Энциклопедияси si ’cyclo paedia of


История персидско-таджик­



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet185/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

История персидско-таджик­
ской литературы. -
М.: 1960; Абурраззок;Самаркан- 
днн. 
Матлаи саъдайн ва мажмаи бахрайн. -
Т.: 
«Фан», 1969. 341-342, 355; X- Кароматов. 
Абдуллох
Ансорий ижтимоий
/{арашларининг айрим хусу-
сиятлари / / Адабий мерос.
1981. 3-сон; 
Энциклопе-
дияи адабиети ва санъати тожик. -
Душанбе: 1988.
I, 161-162; Алишер Навоий. 
Мажолис ун-нафоис

МАТ. -
Т.: «Фан», 1997. 231; 
Насойимул-муцаббат /
МАТ. -
Т.: «Фан», 2001. XVII, 171; П. Кзйюмов. 
Тазки-
рашуш-шуаро. -
Т.: 2006. 27.
Хамидулла Болтабоев, 
\амиджон Х.ОМИДИИ
АБДУЛЛОХ АЛ-АНСОРИЙ МАКБАРАСИ
Хирот (Афгонистон)даги меъморий 
ёдгорлик (1425-29) ва машхур зиёрат- 
гох Хазира - макбара атрофи 30 хужра
- хилхона б-н уралган, олдида баланд 
пешток- Хужралар гумбаз томли, улар­
да асосан, темурийлар авлоди - Хирот 
Хукмдорларининг кабрлари булиб, ок. 
кора мармар кабртошлар урнатилган. 
Ал-Ансорий кабри устига кейинчалик 
Бобур ок мармардан ёдгорлик (бал. 7,5 
м) урнаттирган (сакланмаган). Хона
151


АБДУЛЛОХ АЛ-БАРАВИЙ
безагида сирланган гишт, парчин ва мар- 
мар, гирих накшлари ишланган, куфий 
услубда хатлар битилган.
Абдул л о* ал-Ансорий макбараси. )^ирот ш.
Ад.: Ислом. Энциклопедия. - Т.: «УзМЭ ДИН», 
2017.13.
АБДУЛЛ 0 ^ АЛ-БАГАВИЙ
Абу Мухаммад ал-Хусайн ибн Масъуд
ибн Мухаммад ал-Фарро ал-Багавий 
(433/1042,7-516/1122,?)
Факих, мухаддис ва муфассир
«Му^йи ас-сунна», «имом» ва «шайх- 
ул-ислом» номлари б-н эътироф этилган. 
«Фарро» номи муйна б-н шугулланувчи- 
ларга, «ал-Багавий» нисбаси эса, Марв ва 
Х,ирот оралигида жойлашган Хуросоннинг 
Бапнур (Баг) ш.га нисбатан ишлатилган.
Абдуллох ал-Багавийнинг таваллуд 
санаси сифатида Ёкут ал-\амавий «Муъ­
жам ал-булдан»да 433/1042 й.ни, аз-Зи- 
риклий эса 436/1045 й.ни курсатганлар.
А.ал-Б. шрш сунна вал-жамоа эътико- 
дида, шофеъий мазхабида булган.
Илм талабида Хуросоннинг турли 
худудларига сафар килган. Шофеъий 
^а^и^ларидан булиш б-н бирга, у .мухаддис 
ва муфассирлар каторидан хам жой олган,
152
«диннинг устуни», «суннатни тирилти- 
рувчи»унвонларига сазовор булган.
А.ал-Б. нихоятда такводор, сабрли, 
камтарона хает кечирган, зохид инсон 
булган.
Тожуддин ас-Субкий олим ни шундай 
таърифлайди: «Ал-Багавий улуг имом, 
такводор, фак;и%, илм билан амални 
жамлаган обид, муфассир ва мухаддис 
олимдир».
Х,ожи 
Халифа 
«Кашф 
аз-зунун»д а 
А.ал-Б. каламига мансуб тафсир хакида: 
«Беш юз ун олтинчи йилда вафот этган 
Имом ал-Хусайн ибн Масъуд ал-Багавий- 
нинг «Маьалим ат-танзйл» асари урта- 
ча тафсирлардан булиб, улуг сахоболар, 
тобеъинлар ва кейинги давр уламолари- 
дан накл килинган. Уни 805 й.да вафот 
этган аш-Шайх Тожуддин Абу Наср Аб- 
дулваххоб ибн Мухаммад ал-Хусайн мух­
тасар килган», деб зикр килган.
Ал-Хозин узининг тафсирн мукадди- 
масида шундай ёзади: «Ал-Хусайн ибн 
Масъуд ал-Багавийнинг тафсир и шу 
илм сохасидаги шубхадан холи, рост суз- 
ларни жамлаган, шариат ахкомлари баен 
этилган, ажойиб хабарлар ва киссалар 
билан уралган бебахо китоблардандир».
Абу Али ал-Х,асан ибн Мухаммад ибн 
Ахмад ал-Марвазий, Абу Амр Абдулвохид 
ибн Ахмад ибн Абу-л-Косим ал-^иравий, 
Абу-л-^асан Али ибн Юсуф ал-Жувайний, 
Абу Бакр Яъкуб ибн Ахмад ан-Найсобу­
рий, Абу Али Х,ассон ибн Саъид ал-Му- 
найъий, Абу Бакр Мухаммад ибн Абдус­
самад ат-Туробий ал-Марвазий, Хуросон 
шайхи номи б-н танилган Абу-л-Крсим 
Абдулкарим ибн Абдулмалик ибн Талх^а 
ан-Найсобурий ал-Кураший, Абу Солих 
Ахмад ибн Абдулмалик ибн Али ан-Най- 
собурий, Абу Туроб Абдулбокий ибн 
Юсуф ибн Али ал-Марогий 
а ш - Ш о ф еъи й , 
Умар ибн Абдулазиз ал-Фашшоний, Абу- 
л-Х,асан Мухаммад ибн Мухаммад аш-Шу- 
райзий, Абу Саъд Ахмад ибн Мухаммад 
ибн ал-Аббос ал-Хатиб ал-Хумайдий, Абу 
Мухаммад Абдуллох ибн Абдуссамад ибн


АБДУЛЛОХ АД-ДЕХЛАВИЙ
Ахмад ибн Мусо ал-Жавзоний, Абу Жаъ- 
фар Мухаммад ибн Абдуллох, ибн Мухам­
мад ибн Муаллим ат-Тусий, Абу Тохир 
Мухаммад ибн Али ибн Мухаммад ибн 
Али аз-Заррод, Абу Бакр Ахмад ибн Абу 
Наср ал-Куфоний, Абу Мансур Мухам­
мад ибн Абдулмалик ал-Музаффарий 
ас-Сарахсий, Абу Абдуллох Мухаммад 
ибн ал-Фазл ибн Жаъфар ал-Хиракий, 
Абу-л-Хасан Абдуррахмон ибн Мухам­
мад ибн Мухаммад ибн Музаффар ад-До- 
вудий, Абу-л-Хасан Али ибн ал-Хусайн 
ибн ал-Хасан ал-Курайнинийлар А.ал-Б. 
нинг устозлари хисобланади. Уз навба- 
тида, олим бир катор шогирдлар хам 
етиштирган булиб, улар каторида Абу 
Мансур Мухаммад ибн Асъад ибн Мухам­
мад (ваф. 571/1175 й.), мухаддис Абу-л- 
Футух Мухаммад ибн Мухаммад ибн Али 
ат-Тоий ал-Хамазонии (ваф. 555/1160 й.), 
Абу-л-Макорим Фазлуллох ибн Мухам­
мад ан-Навконийларни санаш мумкин.
Ас: «Маъалим ат-танзйл фи-т-таф- 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish