10-амалий машғулот Моддаларнинг намлигини аниқлаш



Download 32,29 Kb.
bet1/3
Sana02.12.2022
Hajmi32,29 Kb.
#876751
  1   2   3
Bog'liq
10-amaliy

10-амалий машғулот

Моддаларнинг намлигини аниқлаш


Газлар, каттик жисмлар ва суюк мухитларнинг намлиги химия, озик-овкат, металлургия, тукимачилик саноатида ва бошка саноат тармокларидаги хамда курилишдаги купгина технологик процессларнинг мухим курсаткичларидан хисобланади.
Хар кандай жисмда намликнинг мавжудлиги унинг абсо­лют хамда нисбий намлиги билан характерланади.
Газнинг абсолют намлиги дейилганда нормал шароитларда 1,0 м3 газ аралашмасидаги сув буги массаси тушунилади. Абсо­лют намликнинг бирликлари г/м3 ёки кг/м3.
Нисбий намлик дейилганда 1,0 м3 аралашмадаги сув буги массаси (хажми) нинг шу температурадаги 1,0 м3 аралашмада­ги сув бугининг максимал массаси (хажми) га нисбати тушуни­лади. Нисбий намлик улчовсиз катталик, баъзан уни процентларда ифодаланади.
Материалдаги нам микдорини микдор жихатидан характерлаш учун иккита катталик — нам саклами ва намликдан фойдаланилади.
Нам жисм массасининг абсолют курук материал массасига нисбати нам саклами деб аталади ва куйидагича ифодаланади:
G=100 M/(M1-M)=100 M/M0 (10.1)
бу ерда М — нам массаси; Мо— абсолют куpyк материалнинг массаси;
М1 — нам материалнинг массаси.
Қаттик жисмларнинг намлиги дейилганда жисмдаги нам массасининг нам материал массасига нисбати тушунилади ва куйидагича ифодаланади:
W=100 M/M1 (10.2)
Нам сакламидан намликка утиш ва аксинча холларда куйидаги нисбатдан фойдаланилади
Газ намлигини улчаш усулларига психометрик, шудринг нуктаси, гигрометрик (сорбцион), конденсацион, спектрометрик, электрохимиявий, иссик утказувчанлик усуллари киради. Булардан биринчи учтаси энг куп таркалган.
Суюкликларнинг намлигини улчаш учун сигимли, абсорбцион асбоблар ва суюкликнинг намликка алокаси бор бирор xoccacини улчайдиган асбоблардан фойдаланилади.
Каттик ва сочилувчан жисмларнинг намлигини улчаш учун бевосита ва билвосита усуллар кулланилади.
Куритиш, экстракцион ва кимёвий усуллар бевосита ул­чаш усулларининг ичида энг куп таркалганидир.
Кондуктометрик, диэлькометрик, ута юкори частотали, оп­тик, ядровий магнит резонанси, термовакуум, теплофизика усул­лари билвосита улчаш усулларига киради.
Куйида саноатда энг куп таркалган усулларни куриб чикамиз.

Download 32,29 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish