yjU tiiaaJI J jlJ j j ’l
Сулаймон ибн Ашъас ибн Исхок
ибн Башир ибн Шаддод ибн Амр Абу
Довуд ал-Аздий ас-Сижистоний
(202/818, Сижистон - 275/888, Басра)
Мухаддис
Олим номини Имом аз-Захабий «
Таз
кира ал-хуффаз
» асарида хофизларнинг
туккизинчи табакасида келтирган.
Тахсил олиш ёшига етганда узи яша
ган даврдаги илм марказларида таълим
олган. Хуросон, Ирок, Миср, Шероз, Жа-
зира ва Хижозга бориб хадис урганган.
Абу Довуд ас-Сижистоний хадис урга
ниш учун борган илм марказларида бир
канча олимлар б-н учрашган, улардан
машхурлари куиидагилардир: Имом,
фауиц, уофиз,
хужжа(т) Абу Абдуллох Ах
мад ибн Мухаммад ибн Ханбал аш-Шай-
боний ал-Марвазий ал-Багдодий, Абу
Закариё Яхё ибн Маъийн, Исхок ибн
Рохувайх ал-Ханзалий, Абу Ражо Кутай-
ба ибн Саъид, Абу-л-Хасан Усмон ибн
Мухаммад ибн Абу Шайба, Иброхим ибн
Усмон ал-Куфий, Абу Абдуррахмон Аб
дуллох ибн Маслама ибн Каънаб ал-Хо-
рисий, Хофиз Абу-л-Хасан Мусаддад ибн
Мусархад ал-Асадий ал-Басрий, Абу Са-
лама Мусо ибн Исмоил ат-Тамимий, хо
физ Мухаммад ибн Мусанно ал-Басрий,
Абу Усмон Амр ибн Марзук ал-Бохилий
ал-Басрий ва б.лар.
А.Д.ас-С.нинг жуда куп шогирдлари
булган. Даре халкаларида куплаб талаба-
лар б-н бирга имом даражасидаги Имом
ат-Термизий ва Имом ан-Насоий каби
олимларни учратиш мумкин булган. Бу-
лардан ташкари ундан устози Ахмад ибн
451
АБУ ДОВУД АС-СИЖИСТОНИЙ
♦
Ханбал хам бир хадис ривоят килган.
Шунингдек, угли Абдуллох ибн Сулай
мон ибн Ашъас, Ахмад ибн Мухаммад
ибн Х,орун ал-Халлол, Али ибн ал-Хусайн
ибн Абд, Мухаммад ибн Мухаллад ад-Ду-
рий, Исмоил ибн Мухаммад Саггор, Ах
мад ибн Салмон Нажод ва блар.
А.Д.ас-С. олдин Багдодда яшаган, ке
йин Басрага кетиб, у ерда хам илм тар-
катган. Багдоддан Басрага кетиши са-
бабини, хизматчи Абу Бакр ибн Жобир
шундай баён килади: «Мен Абу Довуд б-н
Багдодда эдим. Бир куни шом намозинп
укишим б-н эшик такиллади. Эшикни
очдим. Эшикни такиллатган киши амир
ал-муъминийн Абу Ахмад Муваффак
эди. Киришга рухсат сураб, ичкарига
кирди. Абу Довуднинг олдига утириши
б-н ораларида шундай бир сухбат бул-
ди. Абу Довуд: «Амир ал-муъминийн
бу соатда нега келганингизни билсам
буладими?» Амир ал-муъминийн: «Учта
нарсани сурашга келдим». Абу Довуд:
«Мархамат». Амир ал-муъминийн: «Ис-
тагимни биласизку, булиб утган исён
туфайли Басра халки атрофга таркалиб
шахэр харобага айланди. Агар сиз Бас
рага борсангиз, у ерда жойлашиб, ил-
мингизни таркатишда давом этсангиз,
четдан илм олишга келадиганлар хисо-
бига Басра к;айта жонланади, кейингиси
452
болаларимга «Сунан» китобингизни ри
воят килишингизни хохлайман. Сунгги
истагим, болаларимга узингизнинг бир
соатингизни ажратишингизни сурай-
ман. Чунки халифа болалари бошща-
лар билан бирга даре килолмайдилар»,
деди. Имом Абу Довуд: «Учинчи иста-
гингиз булолмайди, чунки илм олишда
инсонларнинг хаммаси тенгдир», деди.
Ибн Жобир шундай дейди: «Халифа-
нинг болалари хам хадис урганишга
бош^а одамлар билан бирга утиришар-
ди. Фак;ат бошка наел билан ораларида
парда турарди». Халифанинг таклифига
биноан А.Д.ас-С. Басрага кетади.
Уткир акл, юксак кобилият, ва тиним-
сиз мехнат натижасида 500000 та хадис-
ни ёзган ва хаммасини ёд олган.
Олим Абу Бакр ал-Халлол айтади:
«Абу Довуд уз замонасининг пешкадам
имомларидан. Илмда хеч бир киши у би
лан тенглаша олмас эди. Замонасининг
уткир олимларидан эди».
Х,офиз Мусо ибн Х,орун: «Абу Довуд бу
дунёда хадис учун яратилган, охиратда
эса жаннат учун», деган.
Амр ибн Али: «Имом Абу Довуд дуоси
ижобат булувчи кишилардан эди», деб
айтади.
Мухаммад ибн Саъд аз-Зухрий: «Бу
зот обид, такволи, фозил, солих, пок ки
шилардан эди», деб айтган.
Имом Абу
Х.ОТИМ
ар-Розий: «Бу зотдек
тазарруъли ва хужжати ишончли киши-
ни курмаганман», деган.
Имом аз-Захабий шундай дейди: «Абу
Довуд хуффозларнинг каттасидир. Узи
беш юз минг хадисни олдин ёзиб, кейин
уларни ёд олиб зехнини хадислар б-н
тулдирди».
Х,оким Абу Абдуллох: «Абу Довуд
шубхасиз уз даври мухаддисларининг
каттаси эди», деган.
Олимнинг энг асосий ва унга катта
шухрат келтирган асари «Сунан» хисоб-
ланади. Унда 4800 та хадис жамланган,
олти ишончли тупламнинг бири. Бун-
АБУ ДУЖОНА
Абу Довуднинг «Сунан» туп лам и
дан ташкари «Ал-Марасил», «Ар-Радд
Do'stlaringiz bilan baham: |