Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги


Ботаник таснифи, морфологик ва биологик хусусиятлари



Download 0,95 Mb.
bet116/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Ботаник таснифи, морфологик ва биологик хусусиятлари. Турп Raphanus туркуми, R. sativus L. турига киради. Турпнинг 1700 дан кура ортикрок, нав намуналарини урганиш асосида J1. В. Сазонова томонидан таклиф этилган туричи таснифини ботаниклар билан сабзавоткорлар хозир куп рок эътироф этишади. Бу таснифга кура R. sativus L. тури учта кенжа турга булинади, шу кенжа турларнинг хар бири бир нечтадан тур-хиларни уз ичига олади.
1. Оврупо кенжа тури - subsp. sativus Sazon. - Оврупо, Сибир, Олдинги Осиё, Шимолий Африка, Шимолий ва Жанубий Америка, Австралия навларини бирлаштиради. Булар бир йиллик ва икки йиллик усимликлар булиб, илдизмева тугадиган, лирасимон киркилган барглар чикарадиган булади, мевалари бугимларга булиимаган кузокчалар. Бу кенжа тур иккита тур-хилни - ёзги ва кишки оврупо турплари тур-хилини уз ичига олади.
Ёзги оврупо турплари вегетация даври 40-60 кун ва репродуктив даври 100-120 кун давом этадиган бир йиллик усимликлардир. Fушшасида буйи 30 см гача борадиган 6-11 та барги булади, илдизмевасининг OFирлиги 200 г гача етади, шакли думалок ёки ярим чузик, пустининг ранги ок ёки пушти- кизил.
Кишки Оврупо турплари вегетация даври 90-100 кун, репродуктив даври 110-120 кун давом этадиган икки йиллик усимликлар. Fушшасида буйи 60 см гача борадиган 6-11 та барги булади. Илдизмевасининг OFирлиги 600 г гача, 200 кунгача сакланиб туради, шакли ясси, конуссимон, думалок цилиндрсимон, эти ок.
2. Хитой кенжа тури - subsp. sinensis (Mill.) Sazon. - Жанубий- шаркий ва марказий осиё навларини бирлаштиради. Илдизмева тугадиган ёки тугмайдиган бир йиллик ва икки йиллик усимликлардир, барглари яхлит лирасимон япрокхарга булинган ёки киркилган, мевалари бугимларга булинган ёки булиимаган кузокчалар. Икки тур-хилни: мойли турп ва лоба турп тур-хиларини уз ичига олади.
Мойли турп илдизмева тугмайдиган бир йиллик усимликдир. Уругааридан мой олинади ва кук озука тарикасида молларга берилади. Лоба, яъни хитой турпи бир йиллик ва икки йиллик усимликлар булиб, илдизмевалар тугади, вегетация даври 70-90 кун, репродуктив даври 120 кунгача давом этади. Fушшасида буйи 25 см гача борадиган 10-12 тадан барг булади. Илдизмевасининг OFирлиги 500 г гача, муссонли районларда баъзи навларида 10 кг гача булади. Илдизмевалари унча узок турмайди, 150 кунгача сакланади. Беш хил гурухни уз ичига олади: ок турп (Шимолий ва Жанубий Хитой навлари), яшил турп (Шимолий Хитой, Корея, Козогастон, Россия Приморье улкасининг навлари, илдизмеваси калта цилиндрсимон шаклда, ок бош томони яшил булади), юраксимон-кирмизи турп (Шимолий Хитой ва Крзогастон навлари, илдизмевалари тухумсимон шаклда булиб, этининг урта кисми кирмизи ранг, четки кисми ок), пушти-кизил турп (Шимолий Хитой, Корея, Марказий Осия, Козогастон, Навказ орти, Россия Приморье ва Хабаров улкаларининг навлари), бинафшаранг турп (баргларида туклар булмайди).
3. Япон кенжа тури - subsp. japhanistroides (Makino) Sazon, ёки дайкон. Бир йиллик усимлик илдизмевалари ок, таёкчасимон, цилиндрсимон, конуссимон, тухумсимон ёки думалок шаклда, диаметри 5 см дан 60 см гача. Барглари камбар лирасимон, 16-20 жуфт ён япроккарига булинган (40-расм), кузокчалари белбогаи. Бу кенжа тур Япония ва Шаркий Осиёда таркалган, икки тур-хилни: кечпишар кузги-кишки турп билан ёзги-бакорги япон турпини уз ичига олади.
Кечпишар кузги-кишки турп Fушшасида 16-40 та барг булади. Илдизмевалари ок OFирлиги 0,5 кг дан 16 кг гача, шакли думалокдан то чузик шаклгача.
Бакорги-ёзги япон турпида вегетация даври 40-60 кун, репро- дуктив даври - 110-120 кун давом этади. Еушшаси 5-20 та баргдан иборат, илдизмеваси 0,1-1,1 кг OFирликда, ок ва кизил булади (ок ва кизил турп).
У ёки бу кенжа турга мансуб тур-хилнинг кар бири бир нечтадан нав-тип ва навларга эга булиб, булар маълум районларда таркалгандир.
Курук, иссик иклимли Узбекистан шароитларида асосан хитой кенжа турига мансуб навлар экилади (хитой турпи ва яшил турп). Ёзда хаво карорати кутарилиб, нисбий намлиги камайиб кетганида бу навлар илдизмеваларининг товарлик сифатлари ва мазаси анча ёмонлашади. Шунинг учун улар кечки ёз муддатларида (июлнинг охирлари ва августнинг бошларида) экилади.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish