Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet224/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   220   221   222   223   224   225   226   227   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

намозинч
Усмон (р.а.) укигани 
Хакидаги ривоятлар улар орасидаги зид- 
дият у кадар жиддий булмаганини анг- 
латади. Бу мавзуда Усмон (р.а.)га карши 
муносабатда булган шиоларнинг у томо­
нидан купайтирилган 
Мусцаф
нусхаси- 
дан бошка бир нусхага булган хохиши, 
А.и.М.га оид нусхага кизикишларчга ва 
бу б-н унга илшликнинг нисбат берили- 
шига йул очган. Шу боис, бир гурух 
шиа- 
лар 398/1007-1008 й. Багдодда А.и.М.га 
нисбат берилган бир нусхани муомала- 
га киритадилар (
Голдциер
. 295). Бирок 
баъзи ортикча маълумот ва нуксонларга 
зга бу нусха, замонанинг етук шофеъий 
олими Кози Абу Хамид ал-Исфароийний 
фатвосига
кура ёкиб юборилган. Холбу­
ки, Усмон (р.а.) тарафидан купайтирил­
ган расмий нусха са^обаларнинг ижмоси 
б-н кабул килинган. Бир гурух шиалар
197


Усмон (р.а.)ни Али (к.в.)га оид баъзи ма- 
салаларга нисбатан бепарволикда айб- 
лаб, унинг Мусцафни алмаштирганини 
даъво килсалар-да, х,атто мазкур мавзу- 
да асар ва тафсир ёзган uiua олимлари 
хам бу ёлгон даъвони кабул цилмаган- 
лар.Асосийси шуки.Али (к.в.)нинг Усмон 
(р.а.) даврида хам, уз халифалиги даври­
да хам расмий Мусцаф масаласида у б-н 
карама-царши фикрлари булмаган.
А.и.М.нинг тафсир ва цироат илмида 
етиштирган энг машхур шогирдлари Ха­
сан ал-Басрий, Катода, Абу Абдуррахмон 
ас-Суламий ва Абу Амр аш-Шайбоний- 
лардир.
А.и.М. ^адис ва Куръон илмларида 
булгани каби ф и ^  илмида хам мухим 
мавцега эга шахсдир. Унинг куйида- 
ги сузлари Куръони карим ва ундан 
чикариладиган хукмлар мавзусидаги 
билимини ифода килиш жихатидан 
дик;к;атга сазовор: «Касам ичаманки, Ал- 
лохнинг китобида каерда нозил булга- 
нини мен билмайдиган бир сура ва ким 
хакида нозил б^лганини билмайдиган 
битта хам оят йук. Шу билан бирга, Ал- 
лохнинг китобини мендан кура яхши 
билувчи киши борлигини билсам, дар- 
ров хузурига бориб ундан фойдаланар 
эдим» (Ал-Бухорий. Фазаил ал-Куръан. 
8). Умар (р.а.) халифа булганидан сунг 
турли маданият, хает ва кадриятларга 
эга инсонлар яшайдиган Куфа ш.да суд, 
таълим ва тарбия ишларини юритиш 
учун у ерга А.и.М.ни волий этиб тайин­
лайди. Шу тарика у Куфада узок муддат 
колиб, илмий фаолият б-н машгул була­
ди. А.и.М. тафсир ва цироат сохасида 
булгани каби, фикхцъ хам Куфа мактаби- 
нинг шаклланишида мухим роль уйнай- 
ди. Манбалардаги маълумотларга кура, 
А.и.М.дан бошка фикр ва фатволарн 
шогирдлари томонидан кайд килинган 
бирор-бир сацоба йук. Узин и тамоман 
илмий фаолиятга багишлагани туфай- 
ли етиштирган шогирдлари сонининг 
куплиги ва сифатининг яхшилиги б-н
АБДУЛЛОХ ИБН МАСЪУД
198
А.и.М. бошцалардан уступ туради. Бу- 
нинг натижаси уларок, Ирок вилоятида 
Умар (р.а.) ва Али (к.в.) бошчилигидаги 
баъзи ся^обаларнинг карашлари баро- 
барида, энг куп А.и.М.нинг карашлари 
ейилди. Шу боис кейинчалик Абу Хани- 
фа томонидан тизимлаштирилган бу 
мактабнинг асл асосчиси А.и.М. булгани 
маълум килинди. Ирок 
мактаби-
нинг энг асосий икки васфини ташкил 
Килган «насс топилмаган жойда рай ва 
к,иёсга эътибор килиш» ва 
экан-
лиги катъий билинмаган хадислар ур­
нига ижтиходни афзал куриш» тамо- 
йилларида асосан, А.и.М.нинг фикрла- 
рига таянилган. У бу ха ада: «Сизлардан 
бирингиз хукм чикармокчи булса, аввал 
Аллохнинг Китобига, излаган нарса- 
сини топмаса, Расулуллох (с.а.в.)нинг 
Хукмларига карасин. Бу иккала манба- 
дан топмаса, соли^ларнинг жавоблари- 
га караб хукм чикарсин. Агар буларнинг 
хеч биридан топа олмаса, узи ижтиход 
килсин. Буни хам кила олмаса, хукм бе- 
ришдан воз кечсин» деган. (Ибн Кайюм. 
I, 63). Унинг хужжат топилмаган мапзу- 
да уз фикрини билдириш хакида «Агар 
тугри булса Аллохдан, янглиш булса 
мен ва шайтондандир. Аллох хам, Расу- 
ли хам бундан узок», дегани хам маълум 
ва машхурдир.
Бевосита А.и.М.дан тахсил олган ва 
Куфа фшм мактабининг шаклланишида 
мухим роль уйнаган илк авлодга ман- 
суб шахслар Алкама ибн Кайс, Асвад ибн 
Язид, Обида ас-Салмоний, Масрук ибн 
Аждаъ, Амр ибн Шурахбил ва Хорис ибн 
Кайслардир. Булардан Алкама ибн Кайс 
Абу Ханифа устозлари занжирининг би- 
ринчи халкасидан урин эгаллаган. Унинг 
энг пешкадам шогирдлари Иброхим 
ан-Нахаий ва аш-Шаъбийлардир. Булар­
нинг энг танилган шогирди булган Хам- 
мод ибн Абу Сулаймон, Абу Ханифанинг 
енида йигирма йил давомида уни узига 
устоз тутиб илм ургангани хакида хабар- 
лар мавжуд.


АБДУЛЛОХ, ИБН МАХРАМА
Мучаммад Рапное Калъажии томонидан тузил ган 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   220   221   222   223   224   225   226   227   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish