Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги


Селекциясининг ютукхари ва



Download 0,95 Mb.
bet68/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Селекциясининг ютукхари ва йуналишлари.Урта Осиё экологик- географик гурухига мансуб жайдари тарвуз навлари турли-туман цопуляциялардан иборат булиб, булар учун мевасининг йирик ва £хиш сакланадиган, этининг даFал булиши характерлидир.
Тарвузнинг илмий селекцияси Узбекистонда 1925 йили Бутуниттифок усимликшуиослик институтининг тажриба станциясида проф. К. И. Пангало ва шогирддари томонидан бошланган. Бу селекционер олимлар узбек туркман, шимолий навказ, астрахан, шимолий хитой популяциялари ва америка намуналаридан аналитик селекция йули билан 1955 йилгача 11 навни етиштириб чикардилар ва районлаштирдилар. Улар томонидан етиштирилган навлардан Узбекский 452, Хайитдора, Мраморный деган навлар хозиргача районлаштирилган холда долиб келмокда.
Узбекистан сабзавот-хартонжа станциясида жайдари популяция- дан аналитик селекция йули билан 1949 йили Кузивой 30 нави ва Шимолий Навказ намунасидан Король Куби 92 деган нав етиштириб чихарилиб, районлаштирилди, булар хозиргача экилиб келмокда. 1957 йили “Сортсемовошч” бирлашмасининг Самарканд вилоят булими томонидан жайдари популяциядан етиштириб чикарилган Самаркандский белий деган нав районлаштирилди.
70-йилларда Узбекистон сабзавот-полиз экинлари ва картошка- чилик илмий текшириш институти хорижий навдан танлаш йули билан Совга деган навни яратиб, районлаштирди, Узбекистон лалмикор дехдончилик институти эса, худди шу йул билан Лалмикор Кузивой, Од дузивой ва Тезпишар навларини, дурагайлаш методи билан эса, - Спутник навини етиштириб чихарди.
Кейинги йилларда Узбекистон сабзавот-полиз экинлари ва картошкачилих илмий-текшириш институти Гулистон туманига харашли жайдари намунадан Гулистон навини (1984) ва дурагайлаш методи билан Дилноз навини, Тошкент Давлат аграр университета эса, танлаш методи билан Уринбой навини етиштириб, районлаштирди (1997).
1998 йилгача Узбекистон Республикасида 12 та тар вуз нави районлаштирилган, шулардан 1 таси жайдари (Тожикистондан келтирилган Мозаичний нави), 1 таси бошда жойлардан олиб келинган (Краснохар улкасинииг Необичний нави) булиб, 10 таси ватанимизда селекция йули билан етиштирилган навлардир, буларнинг 6 таси (Узбекский 452, Мраморний, Хаитдора, Кузивой 30, Гулистон, Уринбой навлари) танлаш методи билан, 2 таси (Спутник Дилноз навлари) эса, дурагайлаш методи билан яратилган.
Мамлакатимизда тарвуз селекциясининг энг мухим йуналиши хосилдорлиги жихатадан мавжуд навлардан 20-30 фоиз устун турадиган ва меваларининг таркибидаги дуруд моддалар, дандлар хамда витаминлар куп, эти ширадор буладиган юдори мадсулдор, касаллидлар ва зараркунандаларга чидамли навларни етиштириб чикаришдир.
Мамлакатимизда тарвуз экини усимлик касалликларидан фузариоз, ун- шудринг, илдиз чириш касалликлари ва баъзи вирусли касалликлар билан купрод зарарланади. Шу муносабат билан экинларнинг бу касалликларга чидамлилигини оширишга каратилган селекция тарвуз селекцисининг мухим йуналиши булиб хисобланади. Бир йула бир неча касалликларга чидамли булган навларни яратиш айнидса мухим. Лалмикор дехдончилик шароитларида етиштиришга ярокли булган дургодчиликка чидамли навларни етиштириб чикариш хам диддатга сазовордир.
Тарвуз устида олиб бориладиган селекция ишининг мухим йуналишларидан бири, худди довун селекциясидаги каби, хосили тез пишиб, мевалари транспортда ташишга яхши бардош берадиган цавларни яратиш, мевалари узок; турадиган ва олисга олиб борса буладиган кеч пишар навларни етиштириб чикариш, экин парвариши ва хосилии узиш ишларини механизмлар ёрдамида бажаришга имкон берадиган палаги калта навларни яратишдир.
Тарвуз селекциясининг мухим вазифаларидан бири меваси жуда лаззатли буладиган Юкори хосилли биринчи авлод гетерозис дурагайларини олишдир. Бизнинг шароитларимизда мевасининг шакли хар хил булган, шунингдек тезпишарлиги, морфологик белгилари ва келиб чикиши жихатидан фарк киладиган навлар чатиштирилганида гетерозис натижаси хаммадан яхига булиб чикиши аникланган.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish