Фанидан маърузалар тўплами


Генле ковузлогининг функциялари



Download 274,22 Kb.
bet12/40
Sana21.02.2022
Hajmi274,22 Kb.
#461357
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   40
Bog'liq
urology

Генле ковузлогининг функциялари. Буриб тескари окизувчи системанинг ишлаш мохияти шундан иборатки. Генле ковузлогининг икки кисми – тушувчи ва кутарилувчи кисмлари бир-бировига жипс такалиб, бир бутун механизм сифатида ишлайди. Ковузлогининг тушувчи (проксимал) кисмидаги эпителий факат сувни утказади-ю, натрий ионларини утказмайди. Кутарилувчи (дистал) кисмдаги эпителий эса факат натрий ионларини актив реабсорбция кила олади, яъни каналча сийдигидан буйракнинг тукима суюклигига утказа олади, лекин айни вактда сувни каналчалардан тукима суюклигига утказмайди.
Сийдик Генле ковузлогининг тушувчи (проксимал) кисмидан утаётганда сув тукима суюклигига утгани туфайли сийдик аста-секин куюклашади. Тукима суюклигига сув утиши пассив процессдир, бунинг сабаби шуки, ковузлогининг проксимал кисми ёнидаги дистал кисми эпителийси натрий ионларини актив реабсорбция килади, яъни уларни каналчалардан тукима суюклигига (интерстициал суюкликка) утказади; тукима суюклигига утган натрий ионлари бу ерда сув молекулаларини дистал каналчадан эмас, балки проксимал каналчадан тортиб олади.
Сувнинг проксимал каналчадан тукима суюклигига чикиши сабабли бу каналчада сийдик тобора куюкланади ва ковузлок чуккисида купрок концентрланиб колади. Сийдик юкори концентрацияли булиб колгани туфайли ковузлокнинг дистал кисмидаги сийдикдан натрий ионлари тукима суюклигига утади, чунки дистал каналча деворлари сувни утказмайди, лекин натрий ионларини актив реабсорбция килади. Ковузлокнинг дистал каналчасидан натрий ионларининг тукима суюклигига утиши уз навбатида бу суюкликнинг осмотик босимини оширади, бунинг натижасида эса, юкорида курсатилганидек, сув проксимал каналчадан тукима суюклигига чикади. Шундай килиб, проксимал каналчада сувнинг сийдикдан тукима суюклигига утиши туфайли дистал каналчада натрий реабсорбцияланади, натрийнинг реабсорбция эса уз навбатида проксимал каналчадан сувнинг тукима суюклигига чикишига сабаб булади. Бу иккала процесс бирга утади. Натрий сийдикдан тукима суюклигига чикиши сабабли ковузлок чуккисидаги гипертоник сийдик кейинчалик Генле ковузлогининг дистал каналчаси охирида кон плазмасига нисбатан изотоник ва хатто гипотоник булиб колади.
Ковузлокнинг турли ерларида ёнма-ён ётган проксимал ва дистал каналчалардаги сийдикнинг осмотик босими жуда кам фарк килади. Каналча атрофидаги тукима суюклигининг осмотик босими проксимал ва дистал каналчаларнинг шу кисмидаги сийдикнинг осмотик босимига тахминан баравар келади.
Проксимал каналчада сув сурилганидан, сийдикнинг осмотик босими аста-секин ошиб боради, дистал каналчада эса натрий реабсорбцияси туфайли сийдикнинг осмотик босими шунга яраша секин-аста пасаяди. Шундай килиб, проксимал (ёки дистал) каналчанинг кушни икки кисми орасидаги осмотик босимлар фарки унча катта эмас. Ковузлок буйлаб эса босимнинг бу кичик фарклари каналчаларнинг хар бир кисмида кушилиб боради ва ковузлокнинг бошлангич (ёки охирги) кисми билан чуккиси орасида босимнинг жуда катта фаркини (градиентини) вужудга келтиради. Конга нисбатан изотоник булган бир талай сийдик ковузлокнинг бошлангич кисмига йигилишини таъкидлаб утиш зарур. Генле ковузлогида сийдик куплаб сув ва натрий йукотади ва ковузлокдан анча кам сийдик окиб чикади, бу сийдик кон плазмасига нисбатан яна изотоник, хатто гипотоник булади. Шундай килиб, ковузлок куп микдорда сув ва натрий ионларини реабсорбцияловчи концентрацион механизм сифатида ишлайди. Техникада кандай булмасин моддалар концентрациясини катта тафовут килдириш зарур булганда боя тасаввур этилганига ухшаш буриб тескари окизувчи система принципини татбик этишади.
Иккинчи тартибдаги бурама каналчаларда натрий, калий ионлари, сув ва бошка моддалар хамон сурилаверади. Биринчи тартибдаги бурама каналчалар ва Генле ковузлогидаги процессларга карама-карши уларок иккинчи тартибдаги бурама каналчаларда натрий ва калий ионларининг реабсорбцияланадиган микдори (мажбурий реабсорбция). Бу микдор кондаги натрий ва калий ионларининг микдорига боглик булиб, организмда шу ионлар концентрациясини доим бир даражада саклаб турувчи мухим регулятор механизм хисобланади.

Download 274,22 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   40




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish