& Л А А
,
j j !
(к;. ат-ТЕРМИЗИЙ, Абу Жаъфар)
АБУ ЖАЪФАР АН-НАХДОС
jji
(к,. ан-НАХХОС, Абу Жаъфар)
АБУ ЖАЪФАР АН-НУФАЙЛИЙ
А1'
Абу Жаъфар Абдуллох ибн Мух,аммад
иби Али ан-Нуфайлий
(? - 234/848, ?)
Хадис хофизи
Ал-Кузоий ва ал-Харроний нисбалари
б-н х,ам аталади. Манбаларда хаёти хдки-
да маълз'мот кам учрайди. Зухайр ибн
Муовия, Молик ибн Анас, Абдуллох ибн
Муборак, Хусайн ибн Башир ва Суфен
ибн Уяйна каби олимлардан хадис ри
воят килган. Ундан эса Яхе ибн Маъийн,
Ах,мад ибн Х,анбал, Абу Довуд ас-Сижис
тоний, Абу Зуръа ар-Розий, Абу Хотим
ар-Розий, аз-Зухлий ва б.
мууаддисл
ар
хадис ривоят килганлар.
Абу Жаъфар ан-Нуфайлий ривоят
лари
«Кутуби с и т т а » н и т
барча туп-
ламларидан урин олган. Ахмад ибн Хан
бал унинг эффизасини баён килар экан,
уни кулида китоб б-н хадис ривоят кил-
ганини курмаганини айтади. А.Ж.ан-Н.
дан жуда куп х,адис ривоят килгани б-н
машхур булган Абу Довуд эса, ундан
кура хофизаси кучли булган шахсни
курмаганини маълум килган. Абу Хотим
ар-Розий ва ад-Доракутнийлар уни
сик,а
ва ривоятлари далил сифатида кулла-
нилган шахе булганини накл килганлар.
А.Ж.ан-Н. рабиъул-охир ойида, тахм.
туксон ёшида вафот этган.
Ад.: Ал-Бтаорий. Ат-Тарих ал-кабйр. V, 189; Ибн
ал-Асир. Ал-Лубаб. III, 320; Аз-Зах^бий. Сийар. X,
634-637; Ибн Х,ажар. Тах,зйб ат-тацзйб. VI, 16-1л;
Ali Osman Kopkuzu. «ЕЬй Ca'fer en-Nufeylt». TDV iA. -
istanbul: 1994. X, 117.
Тузувчи Даврон Нурмух,аммедов
456
АБУ ЖАЪФАР АЛ-К.ОРИЙ
АБУ ЖАЪФАР АЛ-УСТРУШАНИЙ
j j i
Абу Жаъфар Мухаммад
ибн Амр аш-Шаъбий ал-Уструшаний
(?, Уструшана - 404/1013, ?)
Факи^
Абу Жаъфар ал-Уструшаний Уструша-
нада таваллуд топиб, Самаркандца яша
ган. У Бухоро
цанафий
фа^ш£ларининг
устози Абу Бакр Му\аммад ибн ал-Фазл
ал-Каморий ал-Бухорий (ваф. 991 й.)дан
фищ
илмини урганган. Ал-Каморий бу*
хоролик илохиётчиларга карши чикиб,
Самарканд илохиёт олимларининг «ий
мон яратилган», деган фикри тарафдори
булган.
А.Ж.ал-У. Самаркандца козилик кил
ган. У шунингдек, ироклик машхур олим
Абу Бакр Жассос ар-Розий (ваф. 980 й.)
дан хам
фищ
илмидан тахсил олгани
манбаларда кайд этилган.
Ас.:
«Ал-Жамиъ ал-кабйр», «Аз-Зийа-
д ат») «Кифайа аш-Шаъби».
Мазкур асар
нинг учта кулёзма нусхаси УзР ФА Абу
Райхон Беруний номидаги Шаркшунос
лик ин-ти фондида сакланади.
А.Ж.ал-У. Мовароуннахрда х,адис илми
ривожига х,ам му^им х,исса кушган. Шо-
гирдларидан Абу Зайд ад-Дабусий (978
1039)
«Ал-Асрар»
асарида туртта х,адис-
ни Халил ибн Ахмад ас-Сижзий (902-988)
дан А.Ж.ал-У. воситасида ривоят килган.
Ад.: Самарканд алломалари. - Самарканд:
«Имом Бухорий халкаро маркази», 2017. 88 - 89.
Шовосил Зиёдов,
Кодирхон Махмудов
АБУ ЖАЪФАР АЛ-КОРИЙ
j
jj!
Абу Жаъфар Язид
ибн ал-К^аъкоъ ал-Маданий
(36/657 - 130/747-48, Мадина)
Ун кироат имомНр тобеъин
Баъзи манбаларда Язид исми Жундаб
деб хдм зикр килинган. Абдуллох ибн
Айёшнинг озод килган кули булиб, Пай
гамбар (с.а.в.)нинг
завжаи мутау<;ара-
ларидан Умму Салама (р.а.)нинг озод
Килган кули сифатида хам зикр килин
ган. Узининг накл килишича, ёш бола-
лигида Умму Саламанинг хузурига олиб
келинган, у хам боланинг бошини силаб,
хдккига дуо килган.
Абу Жаъфар ал-Корий
цироат
та*-
силини Абдуллох ибн Айёш, Абдуллох
ибн ал-Аббос ва Абу Хурайралардан ур
ганган. Хадис сохасида Абдуллой ибн
алАббос, Абу Хурайра, Абдуллох ибн
Умар ибн ал-Хаттоб, Марвон ибн Х,акам-
дан устоз сифатида фойдаланган хамда
Абу Жаъфар
ал-Корий
кироатининг
Пайгамбар (с.а.в.)
га богланган
санади занжири
457
АБУ ЖАЪФАР АП-КОРИЙ
улардан хадис ривоят килган. А.Ж.ал-K-
нинг
цироат
сох,асидаги устозлари ора
сида Зайд ибн Собит номи хдм зикр ки
линган булса-да, Шамсуддин аз-Захабий
бунинг тугри эмаслигини айтган. Ундан
Do'stlaringiz bilan baham: |