Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги


Ботаник таснифи, морфологик ва биологик хусусиятлари



Download 0,95 Mb.
bet113/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Ботаник таснифи, морфологик ва биологик хусусиятлари. Овкатта ишлатиладиган ва хашаки ШолFOмнинг маълум булган барча навлари Brassica rapa L. деган бир турга киради. Бу тур бешта кенжа турга булинади. Хар бир кенжа тур 38 та нав-типларга бирлаштириладиган бир нечта тур- хиларга булинади.
М. А. Шабалина фикрига кура (1979), Шолгом кенжа турларининг таснифи схематик тарзда куйидагича:

  1. Оврупо кенжа тури - уч гурух тур-хиларни уз ичига олади: Fарбий оврупонинг курук ШолFOмлари, шимолий оврупо шолFOмлари ва оддий Оврупо ШолFOмлари.

Fарбий Оврупо курук ШолFOмларининг илдизмевалари майда ва каттик ок ёки саргаш рангда, таркибидаги курук моддаларининг микдори куп (18%) булади. Бузранг ва кора Шолгом иав-типлари (Тальтовская, Семиголовая ШолFOмлари) шунга киради.
Шимолий Оврупо ШолFOмлари Россиянинг жайдари ва селекция навларидан иборат, илдизмеваси ясси ёки думалок шаклда, серсув булади, тез пишарлиги, совукка чидамлиги, яхши сакланадиган ва гуллаб кетмайдиган булиши билан ажралиб туради. Бу гурух иккита тур-хилга булинади: сарик этли ШолFOм (илдизмеваси пустининг ранги Петровская деган нав-намунасида сарик ва Грабовская деган нав-намунасида бинафша ранг булади) ва ок этли шолFOм (илдизмеваси пустининг устки кисми Харелская зеленоголовая деган нав намунасида яшил ва Харелская деган нав- намунасида бинафша ранг булади).
Оддий Оврупо ШолFOмлари жуда хилма-хил навларни уз ичига олади, барглари ва илдизмеваларининг морфологик белгилари жихатидан анча хар хил булади. Бу гурухга мансуб шолFOмлар икки хил: сарик этли ва ок этли ШолFOмлар. Ок этли ШолFOмлар куп сонли нав-намуналарини уз ичига олади, шулардан олтитаси асосийлари булиб хисобланади: Миланская белая, Волнский, Шестинедельний, Норфольский фиолетовий, Полудлинний фиолетоголовий, Остерзумдомский навлари. Сарик этли ШолFOмлар овкатта ишлатиладиган, хашаки ва универсал ШолFOмларни бирлаштиради. Булар каторига кирадиган асосий нав-намуналар - Майская желтая, Золотой шар, Бортфельский навларидир.

  1. Кичик осиё кенжа тури - барги узига хос тарзда тузилган, илдизмевалари хар хил шаклда, майда, эти ок; ва аччик буладиган кичикрок навлар гурухини уз ичига олади.

  2. Ирок, кенжа тури - икки тур-хилга: яшил бошли ок, ШолFOм ва бинафшаранг бошли ок шолFOм деган хиларга булинади. Илдизмеваларининг эти ок;, шакли яссидан тухумсимон шаклгача, саклаб куйиладиида яхши турмайди.

  3. Марказий осиё кенжа тури - турт гурух тур-хиларни: урта осиё, Fарбий хитой, афгон ва хинд тур-хиларини бирлаштиради. Узбекистонда районлаштирилган Самарканд жайдари ШолFOми билан Наманган жайдари ШолFOми деган навлар марказий осиё ШолFOмлари кенжа турига киради, буларнинг барглари туклар билан бироз копланган, илдизмевалари ясси ёки ясси-думалок, эти ок, пусти пушти ва ок; рангда, бош томони яшил булади.

  4. Япон кенжа тури - жуда хилма-хил навларни уз ичига олади. Илдизмевалари силлик, яссидан то думалок-тухумсимон шаклгача булиб, эти ок ва жуда мазали, ШолFOмларга хос галати таъми йук. Бу навлар тезпишарлиги билан ажралиб туради.

ШолFOм навлари морфологик белгилари жихатидан жуда хам хар хил. Fушша барглари тиккасига, ётикрок булиб ва ер багарлаб усадиган булиши мумкин. Баргларнинг ранги оч яшилдан тук яшилгача, улар яхлит япрокди ёки лирасимон-патсимон киркилган, катта-кичиклиги, шакли-шамойили, нечоFлик киркилганлиги ва туклар билан копланганлиги, устки ва ён булакларининг сони жихатидан хар хил булади. Ён булакларининг сони бир жуфтдан етти жуфтгача боради. Илдизмевасининг устки кисми бинафшаранг буладиган навларнинг барг бандлари одатда антоциан тусига киради, илдизмевасининг устки кисми яшил буладиган навларда барг бандлари усимлик нокулай шароитларга тушиб колган махалларда оч антоциан тусига кириб колиши мумкин.
Илдизмевасининг шакли яссидан конуссимон ва чузик шаклгача. Илдизмевасининг таги ичига ботган ёки наварик булиши мумкин. Пусти ок, сарик, турли тусдаги кизил рангда булади. Баъзи навларда илдизмевасининг устки ва пастки кисмлари хар хил рангда, чунончи устки кисми (ер устки кисми) яшил, бинафшаранг, кизил, пушти ' булиши мумкин. Эти ок, оч сарик ва сарик тусда булади.
ШолFOмнинг майсалари пайдо булганидан то етилгунича тез пишар навларида орадан 60-70, урта пишар навларида - 70-90 ва кеч пишар навлари - 90 кундан ортикрок вакт утади.
ШолFOм илдизмевалари кишда сакдаб куйилиб, кейин экилганида Хаётининг иккинчи йилида буйи 0,5 м дан 1,5 гача борадиган гул берувчи поялар чикаради. Урта осиё кенжа турига кирадиган навлар муътадил иклимли кенгликларда хаётининг биринчи йилида гуллайди ва илдизмевалар хосил килмайди.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish