Фанидан маърузалар тўплами



Download 274,22 Kb.
bet13/40
Sana21.02.2022
Hajmi274,22 Kb.
#461357
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   40
Bog'liq
urology

Йигувчи найлар функцияси. Буйрак каналчаларидан йигувчи найларга бир талай суюк сийдик келиб, бу ерда концентрланади ва шундай килиб, буйрак жомларига бир кеча-кундузда факат 1-1,5 л сийдик утади. Йигувчи найларга келадиган гипотоник сийдик асосан сув сурилиши туфайли концентрланади.
Йигувчи найларнинг деворлари сувни утказиши мумкин; буйракнинг магиз каватидаги тукима суюклигининг осмотик босими юкори, йигувчи найлар шу каватдан утади, шунга кура сув йигувчи найлар бушлигидан суюкликка утади; сув реабсорбцияси эса шунга боглик.
Каналчаларнинг секретор функцияси. Коптокчалар девори оркали утолмайдиган баъзи коллоид буёклар конга юборилганда улар кайтадан сийдик билан чикиб кетади. Бундай буёкларнинг капсулани тулдириб турган суюкликда булмаслиги, лекин каналчаларда ва каналчалар эпителийсининг протоплазмасида мавжуд эканлиги гистологик текширишларда аникланди. Шунга асосланиб, каналчалар эпителийси реабсорбция килиш билангина колмай, балки секретор функцияни хам утайди, деб хулоса чикарилган.
Каналчалар секрецияси улардаги эпителийнинг актив фаолияти натижасидир, бу эса модда алмашинувининг тез бориши билан боглик.
Сийдикдаги баъзи моддалар синтезланишида буйракларнинг иштироки. Кон билан келадиган модда алмашинув махсулотлари (мочевина, сийдик кислотаси, индикан, уробилин ва б.) ни чикариб юборишдан ташкари, буйракларнинг узи хам сийдикка утувчи баъзи моддаларни хосил килади. Бу моддаларга гиппур кислота ва б. киради.
Буйракларнинг каналчалар эпителийсида аммиак хосил булади, аминокислоталар дезаминланганда ажралиб чикадиган аминогруппалар, асосан глютаминдан ажралиб кетадиган NH2-группаси аммиак хосил килади.
Буйрак венасидаги конда аммиак буйрак артериясидаги конга ва бошка тукималардан кетаётган конга караганда 2-3 баравар купрок эканлиги аммиакнинг буйракда хосил булишини исбот этади.
Буйрак тукимаси ферментларга бой булиб, унда бир канча химиявий процесслар руй беради, булар орасида олтингугуртли ва фосфорли баъзи органик бирикмаларда сульфат ва фосфатлар ажралиб чикишини курсатиш мумкин.



Download 274,22 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   40




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish