Маъруза Мавзу: Момиқ ва тук ажратгичларни



Download 2,46 Mb.
bet1/3
Sana24.02.2022
Hajmi2,46 Mb.
#199586
  1   2   3
Bog'liq
MLA маъруза матни TAYYOR 2019 777 KRILL


Маъруза 
Мавзу: «Момиқ ва тук ажратгичларни асосий ишчи қисмларини конструкциясини параметрлари ҳисоби
Режа:
1. Момиқ ва тук ажратгичларга қўйиладиган технологик талаблар. Уларнинг конструкциялари.
2. Аррали цилиндр валини мустахкамликка ҳамда устуворликка ҳисоби.
3. Момиқ ва тук ажратгичларнинг асосий параметрларини ҳисоби.

Жинлаш жараёнидан сўнг чигит юзасидаги тола қолади. Бу толаларни момиқ деб айтилади. Момиқни, маълумки чигит юзасидан «қириб» олиш йўли билан ажратиб олинади. Қириб олувчи технологик машинани линтер деб айтилади. Момиқни узунлиги 6 мм дан 26 мм гача бўлади. Агарда толани узунлиги 6 мм дан калта бўлса, у ҳолда буни тук деб айтилади. Тукни эса махсус тук ажратгич-делинтер машиналарида ажратиб олинади. Линтер машиналарига қуйидаги технологик талаблар қўйилади.






1. Линтерлаш жараёнида чигитни механик лат эйилишига йўл қуймаслик.
2. Момиқни сифатини юқори даражада таъминлаш.
3. Чигитни пўстлоғи синиши натижасида момиқни таркибига синган чигит пўстлоғини ҳамда синган чигит бўлакчалари миқдорини кўпайтиришга йўл қўймаслик.
4. Линтерлаш жараёнида бажариладиган технологик операцияларни автоматлаштиришга эришиш.
Барча технологик машиналар ичида линтерлар юқори даражада автоматлаштирилган ҳисобланиб, чигитни узлуксиз равишда бир миқдорда ишчи камерасига узатиш жараёни тўлиқ автоматлаштирилгандир.















Линтернинг асосий камерасининг кўндаланг миқдори.



Бурчаклар, град.

Чигитнинг туклилик даражаси, %

8 % ва юқори

8 % ва қуйи.

1. Чигит тароғи зонаси
а)Чигит тароғининг жойлашиш бурчаги,

150

135

б) Арра тишининг чигит валигига нисбатан учрашиш бурчаги,

45-56

70-90

в)Чигит тароғининг кўтарилиш бурчаги,

62-75

52-60

г)Коласникнинг қуйи қисмининг қиялик бурчаги,

45

65

2. Арра тишларини ишчи камерасидан чиқиш зонасидаги параметрлар

0

0

а) Чиқиш зонасидаги уринма ва горизонтал ўқлар орасидаги бурчак 1

9

15

б) Аррани ишчи камерасидан чиқиш бурчаги,

60

60

в) Тўзитгич ўқи орасидаги масофа, л

70 мм

45 мм

г) Арра ишчи камерасига кириш ёйининг узунлиги, Лк

191 мм

140 мм

д)

41

41

Юқорида айтиб ўтилгандек, линтерлаш жараёнидан сўнг ҳам чигит юзида 8 процентгача 6 мм дан калта толалар қолади. Ушбу толалар ажратиб олиш жараёни делинтерлаш деб аталиб, машиналар линтер деб аталади. Делинтер машиналарига қуйидаги технологик талаблар қўйилади:
Чигитни юзида қолган тукларни максимал равишда ажратиб олиш, шу асосда чигитни синдиришга йўл қуймасликни таъминлаш. Ажратиб олинаётган тукларни сифатини таъминлаш. Ишчи органларини мустахкамлигини таъминлаш.
Линтернинг энг асосий органларидан бири аррали цилиндир. Бизга маълумки, ҳозирги кунда пахта тозалаш заводларида ПМП-60М ва 5ЛП маркали линтерлар ишлаб турибди. Уларнинг аррали цилиндрида арралар сони 160 дона бўлиб, арралар орасидаги масофа 6 мм ни ташкил этади.
Аррали цилиндр валига таъсир этувчи кучлар;
1) Таянч нуқталари орасидаги валга таъсир этувчи ёйилма куч-қ1

Гб- таянчлар орасидаги валнинг оғирлиги, Га - арра ва қистирмалар оғирлиги. Гр - чигитли валикнинг оғирлиги, л0 - таянчлар орасидаги масофанинг узунлиги

Тасмали узатмада тасма томонидан вал участкасига таъсир этувчи босим кучини горизонтал ва вертикал текисликлардаги миқдори қуйидагича аниқланади.


Download 2,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish