Ер тузишни лойихалаш



Download 4,44 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/189
Sana12.06.2022
Hajmi4,44 Mb.
#659687
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   189
Bog'liq
ЕТЛ дарслик Microsoft Word 9a3f0734b48b6fe460e97d7940c66c3d

Сув фонди ерлари
- сув ҳавзалари (дарёлар, кўллар, сув омборлари ва 
ш.ў.), гидротехника ва бошқа сув хўжалиги иншоотлари эгаллаб турган, 
шунингдек сув ҳавзаларининг ва бошқа сув объектларининг қирғоқлари 
бўйлаб ажратилган минтақаларидаги сув хўжалиги эҳтиёжлари учун 
корхоналар, муассасалар ва ташкилотларга белгиланган тартибда берилган 
ерлардир.
Захира ерлари

ҳуқуқий ва жисмоний шахслар эгалигига
фойдаланишига, ҳамда ижарага берилмаган, мулк қилиб сотилмаган барча 
ерлардир. Бундай ерлар жумласига эгалик қилиш ва фойдаланиш ҳуқуқи, 
ижарага олиш ҳуқуқи, мулк ҳуқуқи «Ер кодекси»нинг 36 моддасига мувофиқ 
бекор қилинган ерлар ҳам киради. Бу тоифа ерлари, асосан, қумликларни, 
ботқоқликларни, жарликларни, тоғу-тошларни ва ш.ў. ўз ичига олади. Бу 
ерлардан фойдаланишга улар бошқа тоифаларга ўтказилганларидан кейин 
йўл қўйилади. 
Ерларни бир тоифадан бошқасига ўтказиш ва киритиш қонунларда ва 
бошқа меъёрий ҳуқуқий актларда белгиланган тартибда, хўжаликлараро ер 
тузиш ёрдамида, ер участкаларини олишда ва беришда, уларнинг асосий 
мўлжалланган мақсади ўзгарганда (рухсат этилган фойдаланилиши) амалга 
оширилади. Амалий жиҳатдан бу ерлари бир тоифага мансуб ер 
эгаликларини ва ердан фойдаланишларни бошқа тоифага мансуб ерларда 
ташкил этганда содир бўлади. Бунинг натижасида бир тоифанинг ерлари 
кўпаяди, иккинчисиники эса - камаяди.
Мамлакатимиз ер фонди турлари маълум хўжалик мақсадларида доимий 
фойдаланиладиган, табиий ҳамда бошқа белгилари ва хусусиятлари бўйича 
бир-бирларидан фарқ қиладиган ер участкалари тарзида фойдаланилади (3 
жадвал).
3 жадвал 


52 
Ўзбекистон Республикаси ер турлари (2004 йил 1 январга)
Ер турлари 
Майдони
минг, га 

Ҳайдалма ерлар 
4042,7 
9,1 
Дарахтзорлар 
337,0 
0,8 
Бўз ерлар 
84,5 
0,2 
Яйлов ва пичанзорлар 
21217,1 
47,7 
Қишлоқ хўжалик ерлари, жами 
25681,3 
57,8 
Томорқа, боғдорчилик ва сабзавот уюшмалари 
ерлари 
682,1 
1,5 
Мелиоратив қурилиш ҳолатидаги ерлар 
79,5 
0,2 
Ўрмонзорлар, жами 
2817,7 
6,4 
Бошқа ерлар 
15149,7 
34,1 
Жами ерлар
44410,3 
100 
Кўриниб турибдики, Ўзбекистон ерлари таркибида маҳсулдор ерлар 
улуши нисбатан кам.
Ўзбекистон аҳолисининг бир одамига тўғри келадиган ҳайдалма ерлари 
майдони 0,14 га (2004 й.) тенг. Бу кўрсатгич АҚШ да - 0,75 га, Канадада - 
1,72 га, Австралияда - 2,85 га ва Россияда - 0,89 га ерни ташкил этади. 
Ҳайдалма ерлар билан таъминланиш даражасининг жуда пастлиги, 
Ўзбекистонда ер ресурсларидан оқилона фойдаланиш ва уларни муҳофаза 
қилиш муоммосининг устиворлигини кўрсатади.

Download 4,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   189




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish