Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги



Download 0,95 Mb.
bet110/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Гуллашининг биологияси. Ош ловлаги гуллари майда, яшилрок рангда булиб, антоциан доглари бор, улар гултожиси йук беш булакли, бешта чангчиси ва икки-уч паллали тумшукчаси буладиган икки жинсли гуллардир. Тугунчаси бир уяли устки тугунча, гул курFOни билан кушилиб кетган. Гулён барглари уткир учли, наштарсимон, мевасининг буйидан узунрок келади.
Гулларининг чангдонлари тумшукчасидан 2-3 кун илгари етилади. Гулининг чангги шамол ва хашаротлар ёрдамида таркалади. Яшаш кобилиянини гул чанги 4-7 кун давомида саклаб туради, лекин гуллаш даврининг дастлабки 2-3 кунида тумшукчада жуда яхши униб чикади. Тухум хужайраси уруFланишга лаёкатини гул очилганидан кейин 12-17 кун давомида саклаб туради. Шамол ловлаги гул чангини 3 км гача баландликка кутариши ва 20 км гача масофага таркатиши мумкин.
Ош ловлаги канд ва хашаки ловлаги навлари билан, шунингдек ёввойи холда усадиган формалари билан осон чатишади. Шу муносабат билан урурчилик ва селекция ишида фазовий изоляция кузда тутилади. Ош ловлаги навлари уртасида бу изоляция очик ерларда камида 2000 м ва ёпик ерларда камида 800 м, баргли, канд ва хашаки ловлаги уртасида эса, тегишлича камида 10000 ва 5000 м булиши керак. АКШ да фазовий изоляцияни элита уругаар экиш учун камида 3600 м ва товар махсулот олишга экиладиган экинлар учун эса камида 800 м килиб олиш тавсия этилади.
Селекция ишида оилалар уртасидаги фазовий изоляцияни оиладаги усимликларнинг сонига караб 100 м дан 300 м гача килиб олиш, танланадиган селекция гурухлари орасида эса, 200-800 м масофа колдириш кузда тутилади.
Ош ловлаги усимликларининг гуллаши уругаик илдизмевалар ерга экилганидан 50-60 кун кейин бошланади. Гуллашнинг канча вакт давом этиши экин парваришининг шароитларига богаик булиб, 30 кундан 50 кунгача боради. Юксак харорат усимликлар гуллаб турадиган даврни кискартиради. Дастлаб бош поядаги гуллар, сунгра биринчи ва кейинги тартиб новдаларидаги гуллар очилади. Айрим шокларида аввал Тупгулнинг пастида булган ва коnлаFич баргларга такалиб турган гуллар очилади. Гулларининг очилиши эрталаб соат 7-8 ларда бошланади. Гулларнинг киЙFOC очилиши куннинг биринчи ярмида кузатилади. Кун охирларига келиб сусаяди ва тухтаб колади.
Гуллар очилганида чангдонлар ички томонидан ёрилади ва булакчалар куринишидаги чангни гул тубига тукади. Бу булакчалар куриганида майдаланиб кетади ва шамол билан хашаротлар чангни таркатади.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish