Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet227/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   223   224   225   226   227   228   229   230   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

умавийларга
АБДУЛЛОХ, ИБН МУОВИЯ
нисбатан цошимийлар муносиброк эка­
нини айтиб, уни исён килишга таргиб 
килишади. А.и.М. 744 й. окт.ида исён 
бошлайди. У атрофида дастлаб Мугий- 
ра ибн Саъид бошчилигидаги кичик гу- 
рух,га ва зайдийлардгн ташкил топган 
купчилик тарафдорларга эга булади. Бу 
исённингасл сабабини Али (к.в.)нингна­
бираси Абу Хошимнинг улимидан кейин 
юзага чиккан вокеаларга боглаганлар 
*ам бор. Зеро, Абу Х,ошимнинг улимидан 
кейин унга алокадор булганларнинг бир 
кисми имомлик даъвосида булган эди­
лар. Улардан айримлари Абу Хршимнинг, 
имомликни Абдуллох, ибн Аббоснинг 
набираси Мух,аммадга, бошкалари ака- 
сининг ум и Хасан ибн Алига, яна бошка­
лари эса, Абдуллох, ибн Амр ал-Киндийга 
васият этганини даъво килганлар,
Хатто, бу охирги имомга ишонганлар 
Абу Х,ошимдаги ило^ий рух,нинг унга 
утганини айтишади. Бирок; Абдуллох, 
ибн Амр узига тарафдор булганлардан 
байъат олмаган эди. Маълум вактдан 
сунг, унга тобе булиб куринганларнинг 
катта кисми уни хиёнатда айблаб, ундан 
узоклашадилар. Улар узларига бошка 
имом кидира бошлайдилар. А.и.М.нинг 
сиёсий *аёти мана шу гурух, б-н кели- 
шиб, узини имом деб эълон килиши б-н 
бошланган. Вокеаларнинг ривожлани- 
ши б-н волий исёнчиларга карши юриш 
бошлаганда А.и.М. ва унинг тарафдорла- 
ри жанг майдонини тарк этиб, Куфадаги 
ички калъага яширинадилар.
Кейинчалик шахдрни тарк этиш шарти 
б-н уларга омонлик берилади. А.и.М. якин- 
лари б-н бирга Эронга юриш килиб, аввал 
Исфахрнни, кейин эса Истахр, Жибол, Кир- 
мон,Хузистон ва Кумисни кулга киритади. 
Унинг тарафдорлари орасида араб булма- 
ганлар б-н бирга, Шайбон ибн Абдулазиз 
бошчилигидаги хорижийлар, Абу-л-Аббос 
ас-Саффох, Абу Жаъфар ал-Мансур ва Исо 
ибн Али каби аббосийлар, Умар ибн Сухэйл 
ибн Абдуллой ва Сулаймон ибн Хишом 
сингариумавий етакчилари бор эди.
202


а б д у л л о х

и б н
м у с ъ а б
Улар умумий душманлари *исоблан- 
ган Марвонга карши бирлашган эдилар. 
А.и.М. бу кучлар ердами б-н худудда уз 
*окимиятини кучаитиради, уз номидан 
пул зарб килдиради. Марвон халифа- 
лик макомини олгач, х,окимиятни кулга 
олиши б-н кумоидонлардан Омир ибн 
Зуборани унга карши жунатади. Жангда 
маглуб булган А.и.М. Хуросонга кочади 
(129/746-47 и.). А.и.М. бу ерда аббосий­
лар номидан фаолият олиб бораетган 
Абу Муслимдан ёрдам олишига ишонган 
эди. Аммо кутилгандек булиб чикмай- 
ди. Абу Муслим уни *ибсга олади, бир
оз вак-г утиб А.и.М. улдирилади. М уъта 
жангидаги фидокорлиги сабабли Пай­
гамбар (с.а.в.) томонидан Зулжана^айн 
лакаби берилган Жаъфари Тайёрнинг 
лакабига нисбат берилиб, А.и.М.нинг 
атрофига йигилган ва уни имом деб 
тан олганларга жанощйя дейилган. Бу 
гуру*нинг эътикодига кура, ило*ий рух. 
Одам (а.с.)дан бошлаб жами пайгамбар- 
ларга утиб келган, Пайгамбар (с.а.в.) 
дан Али (к.в.)га, ундан эса уч угли (Ха­
сан, Хусайн, Мухаммад (р.а.)га утган. 
Ни*оясида А.и.М.га етиб келган. Шун- 
дай килиб, ило*ийлик ва пайгамбарлик 
кучи А.и.М.да мужассамлашган. Бу гуру* 
А.и.М.ни уз тарафдорларига гайбни би- 
лишини айтганини ва «Илм менинг кал- 
бимда кузикоринлаб, ям-яшил утлардек 
усмокда», деганини даъво килишади. 
Жаноуийя га мансубларнинг таносух,- 
га ишонганлари, щ ём ат, ж ан н ат ва 
жа^аннамни инкор килганлари, *аром 
нарсаларни *алол деб кабул килганла­
ри, ибодатларни эса Али (к.в.) оиласи- 
дан айримларга боглаганлари айтила- 
ди. Аммо А.и.М.га тобе булган гуру*нинг 
у *аётлигида бу каби Исломдан ташкари 
булган тушунчалар ва хатти-*аракат- 
ларни амалга оширганларини, унинг 
узинам буларни маъкуллаганини исбот- 
ловчи аникдалиллар мавжуд эмас.
А.и.М. тарафдорлари унинг вафотидан 
кейин *ам *аётда колгани ёки улса-да,
ру*и %орисийянинг раиси Ис*ок ибн Зайд 
ибн Хорис ал-Ансорийга утганини даъво 
Килганлар.
Ад.: Ибн Кутайба. Ал-Маъариф. - Копира: 1960. 
207; Ат-Табарнй. Тарйх. - Лейден: 1879-1901. И. 
1879-1887, 1902, 1947-1948, 1976-1981; Абу-л- 
Фараж. Ал-А га ни. - Ко\ира: 1868. XII, 225-231; Ибн 
ал-Асир. Ал-Камил. -Лейден: 1851-76. V, 324-327, 
370-373; К. V. Zettersteen. «Abdullah». iA. I, 35-36; 
D. M. Dunlop. «Abdallah b. Moavia». Elr., I. 183-184; 
Elhcm Ruhi Figlali. «Abdullah b. Muaviye», TDV iA. - 
Istanbul: 1988.1.118-119.
Ададм Рухнй Фиглолкй 
АБДУЛЛОХ, ИБН МУСЪАБ
>
(jj «ill -Lit
Абу Бакр Абдулло* ибн Мусъаб 
ибн Собит ибн Абдулло* ибн Зубайр 
(тахм.114/732, ? - 184/800, Ракка) 
Волий, шоир ва му*аддис

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   223   224   225   226   227   228   229   230   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish