Ф. Бордгача бўлган концепциялар (1961) Х. Мовиуса назарияси



Download 114,81 Kb.
bet3/10
Sana11.04.2022
Hajmi114,81 Kb.
#542128
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
Ф.Бордгача булган назариялар

З. А. Абрамова СССР сўнгги палеолити номли обзорда [Абрамова, 1984а] Самарқанд маконини сибир-мўғул провинцияси доирасига киритишни шубҳа остига қўяди. Унинг айтишича, Самарқанд макони1958-1960 йй. даги коллекциясидаги галькали қуроллар коллекциянинг бешдан бир қисмини ташкил қилади, «улар кўпроқ сандонлар, ушатғичлар, отжимник-ретушерлардан иборат» [там же, стр. 308]. Бу хулоса ушбу қуролларни болталар, теслолар, рандалар, чоппер ва чоппинглар деб аниқлаган Д. Н. Левнинг фикрига тўла қарама-қарши келади.
Самарканд маконини сибирь-мўғул маданиятлари доирасига киритиш муаммосига 2000 йилда Г. Ф. Коробкова ва М. Д. Джуракуловлар ўзларининг «Самарқанд макони Ўрта Осиё юқори палеолити учун эталон сифатида» [Коробкова, Джуракулов, 2000] номли монографиясида яна қайтадилар. Унда Г. Ф. Коробкова ёдгорликнинг юқори қатламидаги барча материалларни комплекс таҳлил қилиб,4 шу асосда Самарқанд макони индустриясини Сибирь маданиятлари (мальта-буреть, кокорева ва афонтовская) ҳамда Шугноу (Тожикистон) материаллари билан қиёслади. Натижада, тадқиқотчилар юқорида тилга олинган маданиятлар билан Самарқанд макони ўртасида уларнинг умумийлигини кўрсатувчи белгиларнинг йўқлигини исботладилар. Ўхшашликлар Мальта ва Буреть ёдгорликлари индустриялари билан Самарқанд макони комплекси орасида кузатилади, бу комплексларда, Самарқанд маконида бўлгани каби «айрим кертикли учириндилар ва пластинкалар, учлари тагйўнишли исканасимон қуроллар, галькали қуроллар ва қирғичлар» мавжуд [там же, стр. 458]. Маконлар инвентарлари орасида кузатилган аналогияларни муаллифлар «даврий ва региональ типдаги конвергент ҳолат» билан боғлайдилар [там же]. Монографининг асосий хулосаси: «Самарқанд макони билан Сибирь ёдгорликлари ўртасидаги тилга олинган ўхшашликлар ушбу комплексларнинг турли тадқиқотчилар томонидан амалга оширилган Сибирь-Осиё маданияти доирасига кириши ҳақидаги хулосаларини тасдиқлайди» [там же, стр. 460].
Шундай қилиб, кўзга кўринган интерпретацион модуллар асосида регионнинг палеолит даври ёдгорликларини қуйидаги умумий хусусиятларини ажратиб кўрсатиш мумкин:


  1. Download 114,81 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish