Фанидан маъруза матни



Download 6,4 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/174
Sana14.04.2022
Hajmi6,4 Mb.
#552665
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   174
Bog'liq
gidroenergetik qurilmalar

сарф ўлчагичлар
деб аталади. Суюқликнинг 
берилган канал кесими орқали вақт бирлиги ичида ўтган миқдори 
суюқлик сарфи 
дейилади. Сарф 
ўлчайдиган асбоблар оний сарфни ўлчайди ва технологик режимлар (айниқса узлуксиз 
жараѐнларда) ишининг барқарорлигини назорат қилишга, технологик жараѐннинг ўтишини ҳар 
бир онда автоматик равишда ростлашга ва режимни берилган йўналишга созлашга имкон беради. 
Суюқликнинг ҳажмий сарфи л/с, м
3
/с, м
3
/соат, масса сарфи эса кг/с, кг/соат, т/соат ва 
ҳаказоларда ўлчанади. Асбоблар ҳисоблагичлар (интеграторлар) билан таъминланиши мумкин
унда бу асбоблар ҳисоблагичли 
сарф ўлчагичлар
 
дейилади. 
Суюқлик миқдорини ўлчайдиган асбоблар 
ҳисоблагичлар
деб аталади. Ҳисоблагичлар 
ўзларидан ўтган модда миқдорини исталган вақт (сутка, ой ва хоказо) мобайнида ўлчайди. Унинг 
миқдори ҳисоблагич кўрсаткичлари фарқи билан аниқланади. Модда миқдори ҳажми (литр, м
3

ѐки масса (кг, т) бирликларида ифодалайди. Ҳисоблагичлар бевосита ўлчаш асбоблари бўлиб, 
уларнинг шкаласи бўйича олинган кўрсаткичлар қўшимча ҳисоблашни талаб қилмайди. 
Гидроэнергетикада кенг тарқалган сарф ва миқдор ўлчагичлар ишлаш принципи ва 
тузилишларига кўра бир қанча гуруҳларга бўлинади. 
Ўлчанаѐтган модданинг турига кўра сарф ўлчагичлар сув, мазут, буғ, газ ва бошқаларни 
ўлчагичларга бўлинади.
Суюқлик ва газларнинг миқдорини ўлчайдиган ҳисоблагичлар қуйидаги асосий гуруҳларга 
ажратилади: 
1. Ҳажм ҳисоблагичлари;
2. Тезлик ҳисоблагичлари;
3. Вазн ҳисоблагичлари. 
 
 «Тезлик - юза» усулида сув сарфини ўлчаш
Бу усулда тўлиқ, асосий, қисқартирилган ва тезлаштирилган ўлчаш ишлари бажарилади.
Тўлиқ усул
- сув тезлигини тезлик вертикалининг кўп нуқталарида (ҳаммаси 5 та) ўлчашга 
асосланган. Агар дарѐ туби текис бўлса, тезлик вертикаллари орасидаги масофа бир хил 
интервалда ушбу 3.1-жадвалга асосан қабул қилинади. 
T
юза
U
U
U
U
U
8
,
0
6
,
0
2
,
0
2
2
3
1
,
0

Асосий усулда
- тезлик вертикаллари камроқ, лекин 5 тадан кам эмас, ҳар бир вертикалда 
эса учтадан нуқтада тезлик ўлчанади. Хатолиги эса 3%, тўлиқ усулга нисбатан. 
8
,
0
6
,
0
2
,
0
2
2
25
,
0
U
U
U

Download 6,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   174




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish