Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet442/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   438   439   440   441   442   443   444   445   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

yjU tiiaaJI J jlJ j j ’l
Сулаймон ибн Ашъас ибн Исхок 
ибн Башир ибн Шаддод ибн Амр Абу
Довуд ал-Аздий ас-Сижистоний 
(202/818, Сижистон - 275/888, Басра) 
Мухаддис
Олим номини Имом аз-Захабий «
Таз­
кира ал-хуффаз
» асарида хофизларнинг 
туккизинчи табакасида келтирган.
Тахсил олиш ёшига етганда узи яша­
ган даврдаги илм марказларида таълим 
олган. Хуросон, Ирок, Миср, Шероз, Жа- 
зира ва Хижозга бориб хадис урганган.
Абу Довуд ас-Сижистоний хадис урга­
ниш учун борган илм марказларида бир 
канча олимлар б-н учрашган, улардан 
машхурлари куиидагилардир: Имом, 
фауиц, уофиз,
хужжа(т) Абу Абдуллох Ах­
мад ибн Мухаммад ибн Ханбал аш-Шай- 
боний ал-Марвазий ал-Багдодий, Абу 
Закариё Яхё ибн Маъийн, Исхок ибн 
Рохувайх ал-Ханзалий, Абу Ражо Кутай- 
ба ибн Саъид, Абу-л-Хасан Усмон ибн 
Мухаммад ибн Абу Шайба, Иброхим ибн 
Усмон ал-Куфий, Абу Абдуррахмон Аб­
дуллох ибн Маслама ибн Каънаб ал-Хо- 
рисий, Хофиз Абу-л-Хасан Мусаддад ибн 
Мусархад ал-Асадий ал-Басрий, Абу Са- 
лама Мусо ибн Исмоил ат-Тамимий, хо­
физ Мухаммад ибн Мусанно ал-Басрий, 
Абу Усмон Амр ибн Марзук ал-Бохилий 
ал-Басрий ва б.лар.
А.Д.ас-С.нинг жуда куп шогирдлари 
булган. Даре халкаларида куплаб талаба- 
лар б-н бирга имом даражасидаги Имом 
ат-Термизий ва Имом ан-Насоий каби 
олимларни учратиш мумкин булган. Бу- 
лардан ташкари ундан устози Ахмад ибн
451


АБУ ДОВУД АС-СИЖИСТОНИЙ

Ханбал хам бир хадис ривоят килган. 
Шунингдек, угли Абдуллох ибн Сулай­
мон ибн Ашъас, Ахмад ибн Мухаммад 
ибн Х,орун ал-Халлол, Али ибн ал-Хусайн 
ибн Абд, Мухаммад ибн Мухаллад ад-Ду- 
рий, Исмоил ибн Мухаммад Саггор, Ах­
мад ибн Салмон Нажод ва блар.
А.Д.ас-С. олдин Багдодда яшаган, ке­
йин Басрага кетиб, у ерда хам илм тар- 
катган. Багдоддан Басрага кетиши са- 
бабини, хизматчи Абу Бакр ибн Жобир 
шундай баён килади: «Мен Абу Довуд б-н 
Багдодда эдим. Бир куни шом намозинп 
укишим б-н эшик такиллади. Эшикни 
очдим. Эшикни такиллатган киши амир 
ал-муъминийн Абу Ахмад Муваффак 
эди. Киришга рухсат сураб, ичкарига 
кирди. Абу Довуднинг олдига утириши 
б-н ораларида шундай бир сухбат бул- 
ди. Абу Довуд: «Амир ал-муъминийн 
бу соатда нега келганингизни билсам 
буладими?» Амир ал-муъминийн: «Учта 
нарсани сурашга келдим». Абу Довуд: 
«Мархамат». Амир ал-муъминийн: «Ис- 
тагимни биласизку, булиб утган исён 
туфайли Басра халки атрофга таркалиб 
шахэр харобага айланди. Агар сиз Бас­
рага борсангиз, у ерда жойлашиб, ил- 
мингизни таркатишда давом этсангиз, 
четдан илм олишга келадиганлар хисо- 
бига Басра к;айта жонланади, кейингиси
452
болаларимга «Сунан» китобингизни ри­
воят килишингизни хохлайман. Сунгги 
истагим, болаларимга узингизнинг бир 
соатингизни ажратишингизни сурай- 
ман. Чунки халифа болалари бошща- 
лар билан бирга даре килолмайдилар», 
деди. Имом Абу Довуд: «Учинчи иста- 
гингиз булолмайди, чунки илм олишда 
инсонларнинг хаммаси тенгдир», деди. 
Ибн Жобир шундай дейди: «Халифа- 
нинг болалари хам хадис урганишга 
бош^а одамлар билан бирга утиришар- 
ди. Фак;ат бошка наел билан ораларида 
парда турарди». Халифанинг таклифига 
биноан А.Д.ас-С. Басрага кетади.
Уткир акл, юксак кобилият, ва тиним- 
сиз мехнат натижасида 500000 та хадис- 
ни ёзган ва хаммасини ёд олган.
Олим Абу Бакр ал-Халлол айтади: 
«Абу Довуд уз замонасининг пешкадам 
имомларидан. Илмда хеч бир киши у би­
лан тенглаша олмас эди. Замонасининг 
уткир олимларидан эди».
Х,офиз Мусо ибн Х,орун: «Абу Довуд бу 
дунёда хадис учун яратилган, охиратда 
эса жаннат учун», деган.
Амр ибн Али: «Имом Абу Довуд дуоси 
ижобат булувчи кишилардан эди», деб 
айтади.
Мухаммад ибн Саъд аз-Зухрий: «Бу 
зот обид, такволи, фозил, солих, пок ки­
шилардан эди», деб айтган.
Имом Абу 
Х.ОТИМ 
ар-Розий: «Бу зотдек 
тазарруъли ва хужжати ишончли киши- 
ни курмаганман», деган.
Имом аз-Захабий шундай дейди: «Абу 
Довуд хуффозларнинг каттасидир. Узи 
беш юз минг хадисни олдин ёзиб, кейин 
уларни ёд олиб зехнини хадислар б-н 
тулдирди».
Х,оким Абу Абдуллох: «Абу Довуд 
шубхасиз уз даври мухаддисларининг 
каттаси эди», деган.
Олимнинг энг асосий ва унга катта 
шухрат келтирган асари «Сунан» хисоб- 
ланади. Унда 4800 та хадис жамланган, 
олти ишончли тупламнинг бири. Бун-


АБУ ДУЖОНА
Абу Довуднинг «Сунан» туп лам и
дан ташкари «Ал-Марасил», «Ар-Радд 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   438   439   440   441   442   443   444   445   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish