Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet450/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   446   447   448   449   450   451   452   453   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

ф ату
килинган куни му­
сулмон булган. Уша кунда Сафо тепали- 
гида Пайгамбар (с.а.вОга 
байъат
килган 
ва Мадинага кучиб jh-ган. 
Хунайн газоти- 
да кулга киритилган улжаларни Жиъро- 
нада куриклашга масъул килинган.
А.Ж. Пайгамбар (с.а.в.)га кимматбахо 
матодан тикилган либос хадя килгани 
накл килинган. Расулуллох (с.а.в.) 
на­
моз
укиганларида бу либос фикрларини 
машгул килаётганини айтиб, уни А.Ж.га
Кайтариб берадилар. Хадясининг кайта- 
рилганидан хафа булмаслиги учун эса, 
ундан урнига зеб берилмаган либос бе- 
ришини сурайдилар.
Ичкиликни 
жоуилият
давриданок за- 
рарли эканини билиб тарк килган.
А.Ж.нинг 120 йилдан зиёд яшагани ва 
Абдуллох ибн Зубайр даврида 
Каъба
нинг 
янгидан тикланганини кургани (64/683 
й.) зикр килинган.
А.Ж. Исломни кабул килганидан сунг 
со^обиялардан Фотима бинт Кайс у б-н 
никох куриш истаги борлигини Пайгам­
бар (с.а.в.)га билдирган. Лекин, Расулул­
лох (с.а.в.) улар бир-бирларига мос эмас- 
ликларини айтганлар.
Ад.: Ибн Хишом. Сйра. III, 341; IV, 138; Аз-Зубай­
рий. Насаб Курайш. 369-372; Ат-Табарий. Тарйх.
II, 640; IV, 198, 359, 413; Ибн ал-Асир. Усд ал-габа.
III, 536; VI, 57-58; Аз-Захабий. Сийар. И, 556-557; 
Sezgin. GAS. 1, 263; Aktf Koten. «ЕЬй Cehm». TDV iA. - 
istanbul: 1994. X, 118.
Тузувчи Даврон Нурмухаммедов
АБУЖ УХД ЙФА 
A i p \ j j i
(к,. ВАХБ ал-ХАЙР)
АБУ ЗАЙД АД-ДАБУСИЙ 
j j j j j i
(к,. ад-ДАБУСИЙ, Абу Зайд)
АБУ ЗАЙД АЛ-МАРВАЗИЙ 
АО
ft. 
ал-МАРВАЗИЙ, Абу Зайд)
АБУ ЗАЙД АН-НАСАФИЙ 
АО Л 1
Абу Зайд Туфайл ибн Зайд ан-Насафий 
(? - 279/892, ?)
Хддисшунос олим
Насафда хадис илми ривожига сал- 
мокли хисса кушган олим. Унинг оиласи 
Мовароуннахрдаги уламолар сулоласи- 
нинг ёркин намунаси булган. Абу Зайд 
ан-Насафийнинг икки угли - Абу Солих 
Халаф ибн Туфайл ан-Насафий (ваф. 908
461


АБУ ЗАЙД АС-САЪОЛИБИЙ
й.) ва Абу Х,омид Зайд ибн Туфайл ан-На­
сафий (ваф. 957 й.) уз оталаридан сабок 
олганлар. Абу Солихнинг фарзанди Абу 
Яъло Абдулмуъмин ибн Халаф ан-Наса­
фий уз ота-боболарининг анъанасини 
давом эттириб, Насафда хадис илми ри- 
вожига катта хисса кушган.
Ад.: Д. Ра^имжонов. «Абу Зайд Насафий». Ислом- 
шунослик цомусий лугати. - Т.: «Мовароуннахр», 
2013.1,33.
Дурбек Ра^имжонов
АБУ ЗАЙД АС-САЪОЛИБИЙ
(к,. ас-САЪОЛИБИЙ, Абу Зайд Абдурра^мон 
ибн Мухаммад)
АБУ ЗАРР АТ-ТЕРМИЗИЙ 
J j J j l 
Мутасаввиф
Тасаввуф тари^атининг йирик намо- 
яндаси. Хуросоннинг улуг шайхларидан. 
Хожа Абдуллох, ал-Ансорийнинг «Та- 
бацотус-суфийя» асарида у хакда маълу- 
мотлар келтирилган.
Алишер Навоий «Насойим ул-му^аб­
бат» га «Нафауот ул-унс»дан ушбу шайх 
хаётига богликбобни киритган.
Ад.: Алишер Навоий. ТАТ. Насойимул-му^аббат.
Т.: «Гафур Гулом номидаги нашриет-матбаа ижо- 
дий уйи», 2011. X, 140; С. Турсунов, Б. Муртазоев. 
Термизийларнинг илмий тафаккури. - Т.: «Узбекис­
тан» НМИУ, 2016.200.
Олимжон Давлатов
АБУ ЗА РР АЛ-ГИФОРИЙ 
tg j l i i J I j j
Абу Зарр Жундаб ибн Жунода 
ибн Суфён ал-Гифорий 
(тахм. 591 - 32/653, Рабаза) 
Седова
Машхур куняси б-н танилган. Абу 
Зарр ал-Гифорий (р.а.) корамагиз, йи­
рик жуссали, узун буйли ва калин соч­
ли шахе булган. Манбаларда «Факирлар 
химоячиси» деган лакаби хам учрайди.
У харом хисобланган ойларда хам йулту- 
сарликдан тийилмаган Макка ва Мадина 
орасида яшайдиган Рифор к;абиласигг 
мансуб булган. Исломни кабул килиши- 
дан аввал А.З.ал-F. хам мазкур ишлар 
б-н шугулланган. Отаси - Жунода ибн 
Суфён ибн Убайд ибн Харом ибн Гифор 
ал-Киноний. Онаси - Рамла бинт Вакиъа 
ибн Харом ибн Гифор ал-Кинонийдир. 
А.З.ал-F. кавмидагилар каби бутлар- 
га сигинмас, улардан нафратланар эди. 
Унинг узи зикр кнлишича, Ислом дини- 
ни кабул килганида Пайгамбар (с.а.в.) 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   446   447   448   449   450   451   452   453   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish