Моделлаштириш назариясининг умумий қоидалари Физик моделлаштириш-бу … 7


Абстракт моделлар деганда нимани тушанасиз?



Download 376,5 Kb.
bet5/46
Sana11.03.2022
Hajmi376,5 Kb.
#489365
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   46
Bog'liq
Oraliq nazorat Javoblari


  1. Абстракт моделлар деганда нимани тушанасиз?


Абстракт моделларга уларни ўзгартириш ва изоҳлаш қоидалари билан бирга белгили моделлар, жумладан, математик ва лингвистик конструкциялар (дастурлаш тиллари, табиий тиллар) киради. Чизмалар, диаграммалар, графиклар, формулалар ва бошқалар. шунингдек, белгили моделларга мисол бўла олади.


Компьютерли моделлаштириш мураккаб тизимларни ўрганишнинг энг самарали усулларидан биридир. Компьютер моделлари ҳисоблаш тажрибаларини ўтказиш қобилияти туфайли улардан фойдаланиш ва тадқиқ қилиш осонроқ ва қулайроқдир. Ҳисоблаш эксперименти- бу тизимнинг ҳолатларини, кириш сигналларига бўлган реакцияларини олдиндан айтиб бериш мақсадида компьютер модели ёрдамида амалга ошириладиган тажриба.
Компьютер моделлари ўрганилаётган асл объектнинг хусусиятларини белгиловчи асосий омилларни аниқлаш, хусусан, моделлаштириш техник тизимнинг параметрлари ва бошланғич шартларининг ўзгаришига жавобини ўрганиш имконини беради. Компьютерли моделлаштириш компьютерда бир қатор ҳисоблаш тажрибаларини ўтказишдан иборат бўлиб, унинг мақсади ўрганилаётган объектнинг реал хатти-ҳаракати билан моделлаштириш натижаларини таҳлил қилиш, изоҳлаш ва таққослашдан иборат.


  1. Моделлаштириш қоидалари ва босқичлари


Техник тизимлар ва технологик жараёнларни ўрганишда моделлаштиришнинг қуйидаги қоида ва босқичларини ажратиб кўрсатиш мумкин.


Моделлаштиришнинг биринчи қоидаси моделларни яратиш ва таҳлил қилиш учун умумлаштирилган технологияни ишлаб чиқиш учун турли мутахассисларни жалб қилишдир. Турли профиллар мутахассисларини жалб қилиш зарурати моделларни ишлаб чиқиш, тадқиқ қилиш ва қўллаш жараёнининг мураккаблиги ва фаолият доирасидан келиб чиқади.
Иккинчи қоидага кўра, модель тузувчилар техник тизимлар фаолиятининг умумий қонуниятларини ҳамда математик муносабатлар билан ифодаланган физика, механика ва бошқа фанларнинг муайян муносабатларини ҳам билишлари зарур.
Учинчи қоида шуки, техник тизимларнинг объектив мураккаблиги ва уларда кечадиган технологик жараёнлар фақат битта модель ёрдамида уларни ҳар томонлама ўрганиш имкониятини истисно этади. Демак, умумлашган модель бир неча хил турдаги ўзаро боғлиқ субмоделлардан иборат бўлиши керак.

  1. Download 376,5 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish