Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet448/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   444   445   446   447   448   449   450   451   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

«Исро» сурасид
а 
оятидаги «нун» урнига «ё» укилади.
16. 
«Муъминун»
ва 
«Нах/i» сурасид
аги 
1 1* 
лл
у. жумласи t 
у. укилади.
17. ^_£с. j^Jc. 
оятидаги «лом» ва 
«айн» сокин килинади: ^ ;<У- 
.
18. 
«Юсуф» сурасид
аги uiils V ни соф 
идгом б-н укилади.
19. t
л ^ О ,у■
—^j ^ 
u j 'j с“ “
каби 
калималаридаги хдракатли х^мзаларни ё 
ибдол килинади, ё тушириб колдирилади.
20. 
«Нур» сурасид
аги 
ijjji j j L УЗ 
с.г оятида ji_ i V j укилади.
21. 
«Соффат» сурасида

ояти васлийя х,амза б-н бошланади.
22. 
«Сод» сурасидаги
... .-у., калимаси 
у .■ укилади. 

23. jjc j-i) калимасидаги х,амза тасх,ил 
Килинади. '
А.Ж.ал-К- КУП Кадис ривоят килма- 
ган. Ибн Саъд, Ях,ё ибн Маъийн ва Имом 
ан-Насоийлар уни 
сица
(ишончли) 
му- 
yadduc
деб билганлар. Молик ибн Анас 
уни «солик кимса», деб таърифлаган. 
Абу Хотим ар-Розий эса, ундан ривоят 
Килинган хдцисларни далил сифатида 
куллаш мумкинлигини накл килган.
Ибодатга х,арислиги ва гузал 
^ироат
и 
б-н машхур булган А.Ж.ал-К. туксон ёши­
да вафот этган.
Ад.: Ал-Бухорий. Ат-Тарйх ал-кабйр. VIII, 353­
354; Ибн Саъд Ат-Табацат. 151-152; Ибн Мужох.ид. 
Китабас-сабъа. - Копира: 1972.56-58; Ибн Х,иббон. 
Ас-Си^ат. V, 543-544; Аз-Захабий. Маърифа ал-кур- 
ра. I, 72-76; Tayyar Altikulaf. «ЕЬй Cafer el-Kari». TDV 
iA. - istanbul: 1994. X, 116.
Тузувчи Даврон Нурмухаммедов
АБУ Ж А Ъ Ф А Р ХАДДОД 
JlJa. jta * jjI 
Суфий
Хожа Абдуллох, ал-Ансорий берган 
маълумотга кура, иккита шайх Абу Жаъ­
фар Хаддод номи б-н аталган. Биринчиси
- Абу Жаъфар Хаддод Кабир баедодлик 
ва Жунайднинг якин сафдошларидан 
булган. У Бундор ибн ал-Хусайн Мухам­
мад ибн Мухдллаб Шерозий, Рувайм б-н 
учрашган. Золим ибн Мухаммаднинг 
устози.
Иккинчиси - Абу Жаъфар ибн Букайр 
Хаддод Миср ахдидан булиб, Абу Ж аъ­
фар Х,аддод Кабирнинг шогирди. Абу 
Жаъфар Муоз ал-Мисрий ва Ибн Ато б-н 
учрашган. Навоий 
«Насойим ул-мууаб- 
бат»та «Нафауот ул-унс»дан
ушбу шайх 
х,аётига боглик бобни айнан киритган.
Ад.: Хожа Абдуллох ал-Ансорий. Табацот 
ус-суфийя. - Техрон: 1384. 183; Алишер Навоий. 
ТАТ. Насойим ул-муцаббат. - Т.: «Гафур Гулом но­
мидаги нашриёт-матбаа ижодий уйи», 2011. X, 
209-210.
Олимжон Давлатов
А Б У Ж А Х Л
J * *
Абу-л-Хакам (Абу Жахл) Амр 
ибн Х,ишом ибн ал-Мугийра 
ал-Кураший ал-Махзумий 
(тахм. 570, Макка - 2/624, Бадр) 
Мухаммад (с.а.в.) ва Ислом динининг 
ашаддий душманларидан
Асл исми Амр булиб, 
Курайш к,абила

сининг Махзум уругига мансуб. Ислом 
динига ашаддий душман булгани боис, 
Пайгамбар (с.а.в.) Абу-л-Хакам деган 
кунясини Абу Жакл деб узгартирганлар. 
Дор ан-Надва аъзоси булган А.Ж. Расу­
луллох, (с.а.в.)нинг даъватларига аввал- 
дан карши чиккан ва мусулмонлар за- 
рарига уюштирилган барча фитналарда 
иштирок этган. А.Ж. уз кабиласига ман­
суб булмаган кишининг пайгамбарлиги- 
ни кабул кила олмагани учун Мухаммад 
(с.а.в.)га ишонмаслигини очик эътироф 
Килган. Кабиладаги обруси ва бойлиги- 
дан куч олган А.Ж. бутун умр Исломга 
карши каракат килган, халкни Исломни 
кабул килишига тускинлик килиб, му­
сулмон булганларни иймонларидан воз
459


АБУ ЖА\Л
кечишида кулидан келган ишини кил­
ган. Мусулмонликни кабул килган шахе 
жамиятда нуфузли киши булеа унга 
уз 
хурматини тухтатишини айтиш б-н, ти- 
жоратчи булеа, уни банкрот килиш б-н 
тахдид килар, кучеиз ва кимеаеиз киши 
булеа, уни калтаклаб жарох,ат етказиш 
б-н кайтаришга уринар эди. 
Сахрба
Ам- 
мор ибн Ёсир б-н унинг ота-онаси ва яна 
бир канча мусулмонларни Ислом дини- 
ни кабул килганлари учун ута of ир кий- 
ноклар б-н кийнаган. Амморнинг онаси 
Сумайяни шахид килади. А.Ж. илк мусул- 
монлардан булган угай укаси Айёш ибн 
Абу Рабиъани алдаб, Мадина ш.дан Мак­
кага кайтариб, уни Мадинага кайтишига 
йиллар мобайнида тускинлик килади.
А.Ж. Маккага келган хорижликлар- 
га нисбатан jfra эхтиромсиз муомала- 
да буларди. Абдулмалик ибн Хишом 
ал-Маъофирий Ибн Исхокдан куйидаги 
маълумотларни келтиради: «Аллохнинг 
душмани Абу Жахл ибн Х,ишомнинг 
Расулуллох (с.а.в.)га нисбатан адовати 
ва кучли нафратига карамасдан Мухам­
мад (с.а.в.)ни хар курганида Аллох уни у 
Зот олдиларида хор киларди». Бир куни 
А.Ж. ал-Ирошийнинг туяларини сотиб 
олиб пулини бермай юради. Ал-Ироший 
бу хаада Расулуллох (с.а.в.)га шикоят ки­
либ, хаккини ундириб беришда ёрдам 
килишларини сурайди. Шунда Расулул­
лох (с.а.в.) у б-н бирга А.Ж.нинг уйига 
борадилар. Эшикни такиллатганларида, 
эшикни очган А.Ж.нинг ранги учиб ке­
тади ва ал-Ирошийнинг хаккини тезлик 
б-н олиб чикиб беради. А.Ж.дан унинг 
Килган харакатининг изохи суралга- 
нида, у: «Мухаммад (с.а.в.) эшигимни 
кокканида овозини эшитар-эшитмас 
калбим куркувга тулди. Олдига чикдим. 
Унинг боши узра бир эркак туя турарди. 
Хеч качон ундай важохатли эркак туяни 
курмаганман. Касамки, агар талабини 
рад килганимда, туя мени уша ернинг 
узида еб куярди», дейди. Бу холат у б-н 
Расулуллох (с.а.в.) намоз укиётганлари-
да устиларига катта тошни ташламокчи 
булганида хам содир булган.
Куръон оятларини ёлгонга чикарган, 
Расулуллох (с.а.в.)ни кавми уртасида 
камситишга харакат килган А.Ж., бир 
куни Ул Зот 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   444   445   446   447   448   449   450   451   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish