Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet443/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   439   440   441   442   443   444   445   446   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

ъала-л-цадариййа», «Ан-Насих ва-л-ман- 
сух», «Мосйил ал-имам А^мад», «Китаб 
аз-зу^д», «Далаил ан-нубувва», «Am-Та- 
фарруд фи-с-сунан», «Фазаил ол-ансар», 
«Ад-дуъа» ва б. асарларни таълиф этган.
А.Д.ас-С. умр буйи Басрада илмини тар- 
Катиш 
б-н машгул булди. Кабри Суфён 
ас-Саврий к;абри ёнида жойлашган.
Ад: Такиййуддин ан-Надавий ал-Музо*ирий. 
АбуДавуд - ал-имам ал~^афиз ал-фак;й%. - Дамашк: 
«Дор ал-калам», 1994. 176; Абу Довуд. Сунан Аби 
Давуд. - Байрут: «Дор ал-кутуб ал-ъилмийя», 1996.
Дониер Муродов
АБУ ДОВУД СУЛАЙМОН ИБН НАЖОХ, 
£jj (jLwlwi J j l J
Абу Довуд Сулаймон ибн Нажох 
ал-Куртубий ал-Умавий 
(413/1022, Кардова - 496/1103, 
Валенсия)
К|ироат олими
Умар Ризо Каххола ва Ах,мад Атийя- 
туллох^ар Абу Довуд Сулаймон ибн На- 
жохнинг отаси Андалус амири Х,ишом 
ибн Х,акам ал-Муайяд-биллахнинг озод 
Килган кули булган, деб айтган булса- 
лар-да, кадимий манбаларга кура, маз- 
кур амир томонидан озод килинган кул 
унинг отаси эмас, балки узидир. Дания 
ва Валенсияда яшагани зикр килинган 
А.Д.С.и.Н.нинг хаёти хакида манбаларда 
етарлича маълумотлар йук-
%ироат илмини Абу Амр ад-Донийдан 
урганган. Унинг энг пешкадам шогирд- 
ларидан булган. Шунингдек, Ибн Абдул- 
бар ан-Намарий, Абу Абдуллох ибн Саъ- 
дун, Абу-л-Валид ал-Божий ва Абу Шо- 
кир ал-Хатиб каби устозлардан тафсир, 
хадис ва фик& илмларини таълим олган.
Ундан цироат илмини урганган куп­
лаб шогирдлари орасида Абу Абдуллох 
ибн Саъид ад-Доний, Абу Али ас-Сада- 
фий, Ахмад ибн Сахнун ал-Мурсий, Абу 
Довуд Сулаймон ибн Яхё ал-Куртубий ва 
б.ларни курсатиш мумкин.
Хаттотликда 
хам 
мохир 
булган 
А.Д.С.и.Н. «Са%й% ал-Бухарй»ни ун, «Сацйц 
Муслим»ни эса, олти жилд холида кучир- 
гани зикр килинади.
А.Д.С.и.Н. йигирма олтита асар ёзган 
булиб, уларнинг баъзилари куйидаги- 
лар: «Ат-Танзйл фй %ижа ал-маса^иф», 
«Таълиф фйусул аз-забт ва кайфиййати% 
ъала жи^ати-л-ихтисар», «Баййн ал-жа- 
миъ ли-ъулум ал-Куръан» (300 жилддан 
иборат), «Ал-Иътимад фй усул ал-цираа 
ва-д-дайана», «Ас~Салат ал-вуста» ва 
б.лар.
Ад.: Аз-3а*абий, Сийар. XIX, 168-170; уша муал. 
Маърифа ал-*урра, I, 450-451; Карола. Муъжам 
ал-муаллифйн. IV, 278; Brockelmann. GAL. SuppL, II, 
349; Ал-Камус ал~ислам. II, 340; Abdurrahman £etin. 
«ЕЬй DavuciI Suleyman b. Necah». TDV IA. - Istanbul: 
1994.X, 119.
Тузувчи Улугбек Сулай
mohob
АБУ ДОВУД АТ-ТАЁЛИСИЙ
ft. ат-ТАЁЛИСИЙ, Абу Довуд)
АБУ ДУЖОНА 
j ji
Абу Дужона Симок ибн Хараша 
ибн Лавзон ал-Ансорий 
(?, Мадина - 12/633, Ямома) 
Сахоба
Насаби Симок ибн Авс ибн Хараша эка­
ни ривоят килинган. Абу Дужона (р.а.) 
куняси б-н машхур булган. Хазраж ^оби-
453


АБУ ЖАНДАЛ
ласидан.Х,ижратдан
олдин исломни ка­
бул килган. Пайгамбар (с.а.в.) у б-н Утба 
ибн Газвонни тутинган биродар сифа­
тида ораларини боглаганлар. 
Бадр, Уфд 
ва б. газотларда иштирок этган. 
Уууд 
газоти
нинг энг кийин пайтида Пайгам­
бар (с.а.в.)нинг ёнларида булган. Мусул­
монлар катта кийинчиликка учраган 
бу урушда ва^имага тушмай Пайгамбар 
(с.а.в.)нинг атрофида тупланган уттиз 
со^обадан ва улим 
байъатини
килган 
саккиз 
сауобадан
бири х,ам Абу Дужона 
(р.а.) булган. Жангдан аввал Пайгамбар 
(с.а.в.) кулларидаги килични курсатиб, 
«Буни ким мендан олади?», деб сурайди- 
лар. Барча 
сауоба
лар кулларини узатиб, 
«мен, мен» дейдилар. Шунда Расулуллох, 
(с.а.в.): «Ким унинг хаккини бериб ола­
ди?» - деганларида, х,амма кулини кай- 
таради. А.Д. унинг х,акки нима эканини 
сурайди. Пайгамбар (с.а.в.): «Сингунига 
кадар душман б-н жанг килиш», дей­
дилар. Шунда А.Д.: «Унинг х,аккини мен 
адо киламан, ё Расулаллох,», деб килич­
ни олади ва душман устига ташланади. 
Ушбу вокеадан сунг унга «Зус-сайфайн» 
(«Икки килич эгаси») лакаби берилган. 
Бу 
газотд
а Пайгамбар (с.а.в.)нинг тиш- 
лари синган, атрофларида содир булган 
хавф пайтида А.Д. вужуди б-н калкон 
булиб Ул Зотни химоя килган. Урушда 
А.Д.ни улдиришга касам ичган Абдул­
лох ибн Хумайдга дуч келиб, уни улди- 
ради. Пайгамбар (с.а.в.) уни «Аллоним! 
Харашанинг углидан мен кандай рози 
булган булсам, Сен хам рози бул» деб, 
дуо килганлар. 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   439   440   441   442   443   444   445   446   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish