Европейский Централный Банк (ецб)



Download 1,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/125
Sana25.02.2022
Hajmi1,73 Mb.
#293748
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   125
Bog'liq
E30wK4DKhLDTSN8WxH4Gt7LeFusGjeSQGG1608Hw

 
 
 
 
 
 
 
 
 


92 
VI – БОБ. ЯПОНИЯ ДАВЛАТИ
БАНК ТИЗИМИ ТУЗИЛИШИ 
 
Банк тизимини юзага келиши 
 
Япония энг ёш банк қонунчилигига эга бўлган давлатлардан бири бўлиб,
асосан Америкача қиёфада тузилган. У асосан Иккинчи жаҳон урушидан 
кейин анча-мунча ривожланди. Ҳозирги замон типидаги биринчи банклар 
1872 йилдан кейин, хусусий “миллий банклар” сифатида пайдо бўлган. 
Тижорат банклар сингари улар бутун давлат бўйлаб ўз филиалларига эга 
бўлган ва банкнота чиқариш (эмиссия қилиш) ҳуқуқига эга бўлган. “Миллий 
банклар” мунтазам равишда конвертация қилинмайдиган банкноталарни 
муомалага чиқаришган, буни оқибатида инфляцияни ривожланишига туртки 
бўлган, охир оқибатда ишлаб чиқариш кучларини ривожланишига тўсиқ 
бўлиб хизмат қилган. Бу шароитда Япония марказий банкининг тузилиши 
зарурияти кескин кучайиб борган. 
Япония нинг марказий банки 1882 йилда 30 йил муддат билан ташкил 
қилинган, кейинчалик бу муддат яна 30 йилга узайтирилган. 
Бугунги кунда Япония нинг банк тизими – нафақат Осиё-Тинч океани 
ҳудудийида, балки бутун Жаҳонда бирдан-бир жуда ҳам бақувват ва 
ривожланган ҳисобланади. Япон банклари капитали бўйича молия-саноат 
гуруҳини улкан марказига айланиб Осиё, АҚШ ва Ғарбий Европа 
давлатларида саноат сармоясини амалга оширувчи институтларга 
айланмоқда. Япон банкларини хориждаги кредит-ссуда фаолиятини халқаро-
миллийлаштириш мақсадида уларни бир қаторини, шу жумладан халқаро 
молиялаштириш ва кредитлаш марказларига айлантириш тенденцияси 
кучайиб бормоқда. Ғарбий Европа давлатларида ва АҚШнинг қимматли 
қоғозлар бозорида эмиссия билан шуғулланувчи Япония кредит-банк 
муассасаларининг доираси кенгайиши кузатилмоқда, улар бу бозорларда 
акцияларни, облигацияларни ва бошқа молиявий ва қарз мажбуриятларини 
жойлаштирмоқдалар.
Япония да биринчи банкларнинг пайдо бўлиши XVII асрга бориб 
тақалади, у ривожланиб келаётган савдода, саноатда ва қишлоқ хўжалигида 
банк капитали билан хизмат кўрсатиш зарурияти юзага келиши билан 
асосланади. 1617 йилда Осака шаҳрида биринчи маротаба кумуш билан 
таъминланган қоғоз пуллар муомалага чиқарилган ва банкноталарнинг 
таъминланганлигини кафолатловчи банкирлар Уюшмаси ташкил этилган. 
XIX асрнинг ўрталарида Япония да очиқ сиёсат юритиш кенгайган ва уларга 
хорижий давлатларнинг таъсири кучайган, айниқса Мэйдзи даврида (1868-
1912 йилларда) мамлакат иқтисодиётида таркибий қайта қуришларнинг 
бевосида давлат бошчилигида ўтказилиши банк тизимини ўта жўшқин 
суратда ривожлантирди. Бу даврда маълум заёмларни беришга 
ихтисослашган энг йирик банк институтлари ташкил этилди. 1880 йилда 
олтин ва кумуш билан шуғулланувчи Иокогам банки ташкил этилган. 1882 


93 
йили Япония банки амал қила бошлаган. 1990 йилда янги саноат 
корхоналари қурилишини молиялаштириш учун Саноат банки ташкил 
этилган, қишлоқ хўжалигини молиялаштириш учун эса узоқ муддатли кредит 
ва қишлоқ хўжалиги кооператив банклари ташкил этилган. Бир вақтнинг 
ўзида тижорат банклари тармоқларини шакллантириш жараёнлари ҳам олиб 
борилган. Ўша йиллари банклар тўғрисидаги қонун қабул қилинган. XIX 
асрда Япония да банк тизими ривожланишининг ўзига хос томони 
мамлакатда саноатлаштиришни ривожлантириш учун асос сифатида эмас 
(Буюк Британия мисоли сингари), балки уни қўшимча тўлдириш сифатида 
олиб борилган.

Download 1,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish