Эрнест Хемингуэй. Чол ва денгиз (кисса) чол ва денгиз кисса Иброхим гофуров таржимаси Тошкент «Ёш гвардия»


Эрнест Хемингуэй. Чол ва денгиз (кисса)



Download 1,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/45
Sana08.04.2022
Hajmi1,27 Mb.
#537859
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   45
Bog'liq
ernest xeminguey chol va dengiz qissa

Эрнест Хемингуэй. Чол ва денгиз (кисса)
утирмоклик учун чол бених,оя соддадил эди. Аммо у узининг итоатгуй булиб колганини ва бу 
итоатдан у уз номуси, инсонлик кдцр-кимматини йукотмаганлигини билар эди.
— Агар оким узгармаса, эртага кун яхши булади,— деди чол.
— Каерда ов килмокчисан?
— Киргокдан узокрок жойда. Шамол узгарганда кайтаман. Тонг отмасдан чикаман.
— Шеригимни хам узокрокда ов килишга кундириш керак булади. Агар кармогингга жуда 
катта балик илиниб колса, биз ёрдамлашиб юборамиз.
— Унинг киргокдан купрок узокдашишга тоби-поби йук.
— Шунака,— деди бола.— Аммо мен унинг кузи утмайдиган бирон нарсани топишга 
харакат киламан. Жуда булмаса, чайкалар бор-ку ушанда уНИ тилла макрель тутамиз деб 
узокрокка боришга кундириш мумкин.
— Нахотки унинг кузлари шу кадар ожиз булиб колган булса?
— Нимасини айтасан, кур деса хдм булади.
— К,изик. У, ахир, хеч вакт тошбака овламас эди, шекилли. Узи шу тошбака ови хаммадан 
хам кузни утмас килиб куяди.
— Лекин сен шунча йил тошбака деб, Москит киргогига борсанг хам, кузларинг барибир, 
жойида-ку.
— Менми? Менинг зувалам узи бошкача узилган.
— Агар жуда хам каттакон балик дуч келиб колса кучинг етармикин?
— Етса керак деб уйлайман. Хдмма ran — эпчилликда.
— Асбобларни уйга элтиб куяйлик-а. Кейин мен турни олиб, сардин тутишга бораман.
Улар асбобларни кайикдан туширишди. Чол елкасига мачтани олди, бола эса, жигарранг
калава ипдан чамбарчас тукилган кармок чилвирлари солинган яшик, чангак ва дастали 
гарпунни кутарди. Кайикда хураклар солинган яшик хдмда йирик баликларни сув бетига тортиб 
чикарилганда, уларни гаранг кнлиш учун ишлатиладиган тукмок колди. Чолнинг асбоб- 
ускуналарини угирлаб кетиш хеч кимнинг хаёлига хам келмаса керак эди, аммо елкан ва огир 
анжомлар тун шабнамидан нам тортиб колмаслиги учун уларни уйга олиб бориб куйган маъкул 
эди. Г арчи чол уз нарсаларига шу ерлик одамлардан биронтаси хдм куз олайтирмаслигига амин 
булса-да, хдркалай, чангак ва гарпуннни ёмон куздан холирок тутишга харакат киларди.
Улар йулдан чолнинг кулбасига кутарилдилар ва ланг очик эшикдан ичкарига киришди. Чол 
мачта ва унга уралган елканини деворга суяди, бола эса, кулидаги нарсаларни унинг ёнига 
куйди. Мачтанинг узунлиги бу ерда ougua деб аталадиган кирол пальмаларининг япрокларидаи 
курилган кулбанинг буйига тенг эди. Кулбада каравот, стол, стул ва курук сахнга пистакумир 
билан оби ёвгон тайёрлаш учун уйилган учок бор эди. Унинг текислаб куритилган толасимон 
япроклардан булган жигар ранг деворларини Тангри калби ва Santa Maria del Cobre нинг 
рангдор олеаграфия билан ишланган тасвири безаб турар эди. Булар унга мархум хотинидан 
колган эди. Кдчонлардир деворда хотинининг рангдор сурати хам осиглик турарди, аммо, кейин 
чол уни бекитиб куйди, чунки кузи тушса жуда-жуда эзилиб кетарди. Энди сурат бурчакдаги 
токчада, тоза куй лак ости да ётарди.
— Кечки овкатга ниманг бор?—суради бола.
— Бир товок сарик гуруч билан балик. Ейсанми?
— Йук, мен уйда овкатланаман. Сенга ут ёкиб берайми?
— Керакмас. Кейинрок узим ёкаман. Балки, гуручни совукдигича ерман.
— Турни олсам майлмми? — Бемалол.
Тур-пур деган нарсадан аллакачонок ном-нишон колмаган — уни кай махдл пуллаб 
юборишгани боланинг ёдида эди. Шундай булса хам, хдр икковлари буни билмаганга солишар 
ва узларини гуё чол да тур бордай тутишар эди. Мис товокда сарик гуруч билан балик хдм йук 
эди, бола буни хам биларди.



Download 1,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish