Фалсафа қисқача изоҳли луғат



Download 1,98 Mb.
bet212/216
Sana17.07.2022
Hajmi1,98 Mb.
#812542
1   ...   208   209   210   211   212   213   214   215   216
Bog'liq
ФАЛСАФА (қисқача изохли луғат)

М. Шарилов
ҲАРАКАТ - - моддий, руҳий ва маънавий борлиқнинг мавжудлик шаклларидан бири, унинг муҳим атрибути (ички хоссаси). Энг умумий тарзда ҳ. умуман, ўзгаришдан, объект-ларнинг ўзаро таъсиридан иборат. Ҳ. табиат ва жамиятда юз бераётган ҳамма жараёнларни ўз ичига олади. Қадимги за-монларда атом, сув, тупроқ, ҳаво, олов каби моддий унсур-лар ҳар доим ўзаро муносабатда ва ўзгаришда бўлади деб
Ҳацицат
ҳодисаларнинг ўзаро бир-бирига таъсир ўтказиши ҳисобла-нади. Ҳаракатнинг юқори шакли ўзига хос, янги интегратив (умумлашма), қуйи шаклларга таъсир кўрсата оладиган ху-сусиятга эга бўлади. Борлиқнинг турли-туман кўринишлари, тамойилларига, қаракатнинг муайян шакли мувофиқ келади. Ҳаракат нисбий, чунки у фазонинг бирон-бир нуқтасига нисбатан олинганда қаракат ҳисобланади; худди шунингдек, турғунлик ҳам нисбийдир. Ҳаракат узлуклилик билан узлук-сизликнинг, мутлақ ва нисбий ҳолатнинг бирлигидан ибо-рат. Умумий тарзда борлиқнинг мавжудлик шакли сифатида олганда, ҳаракат абсолют (мутлақ), лекин у нисбий шакл-ларда намоён бўлади. Умуман ўзгариш, тараққиёт (прогресс ва регресс) ҳаракатнинг йўналишлари ҳисобланади. Прогресс-объектнинг тизимли тузидиши, муҳит билан алоқасининг мураккаблашуви, регресс — ҳаракат жараёнида ҳаракатдаги объектда кузатиладиган емирилишдир. Ҳаракат (ўзгариш) осойишталик (сокинлик)ни инкор этмайди. Осойишталик нар-саларнинг нисбий барқарорлиги, мувозанат шаклида намоён бўлади. Осойишталик бутун борлиққа эмас, балки ундаги алоҳида объектларга хос бўлади. Осойишталик, предмет ва ҳодисалардаги вақгинча ҳолат. Биз осойишта ҳолатда деб қарайдиган ҳар қандай жисм, ҳақиқатда, қандайдир муайян бир жиҳатдангина осойишта бўлиб, бошқа жиҳатдан ўзгариб туради. Замонавий фанда ҳ. вақт ва энергия феноменлари контекстида (махсус ва умумий нисбийлик назарияси) ту-шунтирилган антик давр фалсафасида шаклланган ҳ. билан боғлиқ, фалсафий апорияларнинг онтологик мавзуси аниқ-ланган (ҳ. континуал ва дискретликнинг бирлиги, оддий зар-рачаларнинг ҳаракати траекторияси ва ҳоказо).

Download 1,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   208   209   210   211   212   213   214   215   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish