Холдор Чиниқулов, Анвар Жўлиев


 боб. КЎЛЛАР ВА БОТҚОҚЛИКЛАРНИНГ ГЕОЛОГИК



Download 6,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet206/286
Sana01.03.2022
Hajmi6,59 Mb.
#476869
1   ...   202   203   204   205   206   207   208   209   ...   286
Bog'liq
Умумий геология

19 боб. КЎЛЛАР ВА БОТҚОҚЛИКЛАРНИНГ ГЕОЛОГИК 
ИШИ 
19.1. Кўллар 
 
Кўл деб қуруқлик юзасида сув билан тўлдирилган ва Дунѐ 
океани билан бевосита алоқага эга бўлмаган ботиқликларга 
айтилади. Уларнинг умумий майдони 2,7 млн км
2
га яқин ѐки 
қуруқлик юзасининг 1,8% ни ташкил этади. Кўлларни ўрганиш 
билан лимнология ѐки кўлшунослик география фанлари 
шуғулланади. 
Ўзининг ўлчамлари, келиб чиқиши, гидрогеологик режими, 
сувининг кимѐвий таркиби бўйича кўллар жуда хилма-хил бўлади. 
Эгаллаган майдони бўйича энг йириги бўлиб Каспий денгизи (395 
минг км
2
), Шимолий Америкадаги Юқори кўли (82,4 минг км
2
) ва 
Африкадаги Виктория кўли (69,4 км
2
) саналади. 
Кўлларнинг энг чуқурлари бўлиб Байкал (1741 м) ва Таганика 
(1435 м) ҳисобланади. 
Ботиқлигининг келиб чиқишига боғлиқ ҳолда кўллар эндоген, 
экзоген ва аралаш турларга бўлинади. Ботиқлиги ички геодинамик 
жараѐнлар натижасида шаклланган эндоген кўллар орасида 
уларнинг иккита бош гуруҳи - тектоник ва вулканик турлари 
ажратилади.
Тектоник кўллар одатда ер пўстининг рифт структураларидаги 
йирик ер ѐриқлари зоналарида жойлашган. Улар одатда узунлиги ва 
катта чуқурлиги билан характерланади. Бу гуруҳга Байкал, 
Иссиқкўл ҳамда Арабистон яриморолидаги Ўлик денгиз ва 
Африкадаги Танганика киради (177, 178-расмлар). 
177-расм. Байкал кўлининг фазодан 
кўриниши.
178-расм. Иссиқкўл. 


332 
Вулканик кўллар сўнган вулканлар кратерида ва портлаш 
трубкаларида, баъзан водийларнинг лава оқимлари билан тўсилиб 
қолиши туфайли ҳосил бўлади. Кратер кўллари одатда думалоқ 
шаклга, нисбатан катта бўлмаган ўлчамларга (Камчатка, Курил 
ороллари ва Исландиядаги баъзи кўллар) эга бўлади (179-расм). 
Экзоген 
кўлллар 
хилма-хил 
бўлади. 
Уларнинг 
ботиқликларини шакллантирган экзоген жараѐнларга боғлиқ ҳолда 
музлик, карст, қайир ва дельта, ўпирилиш ва техноген кўллар ажра-
тилади. 
Музлик кўллари одатда музликларнинг эрозион фаолияти 
(трогли водийлар, ҳайдаш ванналари) ѐки мореналарнинг нотекис 
тўпланиши туфайли вужудга келган ботиқликларни тўлдиради. 
Кўллар тўртламчи даврда қоплама музланишга эга бўлган 
районларда (Скандинавия, Кола яримороли, Карелия) айниқса кенг 
тарқалган (180-расм). 

Download 6,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   202   203   204   205   206   207   208   209   ...   286




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish