Ф. Жуманова, С. Авазова, Г. Жобборова, У. Хуснетдинов


II. Таълим жараёнини бошқариш



Download 12,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet182/417
Sana23.02.2022
Hajmi12,14 Mb.
#159194
1   ...   178   179   180   181   182   183   184   185   ...   417
Bog'liq
Жуманова Ф Авазова С ва бошқ Умумий педагогика асослари

II. Таълим
жараёнини бошқариш 
воситалари: 
 
 топшириқлар бериш; 
 рағбатлантириш;
 вақт ва иш меъёрларини 
белгилаш;
 кўрсатмалар бериш;
 қоидаларни 
тушунтириш;
 иш тартибини тушунти-
риш;
 ўқиш технологияларини 
тушунтириш;
 қарорлар қабул қилиш;
 маслаҳатлар бериш;
 тавсиялар этиш.  
9.1-расм. Таълим жараёнини ташкил қилиш ва бошқариш воситалари 


231 
Дидактик воситалар методлар сингари таълимий, тарбиявий ва ривож-
лантирувчи функцияларни бажаради. Бундан ташқари, ўқувчиларнинг ўқув-
билиш фаолиятини вужудга келтириш, бошқариш ва назорат қилиш каби вази-
фаларини ҳам бажаради. 
Дидактик воситалар аудивизуаллик тафсилотида таълим жараёнининг 
мотивацияси, ахборот олиш-узатиш, бошқариш ва оптималлаштириш функ-
цияларини бажаради. 
Таълим воситалари таълимнинг мақсади, мазмуни, ташкилий шакллари 
ва методларига боғлиқ ҳолда танланади. Ўқитувчи ўз ихтиёри бўйича кўрсат-
мали материаллар ва ўқув қўлланмалардан фойдаланиши мумкин. Таълим во-
ситаларини қўллашнинг яна бир жиҳати - таълим жараёнининг таркибий қис-
ми сифатида намоён бўлишидир. 
Маълум бир таълим воситасини танлаш маълум бир таълим мето-
дини танлаш билан боғлиқ бўлади. Агар таълимнинг фаол методи (китоб би-
лан ишлаш, машқ қилиш) танланса, у ҳолда ўқув қўлланмалари, дарсликлар ва 
техник воситалардан фойдаланилади. Таълимнинг фаол техник воситаларидан 
асосан амалий методларни қўллашда фойдаланилади. 
Таълимнинг нисбатан кам фаоллик талаб этадиган методлари (ҳикоя, маъ-
руза ва ш.к., яъни ўқувчи эшитади) қўлланилганда таълимнинг кўрсатмали 
воситаларидан фойдаланилади. Таълимнинг кўрсатмали воситалари педагог-
нинг ўзи томонидан тузилган бўлиши мумкин. 
Воситаларнинг исталган туридан фойдаланишда ўлчов ва мутаносиблик-
ка эътибор қаратилиши керак. Масалан, кўрсатмали воситалар сони етарли 
бўлмаслиги билим сифатига таъсир кўрсатади, билишга қизиқишни пасайти-
ради, яққол-образли идрокнинг ривожланишига салбий таъсир кўрсатади. Во-
ситалардан ҳаддан ортиқ фойдаланиш эса ўқувчиларнинг ўрганилаётган фанга 
энгил-елпи қарашига олиб келади. Шу сабабли, энг мураккаб мавзуларни ўрга-
нишда ҳам кўпи билан 3-4 марта намойиш қилишнинг ўзи етарли бўлади. 

Download 12,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   178   179   180   181   182   183   184   185   ...   417




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish