Ф. М. Аюпова, Ю. К. Жабборова г и н е к о л о г и я


Катта вестибуляр безларнинг яллигланиши



Download 3,74 Mb.
Pdf ko'rish
bet61/159
Sana20.10.2022
Hajmi3,74 Mb.
#854545
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   159
Bog'liq
Ginekologiya 2008

Катта вестибуляр безларнинг яллигланиши.
К а с а л л и к вульвага, уретра- 
га бачадон б ўйни дан й и р и н гт у ш и ш и оқи бати д а ривож ланади. Бу чиқарув 
й ўллари н и н г ял л и ғл ан и ш и ш и л л и қ қ ават ю засида қи зи л доғ кў р и н и ш и д а 
бўлади. Ч иқарув й ў л л ар и н и н г кириш қи см и ёп и ли б қолади ва й и р и н г йи- 
ғилиб сохта абсцесс ҳосил бўлади. К атта ж и н си й лабларн и н г п астки 1/3 
қи см ида ф лю ктуац и я ан и қ л ан ад и . С ўзак да б арто л и н и т кўп и н ч а и к к и то- 
м онлама бўлади, абсцесс йирингли ҳосила бўлиб, без паренхим аси капсула 
қисм и илвираб туради ва б ирикти рувчи тў қ и м а билан ўралади. Регионар 
лим ф а тугунлари о ғр и қ л и , ял ли ғлан ган ж ойда тери ги п ерем и ял ан ган , без 
яқи н д аги тў қи м а б илан бирикади. Ўсма бирдан о ғр и қ ли , ҳаракатсиз ва 
а н и қ чегарали бўлиб қолади.
Я лли ғлан и ш ж араёни сурункали б о сқ и ч и га ўтган ида чиқарув н ай ла- 
ри ёпилиб б артолин б ези н и н г кистаси ҳосил бўлиш и м ум ки н . Бунда ял- 
лиғлан и ш белгилари бўлмайди.
С ўзакли 
вагинит
жуда кам учрайди.
25 — Расм.
И к к и томонлама
сактосальпинкс.
73


Юқорига кўтарилувчи сўзак
Эндометрит
60% сўзакли касалларда бачадон ш и л л и қ қавати д а ял л и ғ- 
лан и ш келиб ч и қад и . К асал л и к пайдо бўлгандан сўнг йи ри н гли аж ралм а- 
лар оқади. И к к ал а қўл билан текш и р и л ган д а бачадон оғр и қ ли , катталаш - 
ган, ю м ш оқ к о н си стен ц и ял и . Н авбатдаги ҳайзда эп ители й регенерацияси 
тез юзага ч и қ а д и , баъзан ҳайз орасида қон аж рал и ш и (12-14 кун) кузати- 
лади ва бу о ғр и қ л и бўлади.
Сальпингоофорит.
Кўтарилувчи и н ф ек и и я бачадондан бачадон найига
тухумдонга, қорин пардага тарқалади. С ўзакли ж ароҳатланиш найда асосан 
и к к и том онлам а бўлади. Бош ланғич даврида най ш и л л и қ қавати ш иш ган, 
қизарган, қал и н л аш ган . Бурмалар стромасида инфильтратлар, лейкоцит, 
плазм атик ҳуж айралар, лим ф оцитлар кузатилади. Э пителий нин г ҳар хил 
қисмларида жароҳатланиш кузатилади, бурмалар ёпишади. Бўш лиқда экс- 
судат йиғилади. Ф имбриялар ёпиш ади ва н ай нин г ампуляр қисми ёпилади. 
Й ирингли ж араёнда н ай нин г ампуляр ва истм ик қисми ёпилади. Най 20 см 
га катталаш ади, ретортасимон ш аклга киради ва ичида йиринг йиғилади.
С ўзакли ооф ори т сал ьп и н ги тдан кей и н ривож ланади, қорин пардани 
ж ароҳатлантиради ва кейин тухум донга тарқалади . К ири ш эш и ги бўлиб 
ф олли кул ва с а р и қ т а н а ҳисобланади. Й ири н гл и ф олли кулда сохта абсцесс 
бўлиб, у тухум дон паренхим асига тарқал ади ва чин абсцессли адн екситга 
(пиовар) ай лан ад и . С урункали сал ьп и н ги тда н ай н и н г м уш ак қаватида ха- 
рактерли д и стр о ф и к ўзгариш лар ва тубоовариал ўсма бўлади.
Й ири н гли сальп и н го о ф о р и т (п и о сал ьп и н к с) к л и н и к к ў р и н и ш и д а ял- 
ли ғлан и ш ж а р аён и н и н г қўзғалиш и ва ҳайз ц и к л и н и н г бузилиш и бўлади. 
Кўп беморларда каса л л и к натиж аси да ум ум ий ҳолатнинг п асай и ш и , \ а -
рорат кў тар и л и ш и (39° ва ундан ош и ш и ), қонда л ей к оц и тларн и н г ош иш и 
(40-60 м инг) кузатилади. И к к и қўллаб гинекологик текш и ри ш да и к к и то - 
монлама қ ал и н л аш ган , ш иш ган ва пай паслаганд а оғриқли орти қл ар ани - 
қлан ад и (25-расм). Тўлғоқсимон оғри қ лар ва қалтираш юз беради. П ио- 
сальп и н кс ҳосиласида беморлар аҳволи оғирлаш ади (оғри қ м езогастрал 
соҳада куч аяди , кўн ги л ай н и ш и , метеоризм, ахлат тутилиш и).
Эрта б ош лан ган д а най ф у н к ц и я си н и ти кл аш м ақсадида ял ли ғлан и ш га 
қарш и м аҳал ли й р еакц и ял ар к уч аяди , й и р и н г тарқалм асли ги учун най 
ф и м бри ялари ёп и ш и б қолади. Й ири н гли сал ьп и н го о ф о р и т ва пи осаль- 
пи нкс бир неча ой даврий қўзғалиш ли кечади ва сурункали характерга эга 
бўлади. Л еки н и н ф е к ц и я н и н г вирулентлиги кучли бўлса, й и р и н г қи см ан 
қорин б ўш лиғига туш ади, ўтки р к а сал л и к кўри н и ш и юзага ч и қад и . Қ ин 
орқали текш и р и ш д а бачадон ёнбош ида ялли ғлан и ш ўсмаси ан и қ л ан ад и . 
Тухумдонда ял л и ғл ан и ш ҳайз ф у н к ц и я си б узилиш ини юзага чикарад и .
В.С.Колипер (1976) ф олли кул ети л и ш и қ и сқар и ш и н и ва ҳайз ц и к л и ўэга- 
риш и н и ай ти б ўтган. С ари қ тана ж ароҳатланиш и узоқ вақт ҳайз оралиғи 
даврида қон кетиш ига олиб келади. Й ири н гли салъпин ги т репрод укги в 
ф у н к ц и я с и н и н г б узилиш ига, яъни б еп уш тликга олиб келади. Ў ткир сў- 
закда эрта даволаш оқибати иж обий, сурункали да аъзо ф у н к ц и я с и н и н г
ти к л а н и ш и кам учрайди.

Download 3,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   159




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish