Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet178/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

«Ме^робдан чаён» деб номланиши сабаби 
узини зохиран мусулмон курсатувчи, бо- 
тини кир, калби фитна-фасодга мойил, 
уз шахсий манфаатини миллат ва дин 
манфаатидан устун курувчи тубан ким- 
салар образини тасвирлаш оркали уша 
мураккаб замонда Туркистон улкасидаги 
колоклик, инкироз сабабларини курса- 
тиш булган. АД. бу романи оркали мил- 
латга латофатини хам, кабохатини хам 
очик-ойдин к>фсатишни максад килган.
АД. мураккаб ва зиддиятли даврда 
яшаб ижод килди. Муттасил давом эт­
ган таъкибу тазйикларга карамай, эъти- 
кодида собит колди, Ватан ва миллат 
манфаатини хар нарсадан устун билд и, 
Хак ва хакикат йулидан огмади. Асарла­
рида уша замонда айтиш хатарли булган 
Хакикатларни аксэттирди. Табиийки, бу 
фазилатлар унинг бошига ададсиз кул-
143


фатлар ёгилишига сабаб булди. 1926 й. 
«аксилинкилобий харакат килганлик»да 
айбланиб камокка олинди, суд килинди. 
А.К- 
судда уз шаънини мардона химоя 
килди. Шуролар утган асрнинг 30-й.ла- 
рида миллатнинг ор-номуси тимсоли 
булган зиёлиларни бирин-кетин катагон 
гирдобига мах,кум эта бошлади. 1937 й. 
31 дек.да 
А.К. 
иккинчи марта камокка 
олинди. Буюк ёзувчига «халк душмани», 
«миллатчи», «аксилинкилобчи» сингари 
айблар куйилди. Машъум 1938 й. 4 окт.да 
А.К-, 
Чулпон ва Фитрат отиб улдирилди. 
Шуролар хукумати буюк адибни жисмо- 
нан махв этиш б-н кифояланмади. Уни 
авлодлар калбидан ва хотирасидан хам 
бутунлай сикиб чикаришга интилди. 
Лекин 
А.К- 
асарларини миллат зиёли- 
лари, ёш авлод калбидан учира олмади. 
1957 й. адиб окланди. Асарлари айрим 
кискартиришлар б-н чоп этилди, адабий 
мероси юзасидан тадкикотлар килинди. 
1991 й. Узбекистон миллий истиклол- 
га эришгандан сунг эса унинг ижодий 
меросини илмий урганиш чин маънода 
янги боскичга кутарилди. Ёзувчи ада­
бий мероси буйича унлаб докторлик ва 
номзодлик диссертациялари химоя ки­
линди. Адиб асарлари урта, урта махсус 
ва олий таълим дастурларига, дарслик- 
ларига киритилди. «Уткан кунлар» ва 
«Ме^робдан чаён» романлари асосида 
кинофильмлар (1969,1973,1996) ва куп 
серияли телефильмлар яратилган. Адиб 
асарларининг беш жилдлиги нашр этил­
ди. Тошкент ш. Самарканд дарвозаси 
махалласида жойлашган улуг адиб яшаб 
ижод килган уй ва бог ховли худудида 
бог-музей ташкил этиш ишлари бошлаб 
юборилди. Бу вокеа 
А.К- 
номини абадий- 
лаштириш, улуг ёзувчининг бекиёс ада­
бий меросини келажак авлодларга етка- 
зиш йулида хакикий маънода тарихий 
адолатнинг тикланишидир.
Ас.: «Уткан кунлар», «Мех;робдан чаён».
Ад.: Ойбек. Асарлар [19 жилдли], 16-жилд (Аб­
дулла Крдирийнинг ижодий Орли). - Т.: 1979; X- Ко-
АБДУЛЛАТИФ АЛ-БАРДОДИЙ
144
дирий. О там цацида. - Т.: 1983; Абдулла Цодирий за- 
мондошлари хотирасида. - Т.: 1988; I I. Бокий. Кртл- 
нома. - Т.: 1992; М. Кушжоисш. Узбекиингрзлчги.-Т.: 
1994; У. Норматои. Кодириймуъжизаси. - Т.: 2010; Б. 
Косимов. Уйгонганмиллатмаърифати. (Куеш бор- 
лигидай ойдии х,акик;ат). - Т.: 2011; Б. Каримов. Ко- 
дчрий насри - нафосат к,асри. - Т.: 2014; Б. Каримов. 
Абдулла Крдирий ва герменевтик тафаккур. - Т.; 
2014; У. Журакулоп. Назарив поэтика масалалари 
(Биринчиузбекромани - «Уткан кунлар»), - Т.: 2015.
Нурбой Жабборов
АБДУЛЛАТИФ АЛ-БАРДОДИЙ
1 fljklll 
Xf.
Муваффакуддин Абдуллатиф 
ибн Юсуф ибн Мухаммад 
(557/1162 - Багдод - 12.1.629/8.11.1231) 
Табиб, файласуф, куп киррали 
Ислом олими
Абдуллатиф ал-Багдодий паст буйли, 
заиф куринишга эга булган. Шу сабабдан 
Ибн Нукта ва Ибн Лаббод кунялари б-н 
хам зикр килинади. Асли Мосул (Ирок- 
нинг шим. кисмидаги шахар)лик оилага 
мансуб булиб, отаси Юсуф ва амакиси Су­
лаймон диний хамда дунёвий илмларда 
пешкадам олимлардан булганлари маъ­
лум. Замондоши булган Ибн Абу Усайбия 
узининг «Уйун ал-анбаъ» номли асарида 
зикр килишича, А.ал-Б. жуда кичик ёшда
- «уйин завкини тотмасданок» тахсилини 
бошлаган. Куръони каримни ёд олгани- 
дан сунг, аввал хадис, кейин фищ, тил ва 
адабиёт сохаларидаги асосий матнларни 
урганиб, ижоза олган. Кейинчалик илм 
талабида даврининг илм ва маданият 
марказларига сафар килади. Борган хар 
жойида илм б-н машгул булади, илмий 
мажлисларда катнашади. Магрибдан Баг- 
додга келган Ибн ат-Тотлийдан фалсафий 
илмларни урганганидан кейин, бир муд- 
дат Ибн Сино, Бахманёр ва ал-Газзолий 
асарларини укийди. 1189 й.да Мосул га 
сафар килади ва замонасининг таник- 
ли олими Камолуддин ибн Юнус б-н та- 
нишиб, ундан сабок олади. Мосулдалик 
чогида Ибн Мухожир мадрасаси ва Дор 
ал-хэдисда мударрислик килган А.ал-Б.


АБДУЛЛАТИФ АЛ-БАРДОДИЙ
ас-Сухраварди й асарларини таджик; этади 
ва уни кескин танкид килади. 1190 й.да 
Шомга сафар килиб, Тожуддин ал-Киндий 
б-н мунозараларда булади ва унинг ил­
мий устунлиги киска вакт ичида атроф- 
га ёйилади. Бир йил да и сунг Куддус ва 
Мисрга сафар килади. Мисрда Абу-л- 
Косим аш-Шориий, Есин ас-Симёий ва 
машхур я худ и й файласуфи Ибн Маймун 
каби даврининг буюк олимлари б-н та­
нишади. А.ал-Б. Абу-л-К;осим аш-Шориий- 
дан ал-Форобий, Искандар Афродисий ва 
Фемистий (Themistius) каби Аристотель 
шорихларининг асарларини урганади. 
Саёхатлари чогида уша даврларда бу ер- 
ларга хоким булган Айюбий хонадонидан 
узига нисбатан катта кизикишни куради, 
хусусан, Салохуддиининг илтифотларига 
эришади. У Мисрдан яна Куддус га, у ерда н 
Шомга кайтади. А.ал-Б. 1199-1201 й.лар 
мобайнида Мисрда булади, мазкур йил* 
ларда у ерда вужудга келган кийинчилик, 
Миср халкининг моддий ва маънавий 
паришонлигига гувох булади. У узининг 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish