Е. Б. Бабский, А. А. Зубков, Г. И. Косицкий, Б. И. Ходоров



Download 13,93 Mb.
bet455/493
Sana09.07.2022
Hajmi13,93 Mb.
#760607
1   ...   451   452   453   454   455   456   457   458   ...   493
Bog'liq
fizi

261-расм. Суний йул билан совитилган нормал мушук(узлуксиз чизик) ва симпатик нервлардан махрум килинган мушук (узук-узук чизиклар)ларнинг гавда температураси.(У.Каннондан)

олиб ташланган ҳайвонлар чидами камайган. Масалан, нормал хайвонлар гавда температурасининг пасайишига сабаб бўлмаган ташқи муҳит температурасида симпатик нервлардан маҳрум қилинган ҳайвонлар гавдаси тезроқ совуб қолган (261-расм).


Симпатик нерв системасини иммунологик «экстирпация қилиш» (олиб ташлаш)


йўли билан шунга ўхшаш маълумотлар олинди.Бу метод 1958йилда ишлаб чиқилди. С.Коэн сичқонларнинг сўлак безларида симпатик нерв ҳужайраларининг ўсишига ёрдам берадиган оқсил моддани топди. Ана шу моддани бошқа ҳайвонларга юбориш йўли билан қон зардоби тайёрланди , симпатик нейронларнинг ўсишига ёрдам берадиган моддани ўша қон зардобидаги иммун жисмлар боғлаб олади. Симпатик нерв системаси тараққий этиб улгурмаган ёш ҳайвонларга шундай зардоб юборилганда симпатик нерв системаси тараққий этмай, симпатик нерв ҳужайралари емирилиб кетади.


Орқа мия, узунчдқ мия ва ўрта миянинг вегетатив функцияларни бошқарувчи марказлари
Юқорида кўрсатилганидек, вегетатив нерв системасининг эффектор нейронлари кўзни ҳаракатлантирувчи нервнинг ўрта миядаги ядроларида, юз нерви, тил-ҳалқум нерви ва сайёр нервнинг узунчоқ миядаги ядроларида, орқа мия кўкрак ва бел сегментларининг ён шохларида ва думғаза сегментларининг олдинги шохларида жойлашган. Бир қанча вегетатив рефлексларнинг дугалари ҳам марказий нерв системасининғ шу бўлимларида туташади. Бунинг сабаби шуки, вегетатив нерв системасининг эффектор нейронлари кўпгина экстерорецепторлар билан висцерорецепторлардан келувчи импульслар таъсирида кўзғалувчи оралиқ нейронлардан импульслар олади. Шу сабабли вегетатив функцияларни рефлекс йўли билан бошқарадиган тубан марказлар орқа мия сегментларида, узунчоқ мияда ва ўрта мияда деб ҳисоблаш мумкин. Марказий нерв системасининг юқорироқдаги бўлимларидан, жумладан мия стволининг ретикуляр формациясидан, гипоталамусдан, миячадан, пўстлоқ остидаги ядролардан ва катта ярим шарла-р пўстлоғидан ўша марказларга импульслар келиб туради.

Download 13,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   451   452   453   454   455   456   457   458   ...   493




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish