Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet222/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   218   219   220   221   222   223   224   225   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

на- 
моз\\
Усмон (о.а.) ёки Аммор томонидан 
укилади ва жасади 
Бациъ цабристонига 
дафн этилади.
Манбаларда келтирилишича, А.и.М. 
паст буйли, заиф, бугдойранг ва нихрят- 
да камтар кмши булган. Сочларини усти- 
риб, тоза ва чиройли кийинишни хуш 
курарди. Суртган хушбуй атирлари кеча- 
нинг коронгисида хам уни танитар эди. 
Райта ва Зайнаб исмли икки хотини, Аб­
дуррахмон, Утба ва Абу Убайда исмли уч 
угли булган. Х,али фарзанд курмасданок 
Расулуллох (с.а.в.) унга Абу Абдуррахмон 
кунясичи берган эдилар. Шу боис угил 
фарзанд курганида исмини Абдуррах­
мон деб куяди. А.и.М.нинг хизматлари 
ва улуглиги унинг сиесий ва рахбарлик 
фчолиятидан кура, исломий илмлар- 
нинг шаклланишидаги пешкадамлигида 
купрок намоён булган.
А.и.М. илк даврларданок Исломни ка­
бул килгани, Пайгамбар (с.а.в.) б-н якин 
муносабатлари сабабли Ул Зотдан жуда 
куп хэдис эшитган ва ривоят килган. 
Бундан та'чкари, Умар, Усмон, Али (р.а.) 
ва б. 
сацобал
ар оркали ривоят килган ха- 
дислари хам бор. Ундан Абу Мусо ал-Ашъ- 
арий, Ибн Аббос, Имрон ибн ал-Хусойн, 
Жобир ибн Абдуллох Анас ибн Молик 
каби куплаб са^оболар, Алкама ибн 
Кайс, Масрук, Асвад ибн Язид, Абийда 
ас-Салмоний, Амр ибн Шурахбил, Х,орис 
ибн Цайс ва б. улуг 
тобеъинлар
хадис 
риБЛят килганлар. У томондан ривоят 
Килинган 848 та хадиснинг аксарияти- 
ни шахсан Расулуллох (с.а.в.)дан ривоят 
Килган. Мазкур хадисларнинг аксари- 
яти Ахмад ибн Х,анбалнинг 
«Муснад
» 
ва Имом ат-Термизийнинг 
«Сунан»
ла- 
ридан жой олган. Имом ал-Бухорий ва 
Имом Муслим А.и.М.нинг олтмиш турт- 
та хадисини билиттифок 
«Сах,йх,»
лари- 
га киритганлар. Бундан ташкари, Имом 
ал-Бухорий 21 та, Имом Муслим эса 35 та 
хэдиски мустакил равишда уз асарлари- 
га киритганлар. Шунга мувофик, Имом
ал-Бухорий А.и.М дан ривоят килинган 
хадисларнинг 85 тасини, Имом Муслим 
99 тасини уз «Со^й^»ларида зикр кил- 
га члари маълум булади. Илк даврларда 
хадисларнинг ёзилишига карши булган 
А.и.М. хадис ривоятига ута диккат б-н 
ёндашганлиги маълум.
А.и.М. Ирок 
тафсир
мактабининг асо- 
сини ташкил этиб, Куръон илмларининг 
шаклланишида хам мухим хизматлар 
курсатган. Ирокмактаби 
фищ
да булгани 
каби 
тафсирда
хам 
рай
га ахамият берган 
ва бу илмларни кейинги авлодларга ет- 
казишга хизмат калган куплаб нуфузли 
олимларни етиштирган. А.и.М.нинг илми 
тугридан-тугри Пайгамбар (с.а.в.)га асос- 
ланади. Расулуллох (с.а.в.) ёкимли овоз 
сохиби булган А.и.М.нинг Куръон тило- 
ватини завк б-н тинглардилар. У 
сацоба- 
лар орасидаги Куръон хофизларининг 
пешкадамларидан бири булган. Узидан 
ривоят килинган хабарга кура, етмиш- 
дан ортиксурани Пайгамбар (с.а.в.)нинг 
шахсан узларидан таълим олган (Ал-Бу­
хорий. 
Фазаил ал-Куръан.
8). А.и.М.нинг 
узи туплаган ва унга нисбат берилган 
Мустаф
нусхаси мавжуд. Мазкур нусха- 
нинг халифа Абу Бакр (р.а.) томонидан 
тартиб берилиб, Усмон (р.а.) томони­
дан купайтирилган расмий 
Мусцафдан 
фарки - сураларнинг тартиби, баъзи ка- 
лималарнинг имлоси ва баъзи уринлар- 
да 
тафсир
кабилидаги иловаларнинг уч- 
раши каби хусусиятлардир. А.и.М.га оид 
нусхада учрайдиган изох сифатида кел- 
тирилган иловалар ва фаркли 
цироат 
шакллари унинг кейинги хаётий гоясига 
таъсир утказганидан ташкари, Куръон 
хукмларини урганиш ва ургатишда фой- 
дали булди. А.и.М. 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   218   219   220   221   222   223   224   225   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish