Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet221/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   217   218   219   220   221   222   223   224   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Масжид ан-Набавийнинг
ор- 
ка томонидан уй ажратилган. Унинг 
узига Расулуллох (с.а.в.]нинг уйларига 
бемалол кириб-чикиши учун рухсат бе- 
рилган. Х,атто, бундай якин муносабат 
сабабли бегоналар уларни Пайгамбар 
(с.а.в.) оиласидан деб хисобларди. Узи- 
ни Расулуллох, (с.а.в.)нинг хизматлари- 
га багишлаган А.и.М., Пайгамбар (с.а.в.) 
нинг оёк кийимларини тугрилар, йулда 
олдиларида горар, ювинаётганларида 
парда тутар ва уйкудаликларида ибодат 
учун уйготар, утирганларида оёк; ки­
йимларини ечиб куяр эди. Овози ёкимли 
булиб, Куръонни жуда гузал укир эди. 
А.и.М. 
са^обалар
орасида ахлок ва яшаш 
тарзида Расулуллох, (с.а.в.)га энг куп ух- 
шаган киши сифатида эътироф этилади. 
Пайгамбар (с.а.в.)нинг хаёт тарзлари, 
киёфалари, ахлок ва муносабатларини 
урнак килишда гайрат курсатган. Бир 
томондан Пайгамбар (с.а.в.)нинг хиз- 
матларида булса, бошка томондан янги 
мусулмон булганларга Исломни урга- 
тар эди. А.и.М. 
Уфд жангида
Пайгамбар 
(с.а.в.)нинг ёнларидан айрилмаган бир 
канча кишидан бири булган. Пайгамбар 
(с.а.в.)нинг вафотларидан кейинги 
Ридда 
во^еаларида
Мадина ш.нинг химояси ва 
мудофааси учун халифа Абу Бакр (р.а.) 
тарафидан тайинланганлар орасидан 
А.и.М. хам жой олган.
А.и.М. Умар (р.а.) тарафидан Куфа 
козилиги ва 
байтулмол
идораси б-н 
шугулланишга тайинланади. Кейинча­
лик Шурайхнинг кози этиб тайинлани- 
ши, унинг факат 
байтулмол
идораси- 
даги вазифасида колдиради. Умар (р.а.) 
вафотидан сунг Мадинага кайтади ва 
бир муддат у ерда колади. Усмон (р.а.) 
халифа булгач, у томонидан Куфадаги 
вазифасига кайта тайинланади. Шун-
дан келиб чикиб, А. Ян Венсинк (A.J. 
Wensinck)HHHr 
А.и.М. идоравий ишлар- 
ни тушунмаган деган иддаоси (/А V, 772) 
Хеч кандай асосга эга эмаслигини айтиш 
мумкин. А.и.М.нинг кобилияти х;акида 
Расулуллох (с.а.в.)нинг айтган сузлари 
етарли далил була олади: «Агар уларга 
маслахатлашмасдан бир амир (йулбош- 
чи) тайин этганимда эди, Ибн Умму Абд- 
ни тайинлар эдим» (Имом ат-Термизий. 
«Мана^иб»,
38). Умар (р.а.) шомликларга 
куплаб хадя бериш б-н уларни узлари- 
дан устун кураётганини айтган куфа- 
ликларга А.и.М.ни Куфага рахбар этиб 
тайинлаши (Ибн К|айюм. 
Иълам ал-му- 
вак,к,иъйн.
I, 17) хам халифа наздида, 
унинг рахбар сифатидаги мавкеини 
курсатади. Умар (р.а.)нинг Куфадаги во­
лийси булган Аммор ибн Ёсир ва Усмон 
(р.а.) даврида уша ерда волийлик килган 
Саъд ибн Абу Ваккос каби буюк 
сацоба- 
лар б-н А.и.М.нинг баъзи мавзуларда 
карашлари бошка-бошкалиги, номла- 
ри зикр килинган волийлар вазифадан 
олинганидан сунг А.и.М. узок муддат 
мазкур лавозимда колиши, Венсинкнинг 
иддаоси асоссиз эканига яна бошка бир 
далилдир. Куфада расмий вазифаси б-н 
бирга илмий фаолияти ва етиштирган 
талабалари воситасида Куфа 
тафсйр
ва 
фик%
мактабларининг асосчиси деб то- 
пилган А.и.М., кейинчалик Усмон (р.а.) 
томонидан Мадинага чакирилади. Хали- 
фанинг Абу Зарр (р.а.)ни Рабазада яшаш 
учун мажбурлаб жунатгани ва расмий 
Мусцафга
зид келиши мумкинлиги 
ташвишида баъзи шахсларнинг кулида 
сакланаётган 
мусцафларни
ёкиш хаки­
даги буйруги кабилар А.и.М.нинг Усмон 
(р.а.)дан ранжишига сабаб булади. Ку- 
фаликлар уни химоя килишларини ваъ- 
да берадилар. А.и.М. улардан айрилиш- 
ни истамаса-да, фитналар тугилишига 
сабабчи булиб колишни хохламаслигини 
айтиб, Усмон (р.а.) амрига буйсунади ва 
Мадинага кайтади. А.и.М. Мадинада бир 
канча вакт колганидан сунг хасталаниб,
195


АБДУЛЛОХ, ИБН МАСЪУД
олтмиш ёшида вафот этади. Жаноза 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   217   218   219   220   221   222   223   224   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish