Йук>, холи оламда мавжуддир шас}щат,
Йу%, холи тебранар мехр бешиги.
Тавба %ил, тавба щш,
тавба %ил фак,ат,
Сенга очи% фацат тавба эшиги.
Учинчи гурух - ёмонликдан кайта
риш мавзусидаги шеърлар туркумда
аксариятни ташкил эта
ди. «Инсон», «Дузахийлар»,
«Дуо», «Мархумлар шаъ-
ни», «Риоя», «Шох ва гадо»,
«Х,асад», «Кибр» ва х*к-
«Инсон» шеърида Аллох
таолонинг Одамни ярал-
мишлар ичида мукаррам
килгани,
буни
эътироф
этмагани учун Иблиснинг
Аршдан кувилгани эслана-
ди ва мана бундай поэтик
хул о сага келинади:
138
АБДУЛЛА ОРИПОВ
Кузингнингунгида усгандекэкан,
Раббим х;ам огоцдир %ар зум х,ар ишдан.
Рузаю переезда муддат бор, лекин
Хамиша %азар к;ил %аром-царшидан.
Бир-бирига улим тилаган кишилар-
нинг окибати; мархумларнинг амал даф-
тари ёпилгани, улар ортидан тош отиш
номакбуллиги; узгаларни камситиш айб
экани; мусулмон умматининг х,асад ва
риедан кайтарилгани х,ацидаги хадис-
ларга битилган назмий шархлар хам
шоирнинг бу борадаги беназир салохия-
тини курсатади.
«Хчкм ат садолари» туркуми 1992 й.
Узбекистон мусулмонлари диний идо
раси томонидан эълон килинган тан-
ловда голиб деб топилиб, А.О. ,\аж са-
фарига йулланма б-н такдирланди. Уша
йили шоир х,аж ибодатини адо этади.
Ана шу муборак сафар давомида «Хаж
дафтари» туркуми езилган. Уни очиб
берувчи «Каъбатуллоу» шеърида «Ин-
софу диёнат унутилган, томирларда-
ги кон айниган, хакикат йуклиги боис
ёлгон яшнаган» кезларни алам б-н ка-
ламга олади. Истиклол боис «юрт хидо-
ятга юз бургани учун шукрона» айтади,
«Хак деган она замин бахтини сураб»
илтижолар килади. Туркумдаги энг
дардчил, теран фалсафа б-н сугорилган
шеърлар муътабар сиймо - она васфи-
га багишланган. Шоир Каъба копкаси-
да турган посбонга хитоб килиб, уни
аввал оналарнинг йулларини очишга,
уларнинг пойига тиз чукиб, тавоф ки
лишга, кулларини упиб, кузга суртишга
чакиради.
Хожар онамизнинг нидоси сабаб
Каъбада куз очган Оби Зам-зам цам.
Бирумр талпинмиш онага к,араб,
Не-ие пайгамбарлар кузларида нам.
Х аж зиёратига миллионлаб одамлар
боради, лекин адиблар уларнинг ораси
да унча хам куп булмайди. Улар баъзан
оддий одам хисэтмаган туйгуларни туя-
ди. «Арафот» шеъри бу жих,атдан алохи
да кимматга эга.
Арафот тогининг этакларида
Курдим к,иёматнинг аломатларин.
Хамма бир хил либос - эцром сарида,
Кайтадан варацларумр дафтарин.
Мажрух, боладан мункиллаган чолга-
ча «Лаббайкаллох!» - дея илтижо кила
ди. Шу онда кимдир ташналикдан инг-
раетган булса, кимнингдир хаёти адо
булаётир. Намоз вакти келгач, тумонат
муслим кузда жикка ёш б-н саждага эги-
лади - яна кайта бош кутара оладими,
йукми, ноаён. Шундай огир синовдан ут
ган шоир мана бу тарзда шукрона айтади:
Хиёмат нима деб сурама энди,
Унинг бир саунасин курсатди Аллоц.
Зур денгиз тонггача %айнади, тинди,
Синовданутганим рост булсин, валлоц!
Шоирнинг х,аж сафаридан чикарган
бадиий умумлашмаси хар бир укувчи
калбида акс садо берадиган даражада
таъсирчан:
Кезиб бу шауарни балки цоргайсан
Ва лекин Аллоуга дилинг ёргайсан.
Адаша-адаша Маккани топдинг,
Энди адашсанг гар к,айга боргайсан?!
«Жаннатга йул» - А.О.нинг бадиий-
эстетик тафаккури кулами нечоглик
кенг эканини курсатган драма. Айрим
тадкикотчилар уни А.О.нинг узи узбек
тилига таржима килган Данте Алигье-
рининг «Илоций комедия»си таъсирида
ёзилганини таъкидлайдилар. Аспида,
улар бирида Шарк - Ислом тафаккури, ик-
кинчисида эса Гарб - насронийлик дунё-
караши етакчилик килиши жихатидан
жиддий фарк килади. «Жаннатга йул»
поэтик услубнинг узига хослиги, тасвир
замирига сингдирилган хдёт фалсафаси-
нинг теранлиги ва бадиий талкиннинг
куп катламли эканига кура узбек шеърий
драмачилигида янгилик хисобланади.
Шоир ижодида Имом ал-Бухорийнинг
хадис илмида тутган урни, аллома зиё-
ратгохининг утмиши ва бугуни киёсан
бадиий талкин этилади. Имом ал-Бухо
рийнинг хадис илми ривожида тутган
урни мана бундай ифодаланган:
139
«)(адис чунг илм булди,
Е ти б Хацнинг ризоси.
А йтса арзир, Бухорий
Пайгамбарнинг мирзоси».
А.О, 1990 й.дан Узбекистон Олий Кен-
гаши, 1995 й.дан Узбекистон Республи-
каси Олий Мажлиси депутати, 2005-
2010 й.ларда Узбекистон Республикаси
Олий Мажлиси Сенати аъзоси сифатида
хам диний-миллий цадриятларимизни
тиклаш, ривожлантириш ишига муно-
сиб хисса кушган. Давлат ва жамоат ар-
боби сифатида бу борадаги хизматлари
учун А.О. Калифорния (АКШ ) Фан, таъ
лим, саноат ва санъат халкаро академия-
сининг хакиций аъзоси. Сока ун-ти (Япо
ния) фахрий профессори (2003), Жахон
интеллектуал мулк ташкилоти томони
дан «WIPO Creativity Award» олтин меда
ли совриндори (2007) булган.
Ас: Танланган асарлар [8 ж.ли]. - Т.:
2001-2016.
Ад.: М. Кушжонов, С. Мели. Абдулла Орипов. -
Т.: 2000; Н. Жабборов. Суз гу^арининг шарафи. //
Узбекистон адабиёти ва санъати, 2005 й. 6 май;
Гузал ташбиц, сирли рух,... //Узбекистан адабиети
ва санъати, 2007 й. 26 окт.; Уф ^а таигланган куп-
рик. //Узбекистон адабиёти ва санъати, 2015 й. 20
март; А. Кучимов. Мен шоирман, истасачгиз шу... -
Т.: 2018.
Нурбой Жабборов
Do'stlaringiz bilan baham: |