Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet449/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   445   446   447   448   449   450   451   452   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Каъбада намоз
укиётганла- 
рида устиларига туя ичак-чавокларини 
ташлайди. Шунингдек, Сафо тепалигида 
Пайгамбар (с.а.в.) хамарида ёмон сузлар 
айтади. Буни эшитган Хамза (р.а.) 
Каъба 
атрофида утирган А.Ж.ни олдига бориб, 
уни бошига камон уки б-н уриб жарохат 
етказади.
Хижратдан
бир неча йил аввал 
Бани 
Махзум
раислигига тайинланган А.Ж. 
Пайгамбар (с.а.в.) ва мусулмонларга хар 
доим хам кавлий, хам амалий каршилик 
килган. Расулуллох (с.а.в.)нинг Мадинага 
Хиж рат
килишларига тускинлик килиш 
максадида Дор ан-Надвада утказилган 
мажлисда Ул Зотни хар бир кабиладан 
танланган ёшлар томонидан улдириш 
таклифи б-н чиккан ва 
хиж рат
кечаси 
уйларини ураб олиб улдиришни режа- 
лаштирган хам А.Ж. булган.
Пайгамбар (с.а.в.) 
хиж ратнинг
би­
ринчи йили рабиъул-аввал ойида (622 
й., сент.) Хамза (р.а.)ни А.Ж.нинг рахбар- 
лигидаги катта бир тижорат карвонига 
карши сафарга масъул киладилар. «Сийф 
ал-бахр сафари» номи б-н танилган бу 
сафардан жангсиз кайтилган. А.Ж. 
Бадр- 
да 
ансорийлар
томонидан улдирилади. 
А.Ж. катл килинган бошка 
мушриклар 
б-н бирга куриган кудуклардан бирига 
ташланган. Пайгамбар (с.а.в.) томонла- 
ридан «уммат фиръавни», деб сифатлан- 
ган А.Ж.нинг Ислом дини зарарига олиб 
борган фаолияти, Расулуллох (с.а.в.) ва 
с£Щ>баларга килган зулм ва нохакликла- 
ри сабабли куплаб оятлар нозил булган 

Анъом
» 
сураси,
108-оят; 
«Духон» сураси, 
43-46-оятлар; 
«Алац» сураси,
9-18-оят- 
лар). Исломни кабул килган онаси Асмо 
бинт Мухарриба тахм. 
хиж ратнинг
ун 
учинчи йили (634 й.) вафот этган. 
Макка 
фатхидан
кейин мусулмон булган угли
460


АБУ ЗАЙД АН-НАСАФИЙ
Икрима эса машхур волий ва кумондон 
булиб, Исломга хизмат килган.
Ад.: Ал-Бухорий. Магазй. 2, 7, 8, 10, 12; Ибн Хи­
шом. Сйра. - Кохира: 1936,1, 273, 283, 315, 319,320, 
337, 342, 370, 379, 383; II, 6, 16, 28, 29, 32,118,125, 
126,131, 132, 269, 270, 274, 275, 287, 288, 292, 321, 
368; Ибн Саъд. Ат-Табак;ат. I, 202, 203, 209, 227; 
Ал-Балозурий. Ансаб ал-ашраф. 1,124-130,133,142, 
158, 160, 208; Ибн ал-Асир. Ал-Камил. II, 56-63, 67, 
69, 71-73, 83,101,102,105,106,120,129; Аз-Зирик- 
лий. Ал-Аълам. V, 87.; Mehmet АН Караг. «ЕЬй Cehil». 
TDV iA. - istanbul; 1994. X, 117-118; А.А. Али-заде. 
«Абу Джахлъ». Исламский энциклопедический сло­
варь. - М.: «Ансар», 2007. 26; Ислом. Энциклопе­
дия. - Т.; «УзМЭ ДИН», 2017. 22; Абдулмалик ибн 
Хишом ал-Маъофирий. Ас-Сийра ан-набавиййа. - 
Т.: «Шарк», 2011. i (
1
), 210-211, 216-217, 228; I (2), 
264, 267, 273, 294, 379; Алихонтура Соруний. Тари­
хи Муцаммадий. - Т.; «Мовароуннахр», 2017; Шайх 
Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. Ислом тарихи. 
-Т.: «Hilol-nashr», 2017.
Тузувчи Озодбек Алимов
АБУ ЖАХ.М
Абу Жахм Омир ибн Хузайфа 
ибн Ганм ал-Кураший ал-Адавий 
(? - 70/690, ?)
Сахоба
Абу Жахм (р.а.) 
Курайш цабиласинннг 
пешкадам йигитларидан бири булиб, 
исми Убайд булгани хам ривоят кили­
нади. Насаб илми, арабларнинг машхур 
жанглари ва шеъриятни яхши билган. 
Манбаларда Абу Жахм (р.а.)нинг Пай­
гамбар (с.а.в.) хакамлик килган 
Каъба 
таъмири вокеасида (605 й.) кучли ва 
сергайрат йигит сифатида катнашгани 
зикр килинади.
А.Ж. Макка 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   445   446   447   448   449   450   451   452   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish