Европейский Централный Банк (ецб)



Download 1,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/125
Sana25.02.2022
Hajmi1,73 Mb.
#293748
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   125
Bog'liq
E30wK4DKhLDTSN8WxH4Gt7LeFusGjeSQGG1608Hw

 
МАРКАЗИЙ БАНК 
 
Германия Федератив Республикаси Марказий банки немис федерал банки 
ҳисобланади ва у Европа Марказий банки таркибига киради. У
Франкфуртнинг Майнеда жойлашган марказий бошқармасида ва 9 та (1992 
йилгача 11та) бош бошқарма сифатида марказий банкларидан ташкил топган 
ҳамда 200 га яқин бош бўлимлари ва филиаллари мавжуд. Федерал банкнинг 
бевосита федерал юридик шахс сифатидаги ижтимоий ҳуқуқи 100 % 
федерацияга тегишлидир, у федерал назорат муассасаси сифатида кузатув 
фукциясини ҳам амалга оширади. Федерал банкнинг ваколати ва вазифалари 
махсус қонун билан белгиланган.
 
 
 
 
 
 
 


55 
V – БОБ. АНГЛИЯ ДАВЛАТИ 
 БАНК ТИЗИМИ ТУЗИЛИШИ 
 
Лондон – Нью-Йоркдан кейин, иккинчи ўринда турадиган энг йирик 
халқаро молия марказидир. Унинг ўрни евровалюта ва еврооблигация 
бозорида операцияларнинг миқёси кенгайган сайин мунтазам равишда 
кучайиб бормоқда. Лондон жаҳон миқёсида халқаро пул ва капитал бозорида 
айланма суммасининг йириклиги бўйича лидерлик ўрнини мустаҳкам 
эгаллаб келмоқда. Лондон шаҳри халқаро банк бизнесида новаторлик ва 
динамизм масалаларида ҳам ўрнак бўлиб келмоқда. Буюк Британиянинг 
кредит-банк тизими капиталистик Жаҳонда ўта кучли даражада ривожланган 
ҳисобланади. Улар турли молиявий муассасалар ўртасида меҳнат тақсимоти 
юқори даражада эканлиги билан, кенг миқёсда ривожланганлиги билан ва 
молия-банк институтларини турли типдаги хилларининг мавжудлиги билан 
ажралиб туради.
Англия Банки кредит-банк муассасалари пирамидасининг энг чуққисида 
туради. У 1694 йили акционерлик жамияти сифатида, Франция билан урушни 
молиялаштириш учун ташкил этилган. 1844 йилдаги АКТга мувофиқ, унга 
Англия ва Уэльс ҳудудида банкноталар чиқаришнинг яккаҳокимлик ҳуқуқи 
берилган. 1946 йили Англия Банки миллийлаштирилган. 
Англия Банки мамлакатнинг марказий банки сифатида пул-кредит 
тизимининг амал қилиш бўйича умумий шарт-шароитларни таъминлаш ва 
давлатнинг молиялаштириш функцияларини бажаради. У кредит-банк 
институтлари устидан назоратни амалга оширади, иқтисодий муҳитга қараб 
пул ва валюта ҳамда капитал бозорларида тегишли акциялар ўтказади. Банк 
ҳукумат органлари ҳисобини юритади, ғазначилик векселларини сотиш йўли 
билан қисқа муддатли ресурсларни жалб этади, давлат қарзини 
молиялаштириш ва уни бошқариш билан шуғулланади.
Англия Банки билан ва кредит-банк муассасалари ўртасида боғловчи 
бўғун сифатида дисконт (ҳисоб) уйларидир. Улар бошқа банкларга 
маблағларни шундай шаклда сармоя сифатида киритиш имкониятини беради 
ва иштирокчига ликвидлик ва маълум даражада даромад олишни 
кафолатлайди. Улар ҳукуматнинг қимматли қоғозлари билан ўтказиладиган 
оперцияларнинг асосий улушига хизмат кўрсатади. Лондон дисконт бозори 
Уюшмаси аъзолари қуйидагилар: “Александерс Дискаунт ПЛК”, “Кейтер 
Аллен лтд.”, “Клайн дискаунт компани лтд.”, “Джерард энд нэшнл ПЛК”, 
“Джиллет бразерз дискаунт компани ПЛК”, “Джессел, Тойнби ПЛК”, “Кинг 
энд Шэкссон ПЛК”, “Пейдж энд Гуайтер ПЛК”, “Джералд Квин”, “Коун энд 
компани лтд.”, “Секкомб Маршалл энд Кэмпион ПЛК”, “Смит Сент-Обин 
энд компани лтд.”, “Юнион дискаунт компани оф Лондон ПЛК”. 
Англияда кредит тизимининг илғор бўғини тижорат банкларидир. Улар
қуйидагиларга бўлинади: 
1)
депозит банклари; 
2)
савдо банклари; 


56 
3)
“заморск” банклари; 
4)
хорижий банклар.
Депозит банклари ҳаммадан аввал Лондон банкларининг ичида «катта 
тўртлик» гуруҳи сифатида ажралиб туради. Булар Буюк Британиянинг 
молиявий капиталини кўз-кўз қилувчи ва мамлакатнинг молиявий қувватини 
намоён қилувчи муассасалардир. Буларга энг йирик банк монополиялари 
ҳисобланган: “Барклейс ПЛК”, “Нэшнл вестминстер бэнк ПЛК”, “Мидленд 
бэнк ПЛК” ва “Ллойдс бэнк ПЛК”. Лондон бозорида “Кауттс энд компани” 
банки ҳаммадан олдинда туради, унга “Нэшнл вестминстер” ва “Уиллиамс 
энд Глин`с Бэнк” лар эгалик қилади. Йирик депозит банклар қаторига 
қуйидаги шотланд банклари ҳам қиради: “Бэнк оф Скотленд”, “Калайдсдейл 
бэнк” ва “Ройал бэнк оф Скотленд” ҳамда шимолий ирландия банклари ҳам 
киради. 
Мамлакатнинг барча ҳудудларида 13 мингдан ошиқ бўлимларга эга 
бўлган Клиринг банклари жойлашган. Улар мамлакатда депозит-ссуда 
операцияларининг жуда катта қисмини назорат қилади. Клиринг банклари 
жаҳон миқёсда Буюк Британиянинг мустаҳкам лидерлигини ушлаб турибди. 
“Нэшнл вестминстер”, “Ллойдс” ва “Мидленд” банклари кредит 
карточкалари операциялари билан шуғулланувчи “Эксесс” акционер 
компаниясига эгалик қилишади. Клиринг банклари кенг автобанк (автоматик 
касса аппаратлари) тармоғига эгалик қилади, улар мижозларга Буюк 
Британиянинг хоҳлаган жойида қатор операцияларни суткани хоҳлаган 
вақтида бажариш имкониятини беради (нақд пул олиш, ҳисоб рақамини 
қолдиғини билиш, чек китобчасига буюртма бериш, ҳисобдан кўчирма 
олиш). 
Савдо банклари – ўта обрўйли молиявий муассасалардир. Уларни обрўйи 
ва кучи нафақат уларни капитали миқдорида ёки депозит-ссуда 
орперациялари миқдорида, балки бозордаги вазиятни аниқ кўра билишида 
ҳамда ҳатосиз равишда ўз фаолиятининг манфаатли йўналишини топа 
билишидадир. Анъанага асосан савдо банклари Лондон шаҳрида жамланган. 
Улар шунингдек шунга ўхшаш йирик шаҳарларда, яъни Бирмингем, Лидс, 
Манчестер, Эдинбург ва Глазго ҳам ўз бўлимларига эга. Савдо банклари 
ташқи савдони молиялаштириш, акцепт бизнеси билан, корпоратив 
омонатчиларни фаол кредитлайди, инвестицияни бошқаради, инвестиция 
саволлари бўйича консултациялар беради, молиявий консорциумлар ташкил 
қилади, таъсисчилик фаолиятига воситачилик қилади, компанияларнинг 
бирлашиши ва қўшилиши бўйича операцияларда иштирок этади, валюта 
бозорида ва қимматбаҳо металлар бозорида операцияларни амалга оширади, 
молиявий операцияларни ўтказиш бўйича консультациялар беради. Бундан 
ташқари, улар асбоб-анжомларни лизинга бериш операцияларини фаол 
кенгайтирадилар, суғурта соҳасига ҳам кириб борадилар, муддати 
узайтирилган сотувларни кредитлаш, кемалар ва самолиётларни фрахт
операциялари борасида воситачилик фаолиятини олиб борадилар ҳамда мол-
мулкни бошқариш билан ҳам шуғулланишадилар. Савдо банклари ўрта 


57 
муддатли кредитлар бозорининг анча-мунча қисмини назорат қиладилар. 
Уларни роли эмиссион уйлар сифатида янада сезиларлидир, қимматли 
қоғозларни жойлаштиришда ва иккиламчи бозордаги операцияларда 
воситачи бўлиб хизмат кўрсатадилар. Улар еврооблигация бозоридаги 
операцияларда ва синдикатланган консорциумларда иштирокчи бўлиб 
хизмат кўрсатади.
“Заморск” банклари ёки Ҳамдўстлик банклари Британия заморск 
банклари уюшмасида аъзо ҳисобланади. Улар 12 та банкни ўз таркибига 
олган, бош контораси Лондонда жойлашган. Яна 10 та банк Лондон Ситида 
ўзларининг ваколатхоналарига эга. Бу банкларнинг кўпчилигини капитали 
Британия молия алигархиясининг қўлида. Улардан энг йириги –“Стандард 
чартед бэнк” бўлиб, унинг 1360 та бўлими мавжуд, қолганларини барчаси – 
3500 та бўлимларга эга. Ҳамдўстлик банклари нисбатан “чакана” депозит-
ссуда операциялари билан шуғулланади, улар маълум ҳудудийларда ва 
Британия империясининг собиқ давлатларида қайсидир операцияларга 
“ихтисослашган”. “Барклейс бэнк интернэшнл” асосан Жанубий Африка 
Республикаси (ЖАР) ва Кариб хавзаси давлатларида кўпчиликни ташкил 
этади, “Ллойдс энд Болса интернэшнл” Европа ва Жанубий Америка 
контитентига, “Нэшнл энд гриндлейс бэнк” Жанубий Осиё, Шарқий ва 
Марказий Африка давлатларида жойлашган. 
Жаҳоннинг молиявий марказларининг биронтасида ҳам хорижий банклар 
Лондон Ситидагидай кўп эмас (уларнинг сони 400дан ошиқ). Уларда 50 
мингга яқин одам фаолият юритади, уларнинг ялпи активлари Бирлашган 
Киролликнинг бутун банкларининг активларини 60 фоизидан ошади. 
Хорижий банклар улушига хорижий валютадаги ялпи депозитларнинг 80 
фоизига тўғри келади. Депозит банклар тизимига жамғарма институтлари 
бирлашиб кетган, уларни қаторига “Нэшнл сейвинз бэнк”, “Нэшнл 
жиробанк” ва бошқа жамғарма ишончли банклар киради. Уларнинг асосий 
функциялари майда ва ўрта омонатчилардан омонатларни қабул қилиш ва 
узоқ муддат фойдаланиладиган истеъмол товарлари бўйича ҳисоб-китобни 
амалга ошириш, ижарага олиш, кейин тўлаш шарти билан товарларни сотиб 
олиш, почта орқали етказиш билан товарларга бюртма бериш, коммунал 
хизматлар учун пул тўловини ўтказиш, ипотека бўйича мунтазам тўловларни 
бажариш, суғурта бадалликлари ва фоизларни тўлаш ва ҳаказо 
Депозит-ссуда операциялари соҳасида тамойилиал жиҳатдан янги бўлиб, 
қурилиш жамиятлари активларини ривожланиши ва усиши ҳисобланади. 
Улар ширкатлар сифатида ўзларини намоён қилиб, аҳолидан омонатларни 
қабул қилади ва қурилишга ёки яшаш уйларини сотиб олишга узоқ муддатли 
индивидуал ссудалар беради. Буюк Британиянинг кредит-банк тизими 
таркибида инвестицион институтлар: суғурта компаниялари, пенсия 
фондлари, инвестицион трестлар, ишончли пай фондлари муҳим рол 
ўйнайди.

Download 1,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish