Энциклопедияси si ’cyclo paedia of


Выдающиеся памятники архитектуры Узбекистана



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet184/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   180   181   182   183   184   185   186   187   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Выдающиеся
памятники архитектуры Узбекистана.
- Т.: 1958.
АБДУЛЛОХ, ХОН МАДРАСАСИ 
дЗД JjC-
Хивадаги меъморий ёдгорлик (1855). 
Ичан калъадаги Аллохкулихон ва Кут- 
луг Мурод Инок мадрасалари оралиги-
да жойлашган. Абдуллох, Хон (Хива хони 
Кутлуг Мурод Инокнинг угли) хотира- 
сига онаси томонидан курдирилган. 
Чорток тар\ли (31,5x28,25 м) булиб, 
бурчакларига гулдаста - минора ишлан- 
ган. Бош тарзидаги кенг равокли пешток 
оркали 3 гумбазли миёнсаройга, у орка­
ли ховл и га утилади. Х,овли (18,9x14,0 м) 
атрофи хужралар б-н уралган. Хужралар 
томи балхи гумбаз б-н ёпилган. Жан. то- 
мондаги гумбазли масжид миенсарой 
б-н богланган. Дарсхоналартархи мураб- 
ба - 4,25x4,25 м. Х,овлига гарбдан энсиз 
йулак оркали кирилади.
Абдулло\Хон мадрасаси. Хива
Ад.: Л.Ю. Маиьковская, В.А. Булатова. 
Памятни­
ки зодчества Хорезма. -
Т.: 1978-
АБДУЛЛОХ, АБУ АВОНА АШ-ШОШИЙ
(?, Тошкент - 899, ?)
Имом, му^аддис
Тарихчи Абу Саъд ас-Самъоний 
узи- 
нинг «Ал-Ансаб» асарида Шошдан куп­
лаб имомлар етишиб чиккаии, Абдуллох, 
Абу Авона аш-Шоший шулар жумласи- 
дан эканини кайд этган. А.А.А.аш-Ш. 
Имом ал-Бухорий, Жаъфар ибн Мухам­
мад 
ал-Фарёбийларнинг 
з а м о н д о ш и
булган. Мазкур муцаддислар узларидан 
ёш булишига карамай, бир неча хадис­
ларни ундан ёзиб олганлар.
Ад.: 
Адабиёт энциклопедиям. -
Т.: «Мумтоз суз», 
2015.50.
150


АБДУЛЛОХ, АЛ-АНСОРИЙ МА^БАРАСИ
АБДУЛЛОХ АЛ-АНСОРИЙ 

д»1 J
jc
Абу Исмоил Абдуллох ибн Абу-л-Мансур 
Мухаммад ал-Ансорий ал-Хиравий 
(396/1006 - Хирот - 482/1088) 
Тасаввуф олими, фацих ва шоир
«Пири Хирот» ва «Шайхул-ислом» нис- 
балари б-н машхур- Абу Хазрат Абу Айюб 
ал-Ансорий авлодидан. Хирот ва Нишо- 
riyp мадрасаларида укиган. Хадис ил­
мини Абу-л-Фазл ал-Жорудий, тазкира 
ва тафсир илмини Хожа Яхе Аммордан 
урганган. Ун турт ешида шеър еза бош- 
лаган. Ешлигидан хадис илмига мехр 
Куйган Абдуллох ал-Ансорий «Насойим 
ул-му%аббат»д,а таъкидланишича, 300 
кишидан хадис эшитиб, ёзиб олган. Уз 
хотираларида кайд килишича, А.ал-А. уч 
юз минг хадисни, араб шеъриятидан 70 
минг байтни, кадимги форсий шеърия­
тидан юз минг байтни ед билган. «Шом 
ва Багдодда булганимда хамиша Куръон 
укиш билан банд булар эдим, кундузи 
эса мадрасада даре берар эдим. Хар куни 
олти варак китоб кучириб, уларни ёдлаб 
олардим. Вактимни аниктаксимлаб, бир 
лахза хам бекор колмас эдим», деб ёза- 
ди ёдномаларида. Ун турт ешидан Балх, 
Нишопур, Туе, Вистом шларида саёхатда 
булган. Рай ш.да Бобо Кухий, Абу-л-Ха- 
сан ал-Хараконий, Нишопурда Абу Саъид 
Абу-л-Хайр б-н куришган. Юсуф ал-Хама- 
донийнинг пири. Алишер Навоий А.ал-А. 
Хакида: «Лакаби Шайхул-исломдур ва 
бу китобда хар ердаким Шайхул-ислом 
вокеъдурур, мутлак мурод ондиндур ва 
ул Абу Мансур Маттул Ансорий фарзанд- 
ларидандур ва Маттул Ансорий Айюб 
Ансорий фарзандидурки, Хазрат Расул 
саллаллоху алайхи васалламнинг сохиби 
рихли эрмиш...» деб таъриф берган. Араб 
ва форс тилларида илмий, тасаввуфий 
ва бадиий асарлар ёзган. Араб тилида 
олти минг байтдан ортик маснавий ва 
икки мингдан ортик рубоий ёзган. Учта 
«Девон» тузган, бирок тула холда саклан-
маган. Муножотлари тасаввуф  адабиё- 
тида юксак кадрланади.
Ас.: «Муножот», «Рисолаи дилу жон» 
(«Дил ва жон рисоласи»), «Канз ус-со- 
ликийн» («Соликлар хазинаси»), «Зод 
ул-мусофирийн» («Мусофирларнинг йул 
озиги»), «Таба^от ус-суфийя» («Суфий- 
лик макомлари»), «Хрфт %исор» («Етти 
калъа»), «Сад майдон» («Юз майдон»), 
«Мух,аббатнома», «Г
1
нжнома», «Крлан- 
дарнома», 
«Насойиц» 
(«Насихатлар»), 
«М усажжот» («Сажълар»), «Маназил ас- 
саирйн» («Сайр килувчилар манзилла- 
ри»), Куръоний мавзудаги «К,иссаи Юсуф» 
асосида «Анис ул-муридийн ва-ш-шамс 
ул-мажолис» («Муридлар дусти ва маж- 
лислар куёши») номи б-н 14 мажлис дои- 
расида насрий асар битган. Шунингдек, 
унинг «Кашфул-асрор ва ъуддатул-аброр» 
номли форсий тилда битилган тафсирк 
хамда Имом Ахмад ибн Ханбал хзкидаги 
«Манок;иб»и ва б. асарлари хам бор.
Ад.: Е.Э. Бертельс. 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   180   181   182   183   184   185   186   187   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish