Huzuridagi davlat va jamiyat qurilishi akademiyasi


Xotira chirog„i o„chmaydi



Download 6,19 Mb.
Pdf ko'rish
bet398/467
Sana02.01.2022
Hajmi6,19 Mb.
#311527
1   ...   394   395   396   397   398   399   400   401   ...   467
Bog'liq
ozbek filologiyasi bakalavri ixtisosligi

 

Xotira chirog„i o„chmaydi 

 

Assalomu alaykum, aziz vatandoshlar! 



Qadrli urush va mehnat faxriylari! 

Bugun o„lkamizda ilk bor Xotira va Qadrlash kuni nishonlanmoqda. 

Men barchangizni  –  jafokash, mehnatkash, ko„pni  ko„rgan, katta-kichik  janglarda 

mardlik va jasorat ko„rsatgan xalqimizni mana shu qutlug„ sana bilan chin qalbimdan 

tabriklayman. 

Biz nima uchun 9 may bayramini Xotira va Qadrlash kuni, deb e‟lon qildik. 

Ijozatingiz bilan shu to„g„rida yana ikki og„iz aytib o„tsam. 

Xotira  deganda  biz  bu  foniy  dunyodan  o„tgan  ajdodlarimizni  eslash,  ularning 

chirog„ini  yoqib,  ezgu  ishlarini  davom  ettirishni  tushunamiz.  Bu  xalqimizga  xos 

azaliy fazilatdir. 

Xotirasi  bo„lmagan,  tarixini  unutgan,  o„z  ajdodlarining  qadriga  yetmaydigan 

millatning istiqboli yo„q. Bu haqiqatni kishilik tarixi isbotlab turibdi. 




 

479 


Qadrlash  degani  –  bu  asrlar  davomida  ona  diyorimizni,  xalqimizning  ozodlik  va 

istiqlolini,  erkin  va  farovon  hayotini  mardlik  va  shijoat  bilan  himoya  qilgan  fidoyi 

vatandoshlarimizni yodga olmoq, ularga munosib hurmat va ehtirom ko„rsatmoqdir. 

Hayotning  ko„p-ko„p  sinovlarini,  azob-uqubatlarini  boshidan  kechirgan,  Vatan 

uchun, el-yurt uchun, mana shu sof osmonimiz uchun jon olib jon bergan, bugun ham 

saflarimizda yurgan mehribon ota-bobolarimizni, olijanob insonlarni e‟zozlashdir. 

Xotira  va  Qadrlash  kuni  degan  tushuncha  g„oyat  teran  ma‟noga  ega.  Bu  faqat 

fashizm balosiga qarshi jang-u jadallarda qatnashgan, ona-yurt himoyasi uchun umrini 

baxsh etgan kishilarni sharaflash degani emas. 

Bu muborak kunda, xalqimizning asrlar davomida orzu-niyat qilib, intilib kelgani – 

hurriyat  va  ozodlik  yo„lida  hayotini  qurbon  qilib  shahid  ketgan  To„maris,  Shiroq, 

Spitamen,  Jaloliddin  Manguberdi,  Najmiddin  Kubro,  Namoz  botir  kabi  xalq 

qahramonlarini, Qodiriy, Behbudiy, Munavvarqori, Cho„lpon, Avloniy, Fitrat, Usmon 

Nosir singari millatimiz fidoyilarini eslashimiz ham qarz, ham farzdir. 

Xotira  va  qadrlash  deganda  biz,  avvalo,  o„zimizni  inson  sifatida  anglashni, 

odamiylik fazilatlarimizni ulug„lashni nazarda tutamiz. Eng muhimi, bu hayajonli va 

iztirobli sana o„rnimizga keladigan yosh avlodni mana shu ruhda tarbiyalashga, ular 

qalbida Vatan va yurt uchun g„urur va iftixor tuyg„ularini uyg„otishga xizmat qiladi. 

Bu  hayotning  go„zal  va  nurafshon,  yurtimizning  ozod  va  obod  bo„lishida  shu 

muqaddas  zaminda  yashayotgan  qo„li  qadoq,  niyati  pok  million-million 

yurtdoshlarimizning  beqiyos  hissasi  bor.  Bugungi  Xotira  va  Qadrlash  kunida  men 

ko„pchilik  qatorida  ana  shu  kamtar  va  kamsuqum,  oddiy,  zahmatkash  insonlarni 

bag„rimga olib, barchasiga ta‟zim qilaman. 

Muhtaram do„stlar, yurtdoshlarim! 

Bugun  poytaxtimiz  markazida  bunyod  etilgan  muazzam  Xotira  maydoni 

ochilmoqda.  Bu  ham  mustaqillik  tafakkurining  yana  bir  bor  namoyon  bo„lishi, 

xalqimizning  tabiatiga  yot  bo„lgan  eski  qolip  va  soxta  g„oyalardan  voz 

kechganimizning yana bir tasdig„idir. 

Shu  nuqtayi  nazardan  qaraganda  «noma‟lum  askar»  degan  tushuncha  nimani 

anglatar edi? 

O„zingiz o„ylang, inson ona yurti, xalqining baxt-saodati uchun omonsiz janglarda 

jonini fido etsa-yu uning nomi noma‟lum bo„lsa! 

Axir,  urushga  ketgan  har  bir  askarning  nomi,  nasl-nasabi  uning  ota-onasi, 

qarindosh-urug„lari, farzandlarining qalbida bir umr armon bo„lib yashaydi-ku! Axir, 

ularning  har  biri  shu  xalqimiz,  shu  millatimizning  jondan  aziz  farzandlari,  bizning 

jigarbandlarimiz emasmi?! 

Biz uchun urushlarda qurbon bo„lgan yuz minglab yurtdoshlarimizning nomi ham, 

jasorati ham ma‟lum va hech qachon unutilmagay, inshoollo! 

Shuning  uchun  biz  ularning  nomlarini  mana  shu  maydondagi  muhtasham  Xotira 

kitobiga zarhal harflar bilan mangu muhrlab qo„ydik. 




 

480 


Toki  bu  muqaddas  ziyoratgohga  qadam  qo„ygan  har  bir  inson,  nafaqat  xalqimiz, 

balki  butun  dunyo  ahli  ajdodlarimizga,  fidoyi  jangchilarimizga  bo„lgan  buyuk 

ehtiromimizni ko„rsin, ularning xotirasi qarshisida ta‟zim bajo etsin. 

Aziz birodarlar! 

Mana  shu  maydon  markazida  urush  va  ayriliqlardan  behad  qayg„u-jafo  chekkan, 

farzandlari dog„ida qaddi dol bo„lgan Motamsaro ona haykali o„rnatilgan. 

Bu  haykal  uzoq  tarixi  davomida  ne-ne  balo-qazolarni,  jabr-u  zulmlarni,  qirg„in-

qatag„onlarni  boshidan  kechirgan,  ayni  paytda  o„z  erkinligi,  insoniy  haq-huquqlari 

uchun tinimsiz kurashgan ona-Vatanimizning yorqin timsolidir. 

Inson  bolasini  Ona  yorug„  dunyoga  keltiradi,  oq  yuvib  oq  taraydi.  Uni  beg„araz 

mehri  bilan  ulg„aytiradi.  Inson  qalbida  neki  olijanob  tuyg„ular  va  odamiylik 

xususiyatlari mavjud bo„lsa, barchasi ona mehridan, ona tarbiyasidandir. 

Vatanga  muhabbat  tuyg„usi  ona  suti,  ona  allasi  bilan  qon-qonimizga  singadi, 

ongimizga kiradi. 

Shu bois Ona – Vatan, Vatan – Ona, demakdir. Biz mehr va muhabbatni, sadoqat 

va  fidoyilikni  munis  onalarimizdan,  bebaho  Vatanimizdan  olamiz.  Va  bizning  ham 

jamiki ezgu niyatlarimiz, xayrli ishlarimiz Ona-Vatanga atalgandir. 

Motamsaro onaning mahzun qiyofasi har birimizni hushyorlikka chorlaydi. Urush 

va  qirg„inlarga  yo„l  qo„ymaslikka,  bugungi  yorug„  va  dorilomon  kunlarimizning 

qadriga yetib yashashga da‟vat etadi. 

Biz  muqaddas  Ona  haykali  poyiga  bitilgan  «Sen  doimo  qalbimdasan,  jigarim» 

so„zlari millatimizning, xalqimizning qurbon bo„lgan farzandlariga cheksiz ehtiromini 

anglatib, qalblarimizda doimo aks sado berib turadi. 

Mangu olov tegrasiga zikr etilgan «El-yurtimizning erki va ozodligi, baxt-u saodati 

uchun hayotini qurbon qilgan vatandoshlarimiz xotirasi hamisha barhayotdir», degan 

so„zlar  esa  uzoq  va  yaqin  tariximizda  bugungi  ozodlik  va  mustaqilligimiz  uchun 

kurashib jon fido etganlar xotirasi yuraklarimizda abadiy yashashini anglatadi. 

Aziz vatandoshlar! 

Biz  mustaqillik  yillarida  o„zligimizni  anglash,  tarixiy-milliy  qadriyatlarimizni 

tiklash borasida nimaiki ish qilayotgan bo„lsak, ularning barchasini yagona maqsad-

ko„pmillatli xalqimizni birlashtirish uchun qilmoqdamiz. 

Ishonchim komilki, Xotira va qadrlash kuni xalqimizni yanada birlashtiradi, uning 

ruhiga malham bo„ladi, irodasini baquvvat, iymonini butun qiladi. 

Fursatdan  foydalanib,  mana  shu  muazzam  obidani  bunyod  etishda  sidqidildan 

mehnat qilgan quruvchi va ustalarga, me‟mor-u muhandislarga o„z nomimdan, butun 

xalqimiz nomidan samimiy minnatdorchilik bildirishga ijozat etgaysizlar. 

Shunday  xayrli  va  olijanob  ishga  hissam  qo„shilganidan  men  ham  g„oyat 

baxtiyorman. 

Aziz yurtdoshlarim! 

Barchangizni bugungi ulug„ ayyom bilan yana bir bor tabriklayman. 

Hammangizga  uzoq  umr,  sihat-salomatlik,  farzandlarimiz  baxtini  ko„rish  nasib 

etsin. 



 

481 


Xotira va Qadrlash kuniga  

bag‘ishlangan tantanali  

marosimdagi so‘z,  

1999-yil 9-may

 


Download 6,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   394   395   396   397   398   399   400   401   ...   467




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish