangu  orom  topgani,  xoki 

poklari  yonma-yon  yotganini  ham  Yaratganimizning  qudrati  va  marhamati,  deb 

bilamiz. 




 

488 


Va  nasib  etsa,  Burhoniddin  Marg„inoniy  bobomizga,  u  zot  tavallud  va  kamol 

topgan  Rishton  va  Marg„ilonda  barpo  qilingan  muhtasham  majmui  singari,  shu 

muqaddas joyda ham yodgorlik bunyod etamiz. 

Qadrli do„stlar, aziz mehmonlar! 

Bugungi  marosimdan  foydalanib,  Alloh  taoloning  nazari  tushgan  shu  tabarruk 

zaminda  yashab  o„tgan,  islom  falsafasi,  islom  aqidalarini  ilmiy  asoslash,  muqaddas 

dinimizni sof va pok saqlash, uni ulug„lash va targ„ib-u tashviq etishga beqiyos hissa 

qo„shgan vatandoshlarimizni, shu tuproqda unib-o„sgan aziz avliyolarni yana bir bor 

yod  etsak,  ularning  xotirasiga  yana  bir  bor  ta‟zim  qilsak,  o„rinli  bo„ladi,  deb 

o„ylayman. 

Islom  dunyosining  ustunlari  bo„lgan  Imom  Zamahshariy,  Imom  Termiziy,  Imom 

Nasafiy,  Xoja  Ahmad  Yassaviy,  Xoja  Abduxoliq  G„ijduvoniy,  Shayx  Najmiddin 

Kubro,  Bahouddin  Naqshband,  Xoja  Ahrori  valiy  kabi  ko„plab  mumtoz  zotlarning 

hayoti  va  faoliyati  bizning  yurtimizni  nafaqat  musulmon  olamida,  balki  Mag„rib-u 

Mashriq dunyosida mashhur etganidan haqli ravishda g„ururlanamiz. 

Bu ulug„ zotlar qatorida buyuk ajdodlarimiz bo„lmish hadis ilmining sultoni Imom 

Buxoriy, kalom ilmining sultoni Imom Moturidiy, o„lmas «Hidoya» asarining muallifi 

shayxulislom Burhoniddin Marg„iloniy bobolarimiz alohida o„rin tutadi. 

Muhtaram birodarlar! 

Imom  Moturidiyning  faoliyati  va  ta‟limoti  haqida  gapirar  ekanmiz,  avvalo,  bir 

masalani  aniqlab  olish  lozim:  uning  merosini  nima  uchun  ulug„laymiz,  nima  uchun 

qadrlaymiz, nima uchun bugun ham bu merosning hayotiy ta‟sirini sezamiz? 

Shuni  alohida ta‟kidlash  joizki,  agar biz islom  tarixiga  nazar  tashlasak, bu  ilohiy 

dinni anglash, uni tushunish, tushuntirish, targ„ib qilish va pokligini saqlash borasida 

asrlar mobaynida ko„p-ko„p bahs-munozara va tortishuvlar, hatto jang-u jadallar ham 

bo„lib o„tganini ko„ramiz. 

Uzoq tariximiz davomida ba‟zi bir razil kuchlar mo„min-musulmonlarni chalg„itib, 

o„zlarining g„arazli maqsad va manfaatlariga erishmoq uchun ularni tanlagan yo„lidan 

qaytarishga ne-ne harakatlar va zo„ravonliklar qilib kelganiga ham guvoh bo„lamiz. 

Shuning  uchun  ham  musulmon  jamiyati  islom  dinimizni  asrab-avaylab,  uning 

ma‟no-mazmunini  odamlarga  to„g„ri  va  xolis  yetkazib  beradigan,  ularni  hidoyat 

yo„liga boshlaydigan fozil shaxslarga doimo katta ehtiyoj sezib kelgan. 

Aytish  mumkinki,  Imom  Moturidiy  hazratlari  ana  shunday  tarixiy  zarurat 

natijasida  maydonga  chiqqan  mumtoz  siymo,  ulug„  allomadir.  Buyuk  bobomiz 

yashagan  davrda  har  turli  diniy  firqa  va  oqimlar  o„rtasida  g„oyaviy  qarama-

qarshiliklar, ziddiyat va nizolar kuchayib, qonli mojarolar avj olgan edi. 

Mo„min-musulmonlar  uchun  bag„oyat  xatarli  va  tahlikali  ana  shunday  bir 

vaziyatda  hazrati  Moturidiy  zo„r  matonat,  avlodlarga  ibrat  bo„ladigan  fidoyilik 

namunasini ko„rsatdi. 

Ul zot Alloh taolo o„ziga ato etgan beqiyos aql-zakovat va ilm bilan to„g„ri yo„ldan 

adashgan oqimlarga qarshi kurash olib bordi. 



 

489 


Lekin  bu  kurashda  u  g„animlarga  qarshi  kuch  ishlatib,  qilich  yalang„ochlab  jang 

qilgani yo„q. 

Alloma  bugungi  kunda  ham  o„z  ahamiyati  va  ta‟sirini  yo„qotmagan  hayotbaxsh 

kuch, ya‟ni g„oyaga qarshi g„oya, jaholatga qarshi ma‟rifat yo„lini tanladi va umrining 

oxiriga qadar shu yo„lda sobit qoldi. 

U johil kuchlarning tahdid va tajovuzlaridan qo„rqmay, hidoyat yo„lini yo„qotgan 

firqalarga qarshi keskin raddiyalar bitdi. Hazrat Moturidiyning asarlaridagi ilmiy asos 

va mantiq qudrati shu qadar kuchli ediki, uni hatto allomaning muxoliflari ham oxir-

oqibatda tan olishga majbur bo„ldilar. 

Shuning  uchun  ham  Moturidiy  bobomiz  islom  olamida  «Musulmonlarning 

e‟tiqodini tuzatuvchi» degan yuksak sharafga sazovor bo„ldi. 

Mana  shu  ma‟noda,  bu  mo„tabar  zot  o„zining  teran  ilmi,  pok  e‟tiqodi,  sabot  va 

matonati  bilan  islom  dinining  sofligi  uchun  kurashar  ekan,  kelajak  avlodlar 

manfaatini, siz-u bizni ham himoya qilgan, deb ishonch bilan aytishga haqlimiz. 

Buyuk  bobomizning  butun  islom  olami,  o„z  xalqi,  o„z  Vatani  oldidagi  yana  bir 

ulkan  xizmati  shundan  iboratki,  ulug„  vatandoshimiz  e‟tiqod  ilmi  –  muqaddas 

dinimizni  qanday  tushunish  va  unga  qanday  amal  qilish  ta‟limotini  yanada 

rivojlantirdi.  Islom  dinining  insonparvarlik  mohiyatini  xalqning  milliy  urf-odatlari, 

asriy an‟analari bilan uyg„unlashtirdi. 

Hazrati Moturidiyning o„ninchi asrdayoq diniy g„oyalari g„arazli maqsadlar yo„lida 

qurolga aylantirish, mutaassiblik va johillik botqog„iga botib qolish qanchalik xatarli 

ekanini asoslab bergani biz uchun ayniqsa muhimdir. 

Alloma  bobomiz:  «Din  yo„lidagi  barcha  adashuvlarning  bosh  sababi  –  riyokor 

kimsalarga ko„r-ko„rona ergashishdadir», degan edi. 

Bu so„zlarning  naqadar haqqoniy  ekanini,  hanuz o„z  ahamiyatini  yo„qotmaganini 

bugun dunyoda ro„y berayotgan yuzlab voqealar misolida yaqqol ko„rib turibmiz. 

O„zingiz  o„ylang,  aziz  do„stlar,  birodarlar,  jahonning  turli  burchaklarida  diniy 

nizolar  asosida  sodir  etilayotgan  qonli  to„qnashuvlarning  aksariyati  aqidaparastlik, 

soxta g„oyalarga ko„r-ko„rona ergashish, nodonlik va johillik oqibati emasmi? 

Muhtaram vatandoshlar! 

Imom  Abu  Mansur  Moturidiy  qoldirgan  merosning  yana  bir  ibratli  tomoni 

shundaki, u diniy e‟tiqod borasida ashaddiylik, toqatsizlikni rad etadi, mo„tadillik va 

bag„rikenglikni  yoqlab  chiqib,  bu  muhim  tamoyilni  jamiyat  hayotining  mezoniga 

aylantirishga intiladi. 

Alloma,  har  bir  insonning  hayoti  Yaratgan  tomonidan  belgilanadi,  lekin 

odamzodga  yo„l  tanlash  ixtiyori  ham  berilgan,  binobarin,  u  o„z  xatti-harakatlari  va 

qilmishlari uchun avvalo Parvardigor oldida, xalq va jamiyat oldida mas‟uldir, degan 

fikrni qat‟iy turib himoya qiladi. 

Imom  Moturidiy  ta‟limoti  ana  shu  insonparvarlik  mohiyatiga  ko„ra,  insoniyat 

hayoti va taraqqiyotini yaxshilik va poklik sari, adolat sari yo„naltirishga, odamlarni 

millati,  tili,  dinidan  qat‟i  nazar,  o„zaro  ahil,  bahamjihat,  mehr-oqibatli  bo„lib 

yashashga da‟vat etadi. 




 

490 


Bu  mo„tabar  siymo  o„zining  «Kitob  ut-tavhid»,  «Kitob  ul-ta‟vilot»  kabi  o„lmas 

asarlarida  xalqimizga  mansub  bag„rikenglik,  olijanoblik  va  taraqqiyparvarlik  kabi 

ulug„ fazilatlarni yorqin namoyon etgani bilan ham bizga ayniqsa qadrlidir. 

Ul  zot  asos  solgan  diniy  ta‟limot  –  Moturidiyya  maktabi  Sharq  mamlakatlarida 

katta  shuhrat  topishiga  bo„lgan  sabab  shuki,  unda  ilgari  surilgan  g„oyalar  islom 

dinimizning mohiyatini to„g„rilik, ezgulik, insoniylik, deb biladigan jamiki mo„min-

musulmonlarning qarashlari va intilishlari bilan hamohang edi. 

Shu  bois  Moturidiyya  maktabida  ta‟lim  olgan  turli  millat  vakillari  bo„lmish 

olimlar,  Hazrat  Moturidiyning  minglab  izdoshlari,  ma‟naviy  shogirdlari  uning 

ta‟limoti  va  merosini  dunyoning  ko„p-ko„p  mamlakatlarida  targ„ib-u  tashviq  etib, 

yanada rivojlantirdilar. 

Hurmatli birodarlar! 

Bugungi kunda, yigirma birinchi asr bo„sag„asida, bashariyat murakkab taraqqiyot 

jarayonini  boshdan  kechirayotgan  bir  paytda  diniy  bag„rikenglik,  turli  dinlarga 

mansub  xalqlar  o„rtasida  muloqot  va  amaliy  hamkorlikni  kuchaytirish  nihoyatda 

dolzarb ahamiyat kasb etmoqda. 

Shu  ma‟noda,  Imom  Moturidiy  bobomizning:  «Agar  odamlar  yaxshilik  yo„lida 

birlashsa,  Yaratganimiz  ulardan  o„z  marhamatini  darig„  tutmaydi»,  degan  hikmatli 

so„zlarida bizning zamonamiz uchun ham ibratli saboqlar bor, desak, xato bo„lmaydi. 

Bugun bobomiz Imom Moturidiyning faoliyati va qoldirgan benazir merosi haqida 

gapirar ekanmiz, birinchi navbatda bu merosni yanada chuqurroq o„rganish, bu zotga 

katta  ehtirom  bilan  qarab,  tadqiqotlar  olib  borayotgan  xorijiy  olimlarning,  birodar-

larimizning  ko„mak  va  yordami  bilan  allomaning  hozircha  topilmagan  bebaho 

asarlarini nafaqat O„zbekiston, balki barcha musulmon mamlakatlarida izlash, ularni 

tahlil  etish,  zamondoshlarimiz  va  yosh  avlodlarga  yetkazish  barchamiz  uchun  ham 

farz, ham qarz ekanini alohida ta‟kidlab o„tmoqchiman. 

Shu fursatdan foydalanib, Imom Moturidiy bobomizni ziyorat qilmoq niyatida o„z 

qimmatli  vaqtlarini  ayamasdan  uzoq-yaqin  o„lkalardan  yurtimizga  tashrif  buyurgan, 

ushbu marosimda ishtirok etayotgan aziz mehmonlarimizga butun xalqimiz nomidan, 

Imom  Moturidiyning  bugungi  avlodlari  nomidan  beqiyos  hurmat  va  ehtiromimizni 

izhor etishdan baxtiyorman. 

Muhtaram yurtdoshlar! 

Aziz mexmonlar! 

Buyuk  ajdodlarimizning  bebaho  merosini  tiklash,  qadr-qimmatini  joyiga  qo„yish, 

ularning  qadamjo  va  ziyoratgohlarini  obod  qilishdek  baxt  siz  bilan  bizga  nasib 

etganidan har birimiz haqli ravishda faxrlanamiz. 

Qadimiy  zaminimizdan  o„tgan  bu  ulug„  zotlarning  yana  bir  xosiyati  shundaki, 

ularning  sharofati  bilan  tabarruk  maqbaralar,  tarixiy  obidalargina  emas,  balki  milliy 

tafakkurimiz,  ma‟naviyatimiz,  milliy  g„ururimiz,  eng  muhimi,  xalqimizning  tarixiy 

xotirasi qayta tiklanmoqda. 

Muhtaram do„stlar! Birodarlar! 



 

491 


Samarqand  ahli  o„z  qadimiy  tarixiga  ixlos  qo„ygan,  o„zidan  o„lmas  meros 

qoldirgan  ulug„  mutafakkirlari,  alloma  va  aziz-avliyolarining  muborak  nomlarini 

e‟zozlab,  ularning  xotirasini  tiklash  yo„lida  savob  ishlari  bilan  o„rnak  bo„lib 

kelayotgan saxovatli xalqdir. 

Samarqand  tuprog„ini  aziz  bilib,  uni  sevib-ardoqlab,  bir  umr  shu  yerda  muqim 

yashagan,  o„zining  mislsiz  faoliyati  bilan  shu  muqaddas  zaminni  butun  dunyoga 

mashhur  etgan,  ezgu  duolari  bugun  ham  bizga  kuch-quvvat  bag„ishlab  turgan  Abu 

Mansur  Moturidiy  bobomizga  ko„rsatayotgan  hurmat-ehtiromimiz  ana  shu  buyuk 

ixlosning yana bir dalolatidir. 

Mana  shu  muhtasham  yodgorlik  majmuining  g„oyat  qisqa  fursatda  –  to„rt  oy 

davomida bunyod etilgani ham ul tabarruk zotga bo„lgan xalqimiz  mehr-oqibatining 

ifodasi, deb bilamiz. 

Fursatdan  foydalanib,  Imom  Moturidiy  bobomizning  muborak  maqbarasini 

qaytadan tiklab, bu joyni qutlug„ ziyoratgohga aylantirish yo„lida sidqidildan mehnat 

qilgan  me‟mor  va  muhandislarimizga,  qo„li  gul  usta  va  quruvchilarimizga  samimiy 

minnatdorchilik bildiraman. 

Aziz  zotlarning  nomlarini  ulug„lab,  maqbaralari  va  qadamjolarini  tiklab,  asrab-

avaylab  obod  etaversak,  Samarqand  nafaqat  sayyohlar  makoniga,  balki  butun 

dunyodan ziyoratchilar intilib keladigan qutlug„ bir maskanga aylanishi muqarrar. 

Hamisha olijanob ishlarning bunyodkori bo„lgan, o„zining mehnati, qalb saxovati 

bilan mana shunday savob ishlarga munosib hissa qo„shib kelayotgan Samarqand ahli 

bilan, siz qadrli hamshaharlarim bilan har qancha g„ururlansam arziydi. 

Aziz vatandoshlarim! 

Bugungi  shukuhli  daqiqalarda  Imom  Moturidiy  bobomizni  xotirlab,  yana  bir  bor 

farzandlik  hurmatimizni  izhor  etar  ekanmiz,  ul  zotning  ruhi  poklari  shod  bo„lsin, 

yurtimiz doimo tinch, xalqimiz doimo omon bo„lsin, deya tilak qilamiz. 

Bu tabarruk zamindan qut-baraka, mehr-oqibat arimasin! 

Barchamizni Parvardigorimiz o„z panohida asrasin! 

 


Download 6,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   401   402   403   404   405   406   407   408   ...   467




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish