Глоссарий



Download 115,89 Mb.
bet115/133
Sana23.04.2022
Hajmi115,89 Mb.
#576022
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   133
Bog'liq
2-курс 5340200 бахорги2-курс (Восстановлен)

Скрепернинг


Тури

П а р а м е т р

В

hб

Lч

Lчт

hку

Lод





tку

t3

tо

Fён

qч

м е т р

г р а д.

с е к.

м2

м3






















































































































Жадвал 7.2


Тажриба №


Lк, м

Lт, м

Lтўк, м

КТ

Тц , с

1
















2
















3
















Ўртача киймат
















Тажрибани 3 – 4 марта кайтаринг. Кийматларини 2 – жадвалга киритинг. Ўлчанадиган катталикларни ўртача кийматларини аникланг.


Амалий ўлчашлар йули орқали олинган, 2 – жадвал асосида скрепернингиш унумдорлигини қуйидаги формула буйича хисобланг, м3/сек:
Пс = qч  КТ  nц  Квю ,
Бу ерда: nц – скрепернинг иш пайтидаги цикллар сони (nц = 3600/Тц);
Кв – вақтдан фойдаланиш коэффициенти (Кв = 0,85 …0,9);
Кю – скрепернинг чўмичида тупроқни юмшатилиш коэффициенти (3 – жадвал).
5. Қабул килинган шартлар учун (Lум = 120…150 м) (3, 4 - жадваллар)га асосан, скрепернинг иш унумдорлигини такрорий хисоблаймиз:
Пс = 3600  qч  КТ  Кв /(Тц  Кю),
Скрепернинг грунт билан тўлиш йули,м :
Lт=qч Кт Кй / (0,7Вhк Кю) +0,5 ,
бу ерда : hқ - қирқиш чукурлиги , м (7.1-жадвал);
Кй - тупроқнинг судралувчи грунт призмаси ва ён валикларини ҳосил булишида тупроқнинг йўколишини ҳисобга олувчи коэффициент ( Кй= 1,2...1,5 ).
Жадвал 7.3

Кўрсаткич





Курук юмшок кум

Кум

кумлок тупрок ва оғир тупроқ. қумок тупрок

Огир қумоқ тупроқ ва гил

Ковшни тўлдириш коэффициенти, Кт

0,5...0,70,



0,6...0,7



0,8...0,7



0,6...0,8



Итаргичсиз:

8...1,0

0,8...1,1

1,0...1,2

0,9...1,2

итаргич б-н:

1,0...1,2



1,1...1,2



1,1...1,4



1,2...1,3



юмшатишлик коэффициенти,

Кю














.


7.1-расм Скрепернинг иш жараёнидаги схемаси

7.2-расм. CATERPILLER CAT 615C русумли бир ўқли ўзи юрар элеваторли скрепер.



7.2 Бульдозерларнинг техникавий параметрларини аниқлаш.
Амалий ишнинг бажарилиш тартиби:
Ўкув ва услубий адабиётдан фойдаланиб, бульдозернинг қўлланилиши, таснифи ва умумий тузилишини қисқача шархлаб беринг. Бульдозер орқали бажариладиган ер ишларининг турларини санаб ўтинг. Схемалар келтиринг.

  1. Бульдозерларнинг ишчи жихозини конструктив схемаларини чизиб

беринг:
а) отвалнинг киялаш механизмисиз бўлган бурилмайдиган отвали билан;
б) отвалнинг киялаш механизми билан бўлган буриладиган отвали билан;
Бульдозерларнинг ишчи жихозига кирувчи ҳамма асосий бирикмалар ва деталларини айтинг.
3. Булдозерларнинг қуйидаги конструктив ва техник параметрларини ўлчашларини бажаринг: Вотвалнинг узунлиги; Н – отвалнинг баландлиги; а – отвалнинг тўгри чизиқли участкасининг узунлиги; Н1 – отвалнинг бўғоти билан баландлиги. Отвалнинг ўрнатилиш бурчаклари: – қирқиш бурчаги; – орқа ўрнатилиш бурчаги; – ўткирлашиш бурчаги; – отвалнинг қиялаш бурчаги; – ағдариш бурчаги; 1 – бўғотнинг ўрналиш бурчаги; – қамраш бурчаги; hкут – отвалнинг кўтарилишини максимал баландлиги;; hтуш – отвалнинг туширилишини максимал чуқурлиги; tкут – отвалнинг кўтарилиш вақти; tтуш – отвалнинг туширилиш вақти



7.3- расм. LIBHEER русумли бульдозер бир тишли осма юмшатгич билан биргаликда.
Ўлчаш кийматларини 1 – жадвалга киритинг.
Жадвал 7.4

Бульдозернинг тури

П а р а м е т р л а р

В


Н

Н1

а

hкут

hтуш

tкут

tтуш

М е т р

с е к у н д

























Отвалларнинг хамма санаб ўтилган геометрик параметрларини кўрсатиш билан схемаларни чизиб беринг.


4. умумий участканинг узунлиги берилгандан сўнг (Lумум = 55…60 м) казилиши бажарилади.. Судралувчи грунт призмаси ҳажми стабиллашишидан кейин (Lқ қирқиш йўлининг охирида) қазиш жараёнида бульдозернинг тўхталишини бажаринг ва унинг геометрик параметрлари ўлчанади.Шунингдек қирқиш йўлининг узунлигини ўлчаш, кейин эса булдозернинг ишлашини қайтадан бошлаб тупрок тўплашининг вақти (Lк йулида), уни отвалнинг кўтарилиш – туширилиши ва бульдозернинг бурилишини уз ичига олувчи унинг Тц – иш циклини умумий давом этишини аникланг. Амалий ўлчашни 3…4 марта қайтаринг. Аниқланган кийматларни 2 – жадвалга киритинг. Ўлчанадиган катталикларнинг ўртача кийматларини аниқланг. Ўлчашлар йули билан олинган қийматлар асосида тўлдирилган 2–жадвал асосида қуйидаги формула орқали бульдозернинг иш унумдорлигини ҳисобланг:
Пб = 0,5  а  b  h  nц  KТ  Kй  Кв  Кюм-1  Кк , м3/с.
Бу ерда: 0,5  а  b  h = Vp – бульдозер ағдаргичи олдидаги судралувчи грунт призмасининг ҳажми, м3.
nц – бир соат давомида бульдозер ишлаши циклларининг сони (nц = 3600 / Тц);
КТ –судралувчи грунт геометрик ҳажмининг тузилиш коэффициенти (оддий отваллар учун Кт = 0,9; очкичли отваллар учун Кт = 1,2);
Кй – грунтнинг тўкиш жойига кўчирилишида йўқотилиш коэффициенти, (Кй = 0,9);
Кюм – грунтнинг юмшатилиш коэффициенти, (Кюм = 1,10…1,35);
Кв – вақтдан фойдаланиш коэффициенти, Кв=0,85…0,9);

Жадвал 7.5


Тажрибанинг




а

в


h

Lум

Lк

Tц

1

М е т р д а

Секунда



















2



















3



















Ўртача киймат




















а) ён кўриниши б) олд кўриниши
7.4 – расм. Ағдаргич олдидаги призманинг геометрик ҳажмини
аниқлаш учун схемалар.


Кк – жойнинг қияланишини ҳисобга олувчи коэффициент.
Бульдозернинг кўтарилишидаги ишлаши:
0 …5% = 1,0…0,67
5…10% Кк = 0,67…0,5
10…15% = 0,5…0,4
Бульдозернинг кияликларда ишлашида:
0 …5% = 1,0…1,23
5…10% Кк = 1,33…1,94
10…15% = 1,94…2,25

5. Қабул килинган шартлар учун (Lум = 55…60 м) маълумот берувчи (7.6–жадвал) ва адабиётда кўрсатилган коэффициентларнинг тавсия этиладиган кийматларига амал килиб, бульдозернинг иш унумдорлигини такрорий ҳисобланишини бажаринг.


Бульдозерларнинг техник тавсифлари
жадвал 7.6
Кўрсаткич

Д3-42Г

Д3-10ГА

Д3-54

Д3-35Б
Д3-118

Д3-59

Трактор базаси

ДТ-75

Т-4АП2
Т-100МЗ

Т-180КС

ДЭТ-250

Т-330

Двигателнинг қуввати, кВт

59

96

79

132

228

243

Тракторнинг энг юқори тортиш кучи, кВт

35

50

96

167,6

220

188,6

Отвал ўлчамлари, мм
узунлиги
баландлиги

2580
800

2800
990

3220
1100

3640
1230

4310
1370

4730
1550

Бульдозер ёрдамида тупроқни қирқишда ва кўчиришда тезлиги, км/соат

3,3


2,2


2,4


2,9


2,3


0-3,6


Орқага қайтишда ҳаракат тезлиги, км/соат

4,1
8,5



3,4
6,1



4,5
5,3



3,2
7,5



2,3
12,5



0
10,6



Олдинга юриш б-н қайтишдаги ҳара-катида тезлиги, км/соат

6,4
8,7



6,1
9,3



4,5
6,4



6,4
8,7



2,3
12,5



0
6,6






бу ерда: Кв – вақтдан фойдаланиш коэффициенти коэффициенти (Кв = 0,85…0,9);
Судралувчи грунт прзмасининг ҳажми қуйидаги формула билан топилади:
Vпр = В  Н2/(2  Кпр)
бу ерда: Кпр – грунтнинг таснифи ва Н/В нисбатига боғлик бўлган Н/В коэффициент (7.7 – жадвал).
Жадвал 7.7

Download 115,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish