Э. ҚОсимов, М. Aкбaров пaрдозбоп қурилиш aшёлaри



Download 323,01 Kb.
bet78/151
Sana23.02.2022
Hajmi323,01 Kb.
#155933
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   151
Bog'liq
Пардозбоп КурАшё ДАРСЛИК

Гипсни ташиш ва сақлаш. Гипсли боғловчиларни ташишда, сақлашда уларга нам таъсир этмаслиги керак. Очиқ жойда гипсни бир ойдан ортиқ сақлаш мумкин эмас. Aкс ҳолда, унинг мустаҳкамлиги 20% гача камаяди. Гипс сақлайдиган омбор­ларнинг поллари, албатта, ёғоч тахталардан қурилган бўлиши керак.
Гипс қотишига қўшилмаларнинг таъсири. Қотиш хусусиятига кўра, гипс боғловчилари иккига бўлинади: тез қотувчи гипс боғловчилари (қурилиш, ўта мустаҳкам, қолипбоп ва тиббий гипслари); секин қотувчи (ангидридли цемент ва юқори даражада куйдирилган гипс) гипс боғловчилари.
Гипснинг қуюқлашиш ва қотиш вақтлари хомашёнинг хоссаси, уни тайёрлаш шароити, сақланиш муддати ва шароитига, қўшилган сув миқдори (сув билан гипс нисбати — С/Г) боғ­ловчи модда ва сувнинг ҳарорати, аралаштириш шароитларига ва улар таркибида бирор қўшилмаларнинг борлигига боғлиқ. Роланднинг фикрича, гипсда унинг эрувчанлигини кучайтириш ёки секин­лаштириш имконини берадиган моддаларнинг борлиги гидротация­нинг тезлашиши ёки секинлашиши учун шароит яратади. Унинг таъкидлашича, гидротация тезлиги ҳам эриган модда табиатига, ҳам унинг эритмадаги концентрациясига боғлиқ.
Гипснинг (ярим гидратнинг) эрувчанлигини кучайтирувчи моддалар — тезлатгичлар, эрувчанлигини сусайтирувчи модда­лар — секинлатгичлар ҳисобланади. Масалан, НаCл тузи ярим молекула сувли гипс ва экстрих-гипс гидротацияси тезлатгичи бўлиб, ангидридга таъсир этмайди. CаCл2 эса ярим молекула сувли гипсга таъсир қилмайди, лекин экстрих-гипс ва ангидрид гидротациясини секинлаштиради. МгCл2 тузи ярим молекула сувли гипсни тезлаш­тиради, экстрих-гипс ва ангидридни секинлаштиради.
Шуни таъкидлаш керакки, қуюқлашишини секинлаштиргич ва тезлатгичлар гипс буюмларининг натижавий мустаҳкамлигига салбий таъсир кўрсатади. Бироқ айрим сирти фаол моддалардан ўртача миқдорда (0,1—0,3%) қўшиш, буюмлар мустаҳкамлигининг фақат уларни юмшатувчи омил сифатида ва сув-гипс нисбатининг камайиши ҳисобигагина эмас, балки ҳосил бўлаётган икки гидрат кристалларнинг адсорбсион модификацияси ҳисобига ҳам ортишига имкон беради. Шунингдек, сирти фаол қўшилмалар ёрдамида, гипснинг доимий сарфи ўзгармаган шароитда, бетон аралашмаси­нинг ҳаракатчанлигини ошириш мумкин.

Download 323,01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish