Галактикадан ташкари астрономия



Download 228,01 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/3
Sana21.02.2022
Hajmi228,01 Kb.
#64345
  1   2   3
Bog'liq
СПЕКТРАЛ СИНФЛАР ВА РАНГ КЎРСАТКИЧЛАР (1)



Галактикадан ташкари астрономия 
(масофавий укиш усун материаллар) 
 
6. СПЕКТРАЛ СИНФЛАР ВА РАНГ КЎРСАТКИЧЛАР 
Юлдузларни спектрал синфларга ажратиш усулини айнан шу 
тарзда галактикаларга ҳам қўллаш мумкин. Биринчи бор бу усулни A. 
Сендеж галактикаларга қўллаб, у 295 та галактикани спектрал 
синфларга ажратган. Ундан 178 таси эллиптик галактикалар бўлиб, 
уларнинг ўртача спектрал синфи G3,7, қолган 117 та галактика SO+SBO 
турларига таълуқли чиқиб, ўртача спектрал синфи G2,2 га тенг бўлган. 
Галактикалар спектрал синфларга ажратилишида улар марказидаги 
актив ҳодисалар ҳисобга олинмаган. Гап шундаки, аслида кўп 
галактикалар марказида актив соҳалар ва жараёнлар бўлиб, спектрида 
кучли эмиссион чизиқлар кузатилади. Натижада ядросининг хусусияти 
билан ажралиб турадиган пекуляр галактикалар синфи ҳам алоҳида 
эътиборни жалб қилади. 
 
6-жадвал 
Галактика 
синфи 
JrI 
Sc 
Sb 
Sa 
So 

JrII 
Ўртача 
спектрал 
синф 
F2 
F6 
F9 
G1 
G2 
G4 
G? 
6-жадвалдан кўриниб турибдики, нотўғри JrI галактикалардан спирал ва 
эллиптик галактикаларга аста ўтиб борганимиз сари уларнинг спектрал 
синфлари қуйи томонга силжиб боради. 
Худди шундай тарзда галактикалар учун юлдузлар физикасида 
мавжуд бўлган ранг кўрсаткичларни киритиш мумкин. Биринчи бўлиб 
Холмберг 36 та галактиканинг ранг кўрсатгич (CI) ини аниқлади. 
Стеббинс ва Уитфорд эса фотометрик усул билан 182 та галактиканинг 
ранг кўрсатгичини аниқлаган.
 
7-жадвал 
JrI 
JrII 
Sc 
Sb 
Sa 
So 

Холмберг + 0,33 + 0,82 
0,49 
0,87 
0,81 

0,77 
Стеббинс, 
Уитфорд 


0,47 
± 0,08 
0,82 
± 0,12 
0,83 
± 0,12 
0,83 
± 0,14 
0,86 
± 0,06 


Галактикаларнинг спектрал синфлари аста ўзгариб бориши билан шунга 
мос равишда ранг кўрсаткичлари қиймати ҳам деярли узлуксиз 
ўзгаради. Аниқроғи, улар спектри қанчалик ёш бўлса ранг 
кўрсаткичлари шунчалик хаво рангдир. Галактикалар Хаббл кетма-
кетлигининг чап томонида бўлиб борса, улар шунчалик сариқ рангга 
яқин. 
Галактикаларга кўп рангли фотометрияни қўллаш ёрдамида 
уларнинг ташкил этувчилари таркиби ва юлдузлар туғилишининг актив 
соҳалари аниқланади. Ж.Вокулер ва В.Каппасиоли маълумотларига 
кўра, 1500 га яқин галактиканинг U-B ва B-V қийматлари аниқ 
интерваллар орасида экани топилган: 
- 0,2
m
< U-B < 0,6
m
, 0,3
m
< B-V < 1,0
m
(19) 
Ушбу ранг кўрсаткичлар қиймати галактикалар синфига боғлиқ. 
Эллиптик галактикалардан Sa ва аста Sc синфларга ўтиб боргани сари 
U-B ва B-V қийматлари камайиб боради. Х.Арпнинг кузатув 
маълумотларига кўра, абсолют юлдузий катталиги –16
m
бўлган 
галактикалардан шу катталиги –18
m
га тенг галактикаларга ўтилганда
B-V нинг қиймати 0,25
m
га ўзгарар экан. Линзасимон галактикалар 
эллиптикларга нисбатан ўрта ҳисобда ҳаво рангроқ. Эллиптик 
галактикалар рангининг градиенти эса линзасимонларникига нисбатан 
анча каттадир. IrI турдаги нотўғри галактикалар ранги S-галактикалар 
спирал тармоқларининг рангига жуда яқин бўлиб, IrII лар ранги эса 
нисбатан анча қизилдир. Галактика ранги қанчалик қизил бўлса, унда 
унинг кимёвий таркибида оғир элементлар миқдори шунчалик кўпроқ 
бўлади. Кузатув маълумотларига кўра, эллиптик галактикалар массаси 
M
g
қанчалик катта бўлса, улардаги оғир элементлар Z миқдори ҳам 
шунчалик кўп бўлиб, бу муносабат қуйидаги эмпирик қонуниятга 
бўйсинади: 
Z ≈ M
g
0,4
. (20) 
Галактикалар эволюциясининг бошланғич босқичларида туғилган 
юлдузларнинг дастлабки авлоди ичида ўтаянги юлдузлар ҳодисаси рўй 
бериб, портлаш оқибатида атроф муҳитдаги газ оғир элементлар билан 
тўйинади. Агар галактика массаси кичик бўлса, ушбу портлаш 
таъсирида тўйинган газ уни тарк этади ва натижада унда юлдузларнинг 
фақат биринчи авлоди сақланиб қолади. Аксинча массаси катта бўлса, 
унинг гравитацион майдони кучли бўлиб тарқалиб кетиши мумкин 
бўлган газнинг анча қисмини ўзида ушлаб қолади. Бундай галактикада 


албатта оғир элементларни ўз ичига олган юлдузларнинг иккинчи 
авлоди яхши кузатилади. 

Download 228,01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish