Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги



Download 159 Kb.
bet5/14
Sana21.02.2022
Hajmi159 Kb.
#71197
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
10Иситма синдроми

Иситма таснифи
Иситма 2 хафтагача давом этса,уткир дейилади.иситма давомийлиги 2 хафтадан ошса сурункалидир.Ундан ташкари иситмани кечишида температуранинг ортиб бориши даври, иситма авжи ва тана хароратини пасайиши даврлари фаркланади.Тана хароратининг пасайиши турлича булади.
Тусатдан иситманинг сутка давомида тез нормагача пасайиши кризис дейилади,одатда тана хароратини пасайиши куп терлаш билан кузатилади.Бу феноменга антибиотиклар эрасига алохида эътибор берилган.кайсики бу согайиш даври бошланишини курсатарди.
Тана хароратини ошиши
Тана хароратининг 37-38С гача кутарилиши субфебрил харорат дейилади.
Тана хароратининг 38-39Сгача кутарилиши фебрил харорат дейилади .
Юкори харорат 39-41С-пиретик харорат деб номланади.Ута юкори тана харорати(41Сдан юкори)-гиперпиретик харорат дейилади.бу холат уз-узидан хаёт учун хавфли хисобланади.
Харорат эгрилиги
Харорат ошганда клиницист учун тана хароратининг бир марталик улчаниши эмас.балки унинг маълум бир вакт оралигида динамикада узгариши керак.одатда тана хароратини улчаш 2 марта(эрталаб соат 7-9ларда,кечкурун соат 17-19 ларда ) булади.Тана хароратини суткалик эгри чизиги унинг типи ва шаклини аниклаша ёрдам беради.
Иситманинг 6 типи ва 2 шакли фаркланади.
Такидлаш керакки,олдинлари касалликка диагноз куйишда харорат эгрилигини ахамияти катта булган,бизнинг даврга келиб эса иситманинг классик типлари камрок ёрдам беради,чунки антибиотиклар,тана хароратини пасайтирувчи препаратлар ва стероидлар куп ишлатилади.
Иситма типлари 10-11
Иситма билан кечувчи симптомлар
Иситма факатгина тана хароратининг кутарилиши билан кечмайди.Иситма томир уриши ва нафас олишнинг тезлашуви билан кечади;купинча артериал кон босими пасаяди.беморлар исиб кетишга,чанкоклик,бош огришига.шикоят килади.Сийдик микдори камаяди.Иситма организмда моддалар алмашинувининг тезлашаиши ,шунингдек иштаханинг пасайиши билан кузатилиб,купинча узок вакт иситмалагана беморлар озиб кетади.Юкори иситмада делирия кузатилади,бу хол купинча кекса беморларда ва алголикларда учрайди.

Download 159 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish