Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet179/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   175   176   177   178   179   180   181   182   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

«Ал-Ифада ва-л-иътибар» номли катта 
асарида мазкур иктисодий ва ижтимоий 
инкирозни батафсил баён килган. А.ал-Б.
1206 й.да Куддусдаги Масжид ал-Ак;со/\а,
1207 й.даэса Шомнинг Азизийя мадраса- 
сида мударрислик килади. Унинг Шомда- 
ги дарслари, асосан, тиббиёт б-н боглик
булган. Зеро, унинг тиб илми б-н боглик 
мухим асарларини шу ерда ёзганлиги 
хакида тахминлар мавжуд.
А.ал-Б.нинг хаёти кизгин илмий фао- 
лият б-н кечган. 629/1230 й.да %аж ибо- 
датини адо килиш учун сафарга чикиб, 
ватани Багдодга боради ва мазкур йилда 
вафот этади. Баъзи муаллифлар А.ал-Б. 
ни Ислом фалсафасининг хеч бир мак- 
табини тан олмаган файласуф, деб эъти­
роф килсалар-да, уни Аристотел анъана- 
сининг Ислом оламидаги давомчиси, деб 
хисоблаш мумкин. Чунки у Аристотел- 
нинг физика, матефизика, психология 
ва табиий фанлар сохасига тааллукли 
асарлари устида тадкикот олиб борган, 
баъзида уларни изохлаган, баъзан эса 
хошиялар ёзиш б-н тушунтиришга ха- 
ракат килган. Ал-Форобийнинг мантик 
куллиётига хам шарх ва хошиялар ёзган. 
У, шунингдек, Ибн Синонинг баъзи на- 
зарияларига раддиялар берган. Бизгача 
етиб келган «Фи мо боъд аш-тобйъо» 
номли асарини хам Аристотелга нисбат 
берилган, Урта аср насроний ва Ислом 
дунёсида машхур булган «Ал-Хайр ал- 
ма%з» асари таъсирида езган. Буларнинг 
барчаси А.ал-Б.нинг ал-Форобий-Ибн 
Сино мактабига боглик машшоий фай­
ласуф булганини курсатади. (Машшо- 
ийлик ёки машшоий мактаби - табиий


АБДУЛЛАТИФ ЛУТФИЙ АЛ-ХАРПУТИЙ
фалсафанинг таъсиридан сунг, Ислом 
фалсафасида бошланган рационалистик 
фалсафий тенденциянинг тизимлашу- 
видан косил булган мактаб. Юнонча пе- 
рипатетизмнингарабча атамаси ва арис- 
тотелизмнинг Ислом фалсафасига таъ- 
сири остида булган фалсафий каракат).
Манбаларда А.ал-Б. каламига мансуб 
асарларнинг кенг руйхати мавжуд. Унинг 
тиббиёт, фалсафа, мантик ва б. фанларга 
оид 160 дан ортик асарлари бор. Булар- 
дан 53 таси тиббиёт ва фармакология, 4 
таси зоология, 4 таси ботаника, 22 таси 
мантик, 18 таси фалсафа, 13 таси но.\в, 8 
таси х,адис, 2 таси тафсир, 2 таси фищ,
2 таси калом, 10 таси методология ва 
тарйх, 4 таси ахлоц ва сиёсат мавзула- 
рига багишланган. Колганлари эса тил
адабий танкид, математика, саёкат хо- 
тиралари, минерология каби сох,аларга 
оиддир. Бизгача бу асарлардан бир неч- 
тасигина етиб келган, холос.
Улар ичида А.ал-Б.нинг Гарб ва Ислом 
оламида машхур булган «Ал-Ифада ва- 
л-иътибар» асари кам бор. Мисрдалик 
чогида ёзилган, кажм жих,атидан кичик, 
бирок мокиятан бой булган мазкур асар 
уша даврдаги Мисрнинг географияси
топографияси, ижтимоий ва иктисодий 
ах,воли х,акида кимматли маълумотлар 
берувчи мух,им манбадир. Асар 18-а. бош- 
ларидан эътиборан Гарб дунёсида хам 
машхур булган, лотин, немис ва француз 
тилларига таржима килинган. Муал- 
лифнинг беш хиссиётни тиббий нуктаи 
назардан тадкик килган икки маколаси 
«Мак;алатан фи-л-х,авас» ва канд касал- 
лиги х,акидаги асари «Рисала фи-л-мараз 
ал-мусамма дийабитис» номи б-н нашр 
этилган (Кувайт, 1972). Канд касаллиги 
устида хитойлик х,аким Ли Хсюан 7-а. 
да илк тадкикотларни олиб борган бул­
са-да, А.ал-Б. бу касалликнинг жигар б-н 
боглик экани ва унга таъсирини илк ма- 
ротаба исбот килган.
Ад.: Абдуллатиф ал-Багдодий. Мац&латан 
фи-л-цавас. - Кувайт: 1972; Ибн ал-Кифтий. Ин-
ба.\ ар-руват. II, 193-196; Аз-3а*абий. Сийар. XXII, 
320-323; Ас-Субкнй. Тобагот аш-шафиъийОа. VIII, 
313; Хожм Халифа. Кашф аз-зунун. I, 30, 696; II, 
1169, 1274, 1315, 1361, 1466, 1937, 1996; Ибн ал- 
Имод. Ш азарйт аз-за^аб. - Кох,ира: 1934-35. V, 132; 
S. М. Stern. «Abd al-Latif al-Baghdadi». EP (Ing.J. I, 
74; Brockelmann. GAL. I, 632-633; Suppl., I, 880-881; 
Sezgin. GAS. Ill, 30-31, 33, 411; IV, 9-10, 289; VI, 
100; VII, 143-144; M. Tli. Moutsma. «Abdiillaty>. IA. 1, 
92; Mahmut Kaya. «AbclCillatif el-Bagdndi». TDV IA. - 
Istanbul: 1988.1,254-255.
Ма.\муд Коя
АБДУЛЛАТИФ ЛУТФИЙ АЛ-ХАРПУТИЙ 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   175   176   177   178   179   180   181   182   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish