Моделлаштириш назариясининг умумий қоидалари Физик моделлаштириш-бу … 7


Когнитив (ақлий, когнитив) моделлар – бу



Download 376,5 Kb.
bet9/46
Sana11.03.2022
Hajmi376,5 Kb.
#489365
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   46
Bog'liq
Oraliq nazorat Javoblari


  1. Когнитив (ақлий, когнитив) моделлар – бу...


Когнитив (ақлий, когнитив) моделлар - бу объектнинг маълум бир руҳий қиёфасини, унинг тадқиқотчининг миясидаги идеал моделини ифодаловчи, асл объектни кузатиш натижасида олинган моделлардир. Бошқача қилиб айтганда, билимларни ташкил этиш ва тақдим этиш шакллари, янги ва эски билимларни боғлаш воситаси. Когнитив моделлар назарий моделлардир..


Бундай моделни шакллантиришда тадқиқотчи аниқ саволларга жавоб беришга интилади, шунинг учун объектнинг ихчам ва ихчам тавсифини олиш учун чексиз мураккаб тузилмасидан кераксиз нарсалардан воз кечилади.
Когнитив моделлар субъективдир, чунки улар тадқиқотчининг олдинги билимлари ва тажрибаси асосида спекулятив тарзда шаклланади. Сиз когнитив модель ҳақида фақат уни рамзий шаклда тасвирлаш орқали тасаввурга эга бўлишингиз мумкин. Когнитив моделнинг табиий тилда ифодаланиши контент модели деб аталади .
Когнитив ва контент моделлари бир хил эмас, чунки биринчисида тадқиқотчи шакллантира олмайдиган ёки хоҳламайдиган элементлар бўлиши мумкин.
Консептуал модель одатда мазмуний модель деб аталиб, уни тузишда моделлаштириш объектини ўрганишда иштирок этувчи билимларнинг предмет соҳаларининг тушунча ва тасаввурлари (представления) дан фойдаланилади.
Кенг маънода, контсептуал модель маълум бир тушунча ёки нуқтаи назарга асосланган мазмунли модель сифатида тушунилади.


  1. Тавсифий моделлар-бу ...


Тавсифий моделлар-бу жараёнларнинг параметрларини ўзгартириш қонуниятларини белгилаш учун мўлжалланган тавсифий моделлар бўлиб, расмий(формальном) моделлаштириш даражасида тавсифий ва тушунтирувчи мазмунли моделларнинг татбиқлари ҳисобланади


Бундай моделга мисол сифатида Ньютоннинг иккинчи қонуни ёрдамида амалий кучлар таъсирида моддий нуқтанинг ҳаракати моделини келтиришимиз мумкин. Вақтнинг бошланғич моменти (кириш қийматлари) да нуқтанинг ҳолати ва тезлигини, нуқтанинг массаси (модель параметри) ва амалий кучларнинг ўзгариш қонунини (ташқи таъсирлар) белгилаш орқали нуқтанинг ҳар қандай кейинги пайтдаги тезлиги ва координаталарини (чиқиш қийматлари) аниқлаш мумкин.

Download 376,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish