Fiziologiyasi va gigiyenasi

1  kg tirik vaznga  zarur bo‘lgan yog‘ning miqdori 
(A.  G. Xripkova  bo‘yicha)
Yoshi
Yog‘ga  b o‘lgan  talab  (g  da)
E m adigan bola
5 ,5 -6
1  yoshdan 4 yoshgacha
4-3 ,5
4  dan  7 yoshgacha
3-2,5
7 yoshdan  katta
2 ,5 -3
10-11  yoshgacha
1,5
10-18  y oshgacha
1
Yosh  ulg'ayishi  bilan  bolalarning  m o'tadil  rivojlanishi  uchun 
zarur bo'lgan yog'lam ing mutlaq miqdori ortadi.  1  yoshdan 3  yosh­
gacha  bir  kecha-kunduzlik  yog'ga  bo'lgan  talabi  32,7  g,  4  dan 
7 yoshgacha -  39.2  g,  8  dan  13  yoshgacha -  38,4  g ni tashkil etadi.
12.  4.  Uglevodlar almashinuvi
Uglevodlarning  organizmdagi  roli.  Odam  hayoti  davomida
10  tonnaga  yaqin  uglevodlarni  iste’mol  qiladi  va  ular  organizmga 
asosan kraxmal  shaklida tushadi.  Ovqat hazmi  traktida glukozaga-
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

cha parchalangan  uglevodlar qonga  so'riladi  va hujayralar tomoni- 
dan  o'zlashtiriladi.  Ayniqsa.  uglevodlarga  non.  yormalar,  sabzavot 
va  m evalar  kabi  o'sim lik  oziqalar  ju d a  boy.  Hayvonot  dunyosi 
mahsulotlari  (sut bundan  mustasno) juda kam  miqdorda uglevodlar 
saqlaydi.
Uglevodlar.  ayniqsa.  kuchli  jism oniy  ish  bajarganda  energiya- 
ning  asosiy  manbayi  hisoblanadi.  Voyaga  yetgan  odamlarning 
organizmi  uchun  zarur  bo'lgan  energiyaning  yarmidan  ko'pini 
uglevodlar  hisobidan  oladi.  Uglevodlar  parchalanishi  natijasida 
energiyaning  hosil  bo'lishi  ham  kislorodsiz  muhitda,  ham  kislorod 
ishtirokida  amalga  oshishi  mumkin.  Kislorodli  muhitda uglevodlar 
parchalanishining oxirgi mahsuloti  bo 'lib karbonat angidrid  gazi  va 
suv  hisoblanadi.  Uglevodlar  boshqa  organik  moddalarga  nisbatan 
juda  tez  parchalanadi  va  oksidlanadi.
O g 'ir  musobaqalar paytida  kuchli  charchagan  paytida  bir necha 
bo'lak   qand  iste'm ol  qilinsa.  organizmning  holati  vaxshilanadi.
Qon  tarkibida  glukozaning  miqdori  nisbatan  doimiy  darajada 
(110  mg %)  saqlanib turiladi.  Glukoza miqdorining kamayishi tana 
haroratining  pasayishini  chaqiradi.  asab  tizimi  faoliyatining  buzi- 
lishiga.  holsizlanishga  olib  keladi.  Qon  tarkibidagi  qand  m iqdori­
ning doimiy  darajasini ta'm inlashda jigar katta rol o'ynaydi.  Gluko­
za  miqdorining  ortishi  uning jigarda  zaxira hayvon  kraxmali -  gli- 
kogen  shaklida o'tirishini  chaqiradi.  Qon  tarkibidagi  qand  miqdori 
kam ayganida jigar  tom onidan  glikogenning  glukozaga  aylantirili- 
shi  yuz  beradi.  Glikogen  faqatgina jigarda  hosil  b o ‘lmasdan.  balki 
muskullarda ham  hosil  bo'ladi  va  u  yerda  1-2  %  gacha jam lanishi 
mumkin.  Glikogenning jigardagi  zaxirasi  150  g  gacha yetadi.  Och- 
lik  paytida  va  jismoniy  ish  bajarganda  bu  zaxiralar  kamayadi.
Agarda  qon  tarkibidagi  qandning  miqdori  0,175  gacha  ortsa.  u 
organizmdan  siydik bilan  chiqariladi.  Odatda,  bu holat ovqatlar bi­
lan katta  miqdorda  uglevodlar qabul  qilganda yuz beradi.  Shundav 
bo'lsada  qondagi  qandning  miqdori  o 'z   holiga  qaytib  tenglashadi.
Lekin  qon  tarkibidagi  qandning  miqdori  turg'un  holda  ko'taril- 
gan  -   oshgan  bo'lishi  mumkin.  bu  esa  sekretsiya  bezlari  faoliyati 
buzilganida  (ayniqsa,  m e'daosti  bezi)  yuz  beradi,  chunki  bu  qandli
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

diabetning  rivojlanishiga  olib  keladi.  Bu  kasallik  paytida  to'qim a- 
lar  qandning  o'zlashtirish  xususiyatini  y o ‘qotadi  hamda  uni  gliko- 
genga  aylantirish  va jigarda jamlanishi  ham  buziladi.  Shu  sababli 
qondagi  qandning  miqdori  doimo  ko'tarilgan,  bu  esa  uning  siydik 
bilan  kuchli  ajralishini  chaqiradi.
Glukozaning  organizm  uchun  ahamiyati  uning  energiya  man- 
bayi ekanligi  bilan tamom b oim ayd i.  U sitoplazm atarkibiga kiradi 
va  demak,  ayniqsa,  o'sish   davrida  yangi  hujayralar  hosil  bo'lishi 
uchun  zarur.  Uglevodlar  nuklein  kislotalar  tarkibiga  ham  kiradi.
Uglevodlarning  markaziy  asab  tizimidagi  moddalar  almashinu- 
vida  ham  ahamiyati ju d a kattadir.  Qon  tarkibida  qandning  miqdori 
keskin  kam ayganida  asab  tizimi  faoliyatida  keskin  buzilish  kuzati- 
ladi.  M uskullarning  tortilishi,  alahsirash,  hushini  yo'qotish,  yurak 
faoliyatining  o'zgarishi  boshlanadi.  Agarda  bunday  odamning  qo- 
niga  glukoza  kiritilsa  yoki  odatiy  qand  yedirilsa.  m a’lum  muddat- 
dan  keyin  bu  o g 'ir  sim.ptoml.ar  yo'qoladi.
Ovqatlar tarkibida qand yoki uglevodlar bo'lm aganida ham qon- 
da  qand  yo'qolm avdi.  chunki  organizmda  oqsillardan  va  yog'lar- 
dan  ham  uglevodlar  hosil  b o ia d i.
Turli  a'zolarning glukozaga bo'lgan talabi  har xil.  Masalan. jigar 
o'ziga  kelgan  glukozaning  12  %  gacha  bo'lgan  miqdorini  ushlab 
qolsa,  ichaklar -  9 %, muskullar -  7 %, buyraklar -  5 % ushlab qola- 
di. Taloq bilan o'pkalar umuman glukozani  o'zida ushlab qolmaydi.