Хаиткариева сабохат хашимовнанинг ўзбекистон тарихи фанидан


) Адабий-бадиий журналлар



Download 0,8 Mb.
bet29/37
Sana14.04.2022
Hajmi0,8 Mb.
#550180
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   37
Bog'liq
boshladik (Кириллча)

1) Адабий-бадиий журналлар
Бу хилдаги журналлар бевосита адабиётни ёритиш, янги бадиий ва
таржима асарларини ўқувчиларга етказиш, адабий асарлами баҳолаш ва
шарҳлаш (адабий танқидчилик) каби масалалар билан шуғулланади. Бу хил
журналларга республикамизда нашр этилаётган «Шарқ юлдузи», «Жаҳон
адабиёти» каби журналлар киради.
2) Ҳаётни адабий-бадиий усулдаёритишга мўлжалланган журналлар
Бу хилдаги журналлар ижтимоий-сиёсий журналлар ҳисобланса-да, уларда
ҳаёт воқеалари адабий-бадиий услубда ёритилади. Бундай журналларда
публитсистиканинг муҳим соҳаси - бадиий публитсистика кенг қоиланилади.
Ма?алан, республикамизда нашр этилаётган «Гулистон», «Ёшлик»,
«Саодат» журналлари юқоридаги журналлар қаторига киради.
3) Сан ъатга оид журналлар
Бу хилдаги журналларга театр, кино, тасвирий санъатни ёритишга
бағишланган журналлар киради, Масалан, “Санъат”, “Театр”, «Оcзбекистон
киноси», «Филмс» ва бошқалар.
Адабий-бадиий ва санъатга доир журналларда ишлаш учун журналистдан
адабий-бадиий ижодни, санъатни чуқур билиш, мушоҳада эта билиш талаб қилинади.
Ҳажвий журналлар
Журналлар таснифида ҳажвий жумаллар ҳам муҳим ўрин тутади. Ҳажвий
журналлар жамият ҳаётини ҳажв ва кулги воситаси билан ёритади. Гарчи улар
ижтимоий ҳаётнинг ҳамма соҳаларига кириб боришлари сабабли ижтимоийсиёсий журналларга яқин турсалар-да, улар ҳаётни бошқа жумаллар сингари
жиддий таҳлил усулида эмас, сатира ва юмор - ижтимоий кулги воситасида акс
еттиради, ҳаётдаги ижтимоий иллатларга қарши курашади, салбий хусусиятга
ега боиган воқеа ва ҳодисаларни ҳажв нуқтаи назаридан баҳолайди,
хулосалар чиқаради. Ҳажвий жумаллар фаолиятида ҳажвий публитсистика асосий
ўринни эгаллайди. Дунёдаги жуда кўп мамлакатлар о ъз ҳажвий журналларига
ега. Булар орасида Англияда чиқадиган «Привете луе» («Шахсий кўз»),
Франсияда нашр этиладиган «Гала» (“Намойиш”), Германияда
чиқадиган «Шпигел», («Оупа»), Россияда чиқадиган «Крокодил»
(«Тимсоҳ») ва бошқалар бор. Мамлакатимизда ҳажвий журналлар ХХ
асминг бошларида пайдо бўлди. Булар 1917-йилдан чиққан «Чаён» ва
«Чўл чаёни» ҳажвий журналлари бўлиб, ўша давр ижтимоий иллатларини ҳажв
остига олган. 1923-йилдан эътиборан нашр этиб келинаётган «Муштум»
журнали ҳозирда ҳам асосий ўзбек ҳажвий журнали ҳисобланади.

Download 0,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish