Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet447/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   443   444   445   446   447   448   449   450   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

цироатининг
машхур икки ровийси Ибн 
Жаммоз ва Ибн Вардон, 
е т т и цироат 
имомларидан Нофеъ ибн Абдуррахмон, 
Абу Амр ибн Ало ва Абдуррахмон ибн 
Зайд ибн Аслам кабилар 
цироат
илми­
ни урганганлар. «А
п-Муватто»
номли 
асарида А.Ж.ал-К- хадисларига урин бер- 
маган Молик ибн Анас, шунингдек, Абду­
лазиз ад-Даровардий ва Абдулазиз ибн 
Абу Хрзимлар эса ундан хэдис ривоят 
Килганлар. Абу Довуд 
«Сунан»
ида унинг 
ривоятларини келтиради.
Пайгамбар (с.а.в.) вафотларидан эл- 
лик уч йил 5ттач, А.Ж.ал-К- Мадинада 
Масжид ан-Набавийда
Куръон дарсла- 
рини беришни бошлаган ва вафотига 
кадар бу вазифани бажаргани учун «Ма­
дина кироат имоми» номи б-н аталган. 
А.Ж.ал-К- рамазон ойларида налюзлари- 
ни 
цироат
мутахассиси сифатида имом- 
лар оркасида укиб, жахрий укиганлари- 
да содир булиши мумкин булган хато- 
ларни тузатиш вазифасига тайинланган. 
Каъбад
а имомлик килганида оркасида 
Абдуллох, ибн Умар ибн ал-Хаттобнинг 
намоз
укигани ривоят килинган.
А.Ж.ал-К- 
цироатнни
бахдлаш буйича 
турли карашлар мавжуд. Баъзи олимлар 
бу 
цироатнч шоз
сифатида кайд килса- 
лар, баъзилари 
м утаво ти р
эканини ай- 
тадилар. Шамсуддин аз-Захабий бу икки 
карашни зикр килиб, иккиласининг хам 
тугри эмаслигини айтган. У А.Ж.ал-К- 
цироати одил
ва 
сица
кимсалар томо­
нидан накл килингани ва араб тили 
Коидаларига уйгунлиги сабабли кабул 
килинганини зикр килган. Шунингдек, 
аз-Захабий 
сауоба
ва 
тобеъинларнчнг 
пешкадамлари тириклик вактларида 
Пайгамбар (с.а.в.)нинг масжидида Куръ- 
ондан даре берган, 
цироатига \еч
кимса 
каршилик килмаган олим 
цироати
учун
шоз
атамасини куллаш тугри эмаслиги­
ни таъкидлаган.
А.Ж.ал-К нинг 
цироатдаги
йуналиши- 
дан намуна:
1. 
«Тавба» сураси дан
бошка барча су- 
ралар бошида «басмала» айтилади. 
«Ан- 
фол» сурасипинг
охирги оятидан 
«Тавба» 
сурасига
$пгишдаучта важхжоиз: «вакф», 
«сакта», «васл»;
2. Муттасил мад тавассут - 4 харакат, 
мунфасил мад каср - 2 харакат;
3. Бир калимада кетма-кет келган 
хамзанинг орасига алиф киришига ка- 
рамасдан иккинчиси хох заммали, хох 
фатхали, хох касрали булсин, тасхил ки­
линади.
4. Харакати бир хил кетма-кет хам­
занинг иккинчисини тасхил килинади. 
Аммо харакати бошка-бошка булганини 
Нофеъ, Ибн Касир ва Абу Амр 
цироати- 
даги каби укилади.
5. Хамза калиманинг «фе»си, «айн»и 
ёки «лом»и булишидан катъи назар иб- 
дол килинади.
6. 
^
\~J,j

каби 
калималардаги «хои хавваз» сукун б-н уки­
лади.
7. «Жам мими»ни узидан кейинги 
Харф харакатли булса заммали килиб, 
унга «вов» кушилади.
8. 
каби калималарда «зол» 
ва «се» харфлари «те»га идгом килинади:
9

- *
9. Сукунли «нун» ва танвин «хе» ва 
«гайн» харфларига йуликканда гунна 
б-н ихфо килинади: 
О-*, 
1

10. c J калимасида, каерда келса хам, 
«хе» б-н вакф килинади.
11. «Изофа ё»сини Колун фатхали 
Килган 
жойда фатхали, сукунли 
килган 
жойда сукунли килинади, баъзи уринлар 
мустасно.
12. «Зоида ё» ваелда талаффуз кили- 
нишида Колунга ва айримларида Варш- 
га мувофик. Айримлари узига хос.
13. iji?—
даги «той марбута»ни 
барча уринларда замма б-н укилади.
458


АБУ ЖА*Л
14. 
t ^ii каби сураларнинг бошида 
келадиган кижоийя \арфларининг кар 
бирида нафас олмасдан енгил сакта 
Килинади.
15. 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   443   444   445   446   447   448   449   450   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish